Juan bi, dugoročno posmatrano, mogao postati rezervni novac, a da li će se i kada to dogoditi zavisiće od održivosti kineskog privrednog rasta, ocijenio je saradnik Instituta za međunarodne ekonomske studije u Beču, Vladimir Gligorov.
Povodom sporazuma koje je Kina postigla sa Njemačkom i Velikom Britanijom o otvaranju finansijskih centara za međunarodnu trgovinu u juanima u Frankfurtu i Londonu, Gligorov je za Kineski međunarodni radio izjavio da je teško reći koji bi udeo juan, u tom slučaju, imao u odnosu na dolar, evro ili funtu.
"Japan, recimo, ima veoma razvijenu privredu, ali jen nije značajan rezervni novac jer je japanska privreda prilično zatvorena. Sve zavisi od razvijenosti i otvorenosti privrede i njenih tržišta, i od kredibilnosti njene privredne politike", rekao je Gligorov za Kineski međunarodni radio.
Potrebno je, rekao je, da stranci mogu da ulažu u kineske državne obveznice i da je to tržište likvidno. Potrebna je i značajna promjena u nacionalnom bankarstvu, kako bi se povećala privlačnost korišćenja juana za transakcije, unutar kineske privrede.
Konačno, ukazao je Gligorov, potrebno je i da se smanji oslanjanje na akumulaciju rezervi u stranom novcu, najviše u evrima i dolarima, što podrazumijeva značajno povećanje domaće potrošnje kako bi se smanjio ili eliminisao suficit u razmjeni sa inostranstvom.
Bonus video:
