Prvog februara, nekoliko sati pošto je rumunska vlada izdala dekret koji bi vratio unazad borbu te države protiv korupcije, Florin Badita je uzeo neplaćeno odsustvo u zapadnom gradu Kluž i pošao u Bukurešt da pomogne u mobilisanju odgovora. To mu nije bio prvi put.
Preko Fejsbuk stranice Coruptia Ucide (korupcija ubija) koju je kreirao 2015, Badita je pomogao da se organizuju protesti nakon fatalnog požara u noćnom klubu „Kolektiv“ u Bukureštu oktobra te godine. Vlada je pala usljed izliva gnjeva zbog prakse korupcije i nemara koja je dovela do toga da klub ignoriše bezbjednosne propise.
Nešto više od godinu kasnije, Badita se našao u stanu u memljivom podrumu nadomak Trga pobjede u Bukureštu sa još nekoliko aktivista nadvijenih nad laptopovima, postavljajući linkove, video-snimke i konsultujući se oko vremena protesta.
"Ovi protesti nemaju lidere,“ kaže za Rojters ovaj 28-godišnji programer. „U najboljem slučaju, imaju pomagače.“
Suočena sa stotinama hiljada demonstranata u najvećem izlivu bijesa naroda u Rumuniji od pada komunizma 1989, vlada na čelu sa socijaldemokratama (PSD) je u nedjelju povukla dekret koji bi dekriminalizovao neka krivična djela korupcije.
Parlament, u kojem vladajuća koalicija ima jaku većinu, i dalje mora glasati o tome da li da potvrdi povlačenje dekreta.
Premijer Sorin Grindeanu i dalje tvrdi da je dekret opravdan, ali ga je ukinuo u interesu socijalnog jedinstva. To je izazvalo sumnje da bi vlada mogla ponovo pokušati, zbog čega su demonstranti na oprezu.
Impresivnog obima i raznolikosti, protesti su vladu upozorili da će se pratiti svaki njen potez, kažu učesnici. Protesti su se prepolovili, ali još jedan pogrešan korak i vlada će rizikovati da ponovo potpali ulice.
"Koliko god političari govorili da ih nije briga za ono što se dešava na ulici, očigledno da nije tako, i da je ulica značajna opozicija,“ kaže rumunski sociolog Mirčea Kivu.
"Ovo će imati uticaj na budućnost. Ako aktuelna (parlamentarna) većina pokuša slične korake, da proba da zaobiđe demokratska pravila, narod će ponovo reagovati.“
Neki kažu da je izlazak pola miliona ljudi u nedjelju širom Rumunije nakon povlačenja dekreta označio prekretnicu, vrhunac višegodišnjeg sve razrađenijeg aktivizma i građanske svijesti u Rumuniji, što će biti teško poništiti.
Rojters ocjenjuje da događaji u Rumuniji neće proći neopaženo u ostatku istične Evrope, „koju od pada Berlinskog zida razara korupcija i isprepletanost biznisa i politike“.
"U regionu je bilo mnogo demonstracija protiv korupcije, ali Rumuni sada praktično svima drugima postavljaju pravila za uspjeh“ kaže za Rojters Srđa Popović, lider pokreta Otpor koji je pomogao u rušenju Slobodana Miloševića 2000. Njegov Centar za primijenjenu nenasilnu akciju i strategije obučava demokratske aktiviste širom svijeta.
On kaže da su Rumuni ponosni na ono što su aktivisti protiv korupcije i tužioci postigli posljednjih godina, osudivši hiljade javnih zvaničnika.
Rumuni brzo razvijaju tradiciju da sa ulice pozivaju političare na odgovornost, piše Rojters.
To je počelo 2013. građanskom pobunom protiv planova vlade da jednom kanadskoj rudarskoj kompaniji dozvoli gradnju najvećeg evropskog površinskog kopa rudnika zlata u gradu Rošija Montana u Transilvaniji.
Tokom godina pružanja otpora, građani koji su odbili ponude da se isele obezbijedili su podršku ljudi širom svijeta i upregli snagu interneta da prošire priču. Demonstracije su primorale vladu da se povuče. Istoričar Mihail Bumbeš (35), borac za ljudska prava i jedan od organizatora protesta u Rošija Montani, sjeća se kako je jednom reditelju tada rekao: „Ako stopiramo ovaj projekat, spriječićemo ostale da napreduju.“
"Mala grupa ljudi je bila u centru protesta Rošija Montana,“ kaže Bumbeš, jedan od osnivača grupe za građanski aktivizam Spiritual Militia. „Tu grupu možete naći na protestu zbog „Kolektiva“ i na Trgu pobjede,“ epicentru februarskih protesta, ispričao je. „To je bio krešendo. Ljudi su se informisali. Stekli su povjerenje. Mreža je porasla.“
"Optimistično, sada postoji veća svijest povodom uloge koju građani moraju da igraju,“ kaže Bumbeš.
Razvan Pasku (30) je takođe bio na uličnim protestima povodom Rošija Montane i požara u „Kolektivu“.
Ovaj vizuelni umjetnik je sa kolegama prošle nedjelje nabavio velike projektore i kombi, i tri dana tokom protesta emitovao video-poruke na zgradama blizu vlade.
"Ovi protesti nisu došli niotkuda, rasli su godinama,“ rekao je Pasku.
Projektovali su riječi nacionalne himne, koju je masa pjevala, i pozivali demonstrante da okrenu osvijetljene telefone prema nebu, što je stvorilo prizor koji je prenošen širom svijeta. Takođe su odredili i-mejl adresu na koju se demonstranti mogli da im šalju poruke za emitovanje preko projektora. Najpopularnije su bile, kaže Pasku, „Noću, kao lopovi“ i „Vidimo vas, budni smo.“
U stanu u podrumu kod Trga pobjede, Badita je preko servisa za slanje poruka u realnom vremenu komunicirao sa ostalim organizatorima protesta širom zemlje.
"Ne bi bilo dobro da stanemo dok ne riješimo makar dio onoga što nas muči,“ kaže Badita. „Imamo istorijsku šansu da promijenimo stvari na bolje i mislim da moramo pokušati.“
Svaki dan donosi nove prijetnje za pravosudni sistem države
Laura Kovesi, glavna tužiteljka rumunskog Direktorata za borbu protiv korupcije (DNA) kaže da je Rumunija bila na pragu jedne od najvećih kriza u 27-godišnjoj demokratskoj istoriji. Dekret bi poništio stotine slučajeva, amnestirao zvaničnike koji su u zatvoru, a desetine oslobodio rizika od gonjenja, uključujući lidera vladajuće stranke u državi koja je među najgorima u EU po korupciji.
„To je bilo potpuno šokantno“, kaže Kovesi (43) za „Fajnenšl tajms“. „Suočavali smo se i sa drugim prijetnjama, ali je ovo bila prva koja je dobila pravnu formu.“ Dekret bi zapravo učinio irelevantnim najveći obračun sa korupcijom koji se ikad desio u centralnoj i istočnoj Evropi, kaže ona.
„To ne bilo ništa drugo do legalizacija krađe,“ ocijenio je aktivista Florin Badita.
I Laura Kovesi smatra da rizik i dalje postoji, ukazujući na novi nacrt zakona koji sadrži mnoge odredbe iz ukinutog dekreta, mada u novom obliku.
„Svaki dan donosi nove prijetnje za pravosudni sistem u našoj zemlji,“ kaže Kovesi.
Endemska korupcija u Rumuniji, jednoj od najsiromašnijih država istočnog bloka za vrijeme komunističkog diktatora Nikolae Čaušeskua, je podstakla optužbe da je prerano primljena u EU.
Imenovanje Kovesi na čelo DNA 2012. i javna podrška Brisela, Vašingtiona i predsjednika Klausa Johanisa, poboljšali su rad agencije. Prošle godine je optuženo 1.200 osoba u slučajevima koji, prema navodima DNA, koštaju državu tri milijarde leja (665 miliona eura).
Rad DNA prekida karijere moćnika, među kojima je bivši premijer Adrijan Nastase, koji je osuđen za korupciju 2012. i 2014.
Do 2016, Rumunija je skočila 27 mjesta u globalnom mjerenju indeksa percepcije korupcije od 2006. godine.
Bonus video:
