Mada britanska vlada tvrdi da su takve zloupotrebe davno iskorijenjene, zajednička istraga koju su širom svijeta sproveli novinari "Gardijana", BBC Panorame i Međunarodnog konzorcijuma za istraživačko novinarstvo razotkrila je ofšor industriju u procvatu koja ostavlja otvoren prostor za izbjegavanje poreza i za prikrivanje imovine.
Otkriveno je više od 21.500 kompanija koje koriste grupu od 28 takozvanih direktora na papiru. Oni igraju ključnu ulogu u sprovođenju stotina hiljada tajnih komercijalnih transakcija. To čine tako što prodaju svoja imena koja se koriste na zvaničnim dokumentima kompanija, a adrese su zavedene na mutnim lokacijama širom svijeta.
Prema britanskom zakonu ovo nije ilegalno, a ponekad direktori na papiru imaju legitimne uloge. Međutim, dokazi koje su prikupili novinari "Gardijana"“ i ostalih medija ukazuju da se ova određena grupa direktora samo pretvara da kontroliše kompanije na čija dokumenta se potpisuje.
Same kompanije su često registrovane anonimno ofšor na Britanskim Djevičanskim Ostrvima, ali takođe i u Irskoj, na Novom Zelandu, Belizeu i u Velikoj Britaniji. Priličan broj agencija u Britaniji bavi se prodajom ofšor kompanija, a neke od njih u ponudi imaju i direktore na papiru.
Imena jednog britanskog para, Sare i Edvarda Petre-Mirsa pojavljuju se na dokumentima više od 2.000 preduzeća. Na ime izvjesnog Filipa Krošoua je zavedeno čak preko 4.000 firmi.
Vlada u Londonu je 1999. tvrdila da je industrija direktora koji imaju ulogu paravana "efikasno zabranjena", a nadležni sudija je tada kazao da sud neće tolerisati „situaciju u kojoj se neko prihvata da bude direktor toliko kompanija i pritom nema nikakvu odgovornost“.
Međutim, "Gardijanova" istraga je pokazala da je ova praksa ipak daleko od iskorijenjene. Na ovaj način se prikrivaju brojni pravi vlasnici počev od ruskih oligarha do diskretnih spekulanata na britanskom tržištu nekretnina. Njihov jedini zajednički faktor je želja za tajnovitošću.
U "Gardijanovom" članku se identifikuju sljedeći vlasnici:
- Vladimir Antonov, ruski milijarder nastanjen u Londonu i kupac fudbalskog kluba Portsmaut, koji se trenutno bori da ne bude izručen Litvaniji, gdje je kontrolisao jednu banku.
- Jair Spicer, softver inženjer sa sjevera Londona koji se bavi prodajom nekretnina. On je novinarima kazao: britanske računovođe su nam savjetovale da je ova struktura … savršeno zakonita.
- Hakmejevi, bogata izraelska porodica, čiji je jedan član preko firme na Britanskim Djevičanskim Ostrvima kupio poslovni blok u Londonu za 26 milijardi funti.
- Nikolas Joanu, čija Armstrong grupa prodaje akcije sa adrese na Berkli skveru u centralnom Londonu.
- SP Trejding, koja je 2009. povezana sa kazahstanskim biznismenom i prodajom oružja Iranu. Ispostavilo se da direktori na papiru za ovu kompaniju nijesu ništa znali o pravim aktivnostima kompanije.
U paralelnoj istrazi novinara programa Panorama na BBC-u prikazan je agent kompanije koji novinaru, koji se predstavio kao klijent, nudi pomoć da izbjegne plaćanje poreza. Agent nudi usluge direktora na papiru na Belizeu i kaže: „Oni čak neće ni znati da su direktori, samo će im biti plaćeno“.
Predstavnik druge kompanije, Atlas korporejt sistems, traži maksimalnu povjerljivost. On objašnjava da mnogi navodni direktori čak i ne znaju da se njihova imena koriste.
Britanska Djevičanska Ostrva su naročito uspješno sklonište, zahvaljujući tome što nude izuzetnu tajnovitost. Ova karipska teritorija, koju kontroliše Britanija, prodala je više od milion ofšor entiteta čiji su vlasnici anonimni od kako se 1984. predstavila kao poreski raj.
Kupci su često ljudi, koji iz više razloga, ne žele da reklamiraju šta rade sa svojim novcem. Međutim „Gardijan“ najavljuje serijal tekstova u kojima će u zemljama širom svijeta identifikovati hiljade pravih vlasnika.
Žena koja kontroliše preko 1.200 kompanija
Sa svojih 38 godina, Sara Petre-Mirs porijeklom iz Bredforda upravlja jednom od najvećih poslovnih imperija na svijetu. Ili makar tako izgleda.
Prema zvaničnim podacima, ona kontroliše više od 1.200 kompanija širom Kariba, u Republici Irskoj, na Novom Zelandu i u samoj Britaniji.
Njen partner Edvard Petre-Mirs vodi se kao direktor još najmanje 1.000 međunarodnih kompanija. Međutim, pravo sjedište ove uspješne poslovne žene ostaje misterija.
DHL godinama redovno isporučuje pakete dokumenata koje Sara potpisuje a zauzvrat dobija novac. Sve što treba jeste da se potpiše, a njeno ime stoji na aktivnostima koje variraju od kupovine ruskih luksuznih nekretnina do pornografije i kazina
Samo jedna navedena adresa, koliba na Sarku, izgleda kao mjesto stanovanja. Sark je udaljeni poreski raj na Kanalskim ostrvima. U Sarku se nekada zaista nalazila porodična kuća Petre-Mirsovih, međutim, novinarska istraga je pokazala da je porodica napustila taj grad prije više od godinu dana i preselila se na Karibe.
Nakon niza obilazaka lokacija na kojima se nalaze samo poštanska sandučad novinari „Gardijana“ su konačno naišli na pravi trag. Jedan mještanin je čuo da se raspituju i upitao:
"Mislite na onu englesku gospođu, što radi sa ofšor kompanijama"?
U tropskom gradu Nevis na Karibima novinari konačno nailaze na luksuznu vilu sa spektakularnim pogledom na more i bučnim psom u bašti. Ovo je dom Sare Petre-Mirs, gdje ona zvanično tvrdi da upravlja bataljonom međunarodnih kompanija.
Takođe nalazi vremena da trči maratone i biciklističke trke u Njujorku, na Floridi i na Havajima, kao i da podiže dvoje djece. Nije željela da razgovara sa novinarima o svojim direktorskim poslovima, međutim, na osnovu prikupljenih dokaza više je nego jasno da je njena funkcija samo na papiru.
DHL godinama redovno isporučuje pakete dokumenata koje Sara potpisuje a zauzvrat dobija novac. Sve što treba jeste da se potpiše, a njeno ime stoji na aktivnostima koje variraju od kupovine ruskih luksuznih nekretnina do pornografije i kazina.
Bonus video:
