Prije četiri godine, Saadu Šarapudinov je bio na listi traženih osoba u Rusiji. Pripadnik zabranjene islamističke grupe, krio se u šumama Sjevernog Kavkaza, bježeći od patrole paravojne policije i praveći zavjeru za sveti rat protiv Moskve.
A onda se njegova sudbina dramatično promijenila. Šarapudinov (38), je izjavio za Rojters da su mu ruski obavještajci u decembru 2012. iznijeli neobičnu ponudu. Ako pristane da napusti Rusiju, neće ga hapsiti. Zapravo su mu olakšali odlazak.
„Krio sam se, pripadao sam ilegalnoj oružanoj grupi, bio sam naoružan“, ispričao je Šarapudinov u intervjuu u jednoj stranoj državi.
Prihvatio je ponudu vlasti da ode. Nekoliko mjeseci kasnije, dobio je novi pasoš sa novim imenom, i avionsku kartu za Istanbul u jednom pravcu. Nedugo po dolasku u Tursku, prešao je u Siriju i pridružio se islamističkoj grupi koja je kasnije izrazila odanost Islamskoj državi (ID).
Rojters je identifikovao još pet ruskih radikala koji su, prema riječima rođaka i lokalnih zvaničnika, takođe napustili Rusiju uz direktnu ili indirektnu pomoć vlasti, i završili u Siriji. Moskva je željela da iskorijeni rizik od domaćih terorističkih napada tako da su obavještajni i policijski zvaničnici žmurili na odlazak islamističkih ekstremista, piše Rojters. Neki izvori su kazali da su zvaničnici čak ohrabrivali ekstremiste da idu.
Odlasci učestali uoči Olimpijade
Taj program je nastavljen barem do 2014, kazali su Rojtersu aktuelni i bivši zvaničnici, kao i rođaci onih koji su otišli. Odlasci su intenzivirani uoči Olimpijade u Sočiju 2014. jer su ruski zvaničnici strahovali od ekstremističkih napada.
Šest ruskih militanata i radikala koje je Rojters identifikovao završilo je u Siriji, većina u borbi na strani džihadističkih grupa koje Rusija sada smatra smrtnim neprijateljima. Oni su samo dio radikala koji su napustili Rusiju tokom tog perioda. Do decembra 2015, oko 2.900 Rusa je pošlo da se bori na Bliski istok, rekao je krajem prošle godine Aleksandar Bortnikov, direktor ruske bezbjednosne službe FSB. Prema zvaničnim podacima, oko 90 odsto ih je otišlo nakon sredine 2013.
„Ruski je treći jezik u ID, nakon arapskog i engleskog. Rusija je važan snabdjevač ID stranim borcima“, kaže Ekaterina Sokirjanskaja iz Međunarodne krizne grupe (ICG).
Ruske vlasti poriču da su ikada sprovodile program pomaganja militantima da napuste zemlju. Kažu da su odlazili svojevoljno i bez pomoći države. Zvaničnici, uključujući Bortnikova i vlasti Sjevernog Kavkaza, za odlaske optužuju osobe koje regrutuju borce za ID i strane države koje radikalima daju bezbjedan prolaz do Sirije i drugim državama.
Dmitrij Peskov, portparol ruskog predsjednika Vladimira Putina, rekao je Rojtersu: „Ruske vlasti nisu nikad sarađivale sa teroristima. Nikakva interakcija sa njima nije bila moguća. U Rusiji uništavamo teroriste. Uvijek je bilo i biće tako“.
Uzajamna korist
Omogućavanje militantima da napuste Rusiju je odgovaralo i radikalima i vlastima. U pretežno muslimanskom regionu Sjevernog Kavkaza, dvije strane su se borile do zastoja. Islamističke grupe, boreći se za osnivanje muslimanske države u tom regionu, iscrpljene su nakon višegodišnjih sukoba i nisu uspjele da ostvare značajnije pobjede protiv snaga bezbjednosti. Vlasti frustrira to što militanti, ukopani u dalekim planinskim skrovištima ili pod zaštitom pristalica, i dalje izbjegavaju hapšenje.
Islamisti su od 2013. počeli da prijete da će napasti Olimpijadu u Sočiju, što bi osramotilo Putina. Stoga je Moskva naredila žestok obračun sa pobunom na Sjevernom Kavkazu, vršeći pritisak na lokalne zvaničnike.
„Prije Olimpijade su im rekli da se propusti neće praštati i da će biti smijenjeni svi koji ne uspiju“, rekao je Rojtersu penzionisani oficir specijalnih snaga.
Šarapudinovu je prvo prišao jedan političar u rodnom selu Novosasitli u Dagestanu. Taj zvaničnik je postao veza između Šarapudinova i ruskih snaga bezbjednosti.
Poveo ga je u Hasavjurt, gdje je čekao visoki zvaničnik FSB-a. Iako je Šarapudinov dobio garancije o ličnoj bezbjednosti, i dalje je bio sumnjičav. Ponio je pištolj i granatu u džepu, uprkos uslovu da dođe nenaoružan.
„Rekli su im da idem gdje god želim”
Šarapudinov nikad ranije nije pokušao da napusti Rusiju, čak ni tajno, jer se bojao da bi ga mogli uhvatiti ili ubiti. Tražili su ga zbog sumnje da je umiješan u jedan bombaški napad i prijetila mu je kazna od osam godina do doživotnog zatvora.
Međutim, sada mu je oficir FSB-a ponudio da slobodno napusti Rusiju i rekao da će mu država pomoći.
„Rekli su im da idem gdje želim, čak i da se borim u Siriji,“ rekao je Šarapudinov Rojtersu u decembru. Prisjetio se da je u pregovorima pomenuta Olimpijada. „Rekli su nešto poput 'da Olimpijada prođe bez incidenata.' Nisu krili da šalju i ostale,“ kazao je.
Kada je Šarapudinov stigao u Siriju, Islamska država je bila u usponu, ali nije kontrolisala puno teritorije. Pridružio se pobunjeničkoj grupi Sabri Džamat sa ostalim borcima iz Rusije i postsovjetskih država. Baza im je bila u Al Dani blizu Alepa, a ID je kontrolisala susjednju teritoriju.
Prema njegovim riječima, dvije grupe su bile u prijateljskim odnosima. Kasnije se Sabdri Džamat zakleo na odanost ID, iako je Šarapudinov kazao da je do tada napustio borbu i Siriju. Odbio je da kaže da li je tamo vidio druge radikale iz Dagestana.
Rojters je nezavisno našao detalje o petorici ostalih koji su u sličnim okolnostima napustili Siriju. Neki su mrtvi, neki u zatvoru, a neki i dalje u Siriji i nedostupni.
Jedan od njih je Magomed Rabadanov iz sela Berikej. Jedan lokalni policajac je rekao da mu je 2014. naređeno da drži na oku Rabadanova i druge osumnjičene radikale prema novoj bezbjednosnoj politici usvojenoj uoči Olimpijade u Sočiju.
Rečeno mu je da potencijalnim radikalima telefonira jednom mjesečno. „Ako se ne jave, moramo ih pronaći“, rekao je policajac Rojtersu, pokazujući Rabadanovljev profil na svom kompjuteru. Rabadanov je uoči Olimpijade označen kao osoba „netradicionalnih islamskim vjerovanja, vehabija“.
Rabadanov je jednom bio u pritvoru zbog držanja eksploziva u kući, rekao je njegov otac Sulejban Rabadanov, ali je ubrzo pušten i stavljen u kućni pritvor.
Iako je bio pod takvim ograničenjem, Rabadanovu je dopušteno da napusti Rusiju. Prošao je pasošku kontrolu na međunarodnom aerodromu u Moskvi, sa suprugom i sinom u maju 2014, kazali su njegov otac i lokalni policajac. Kasnije se pojavio u Siriji, dodao je otac.
Sulejban Rabadanov je 2. januara 2015. dobio poruku od nekoga ko je rekao da mu je sin poginuo u borbi sa pripadnicima ID protiv kurdskih snaga blizu sirijskog grada Kobani, na granici sa Turskom.
Otac drugog militanta je takođe rekao da je njegovom sinu dopušteno da napuste Rusiju u okviru dogovora sa vlastima. Bivši zvaničnik koji je djelovao kao posrednik u Šarapudinovljevom slučaju, rekao je da su još dvojica militanata dobila pomoć oko pasoša.
Žitelji i zvaničnici Dagestana su ispričali da su ruski militanti, kada bi stigli u Siriju, ohrabrivali druge iz domaćih zajednica da im se pridruže. Iz sela Berikej, koje ima oko 3.000 žitelja, oko 28 osoba je pošlo na teritorije Bliskog istoka pod kontrolom ID, prema riječima lokalnog policajca. Kazao je da je njih 19 u Rusiji označeno kao radikali.
Sa novim pasošem dobio avionsku kartu za Tursku
Šarapudinov je imao svoje razloge da ode iz Rusije. Postojale su tenzije između njega i lokalnog emira, komandanta militantne grupe kojoj je pripadao. Plan je zahtijevao dodatno angažovanje državne mašinerije. Šarapudinovu je bio potreban novi pasoš, koji mu je dodijeljen kada je stigao na aerodrom Mineraljnije Vodi na jugu Rusije u septembru 2013. Ispratio ga je pripadnik FSB u sivoj „ladi“ sa zatamnjenim staklima. Sa pasošem je dobio i kartu za Tursku .
Šarapudinov je pokazao Rojtersu pasoš koji mu je dodijela država. Ime i datum rođenja su izmijenjeni u odnosu na podatke na zvaničnom spisku traženih militanata. Za novi pasoš je takođe obrijao bradu.
Bezbjednosni zvaničnici Sjevernog Kavkaza poriču da se islamističkim radikalima namjerno pomoglo da napuste zemlju, ali se slažu da je njihovo odsustvo pomoglo u rješavanju bezbjednosnih problema u regionu.
Bonus video:
