Šest najvećih svjetskih centralnih banka objavilo je program koordinisane akcije sa ciljem pružanja podrške globalnom finansijskom sistemu.
Federalne rezerve SAD, Evropska centralna banka (ECB), Banka Engleske, te centralne banke Japana, Kanade i Švajcarske - udružilo je snage kako bi pojačali likvidnost u globalnoj ekonomiji i spriječili zamrzavanje finansijskog sistema.
Iznenadni potez je podsjetio na koordinisanu akciju za stabilizovanje globalnih tržišta u finansijskoj krizi 2008.
Jasno pokazujući da kreatori politike strahuju da bi problemi eurozone mogli prerasti u još jednu krizu na tržištima kredita - kada banke prestanu da pozajmljuju novac jedne drugima, banke su najavile da će 0,5 procentnih poena sniziti cijenu privremenih dolarskih zajmova bankama i produžiti rokove do februara 2013.
Najavljene su i mjere koje će komercijalnim bankama omogućiti pristup gotovini u bilo kojoj valuti ako to budu zahtijevale prilike na tržištu, kroz uspostavljanje privremene mreže recipročnih aranžmana valutne razmjene između centralnih banaka.
Smanjivanje pritiska
Analitičari kažu da će taj potez smanjiti pritisak na finansijska tržišta. To je takođe značajna demonstracija jedinstva centralnih bankara ali i pokazatelj kolika je zabrinutost zbog prijetnje aktuelne bankarske i krize eura po globalnu ekonomsku aktivnost.
Ranije je kineska centralna banka iznenada saopštila da će smanjiti limit na količinu gotovine koju banke moraju imati u rezervi, kako bi podstakla kreditiranje.
Džeremi Kuk, glavni ekonomista kompanije World First, kaže da su se centralni bankari umorili od neuspjeha evropskih lidera da saniraju krizu eura
Rojters je prenio da se i od ECB uveliko očekuje da sljedeće nedjelje ponov snizi kamatne stope.
Džeremi Kuk, glavni ekonomista kompanije World First, kaže da su se centralni bankari umorili od neuspjeha evropskih lidera da saniraju krizu eura.
„Snižavanje troškova transakcija je ekvivalentno sniženju kamatne stope,“ objasnio je Kuk za „Gardijan“. „To je možda signal da su tržišta novca bila blizu potpunog kolapsa.“
Centralni bankari strahuju da bi odluka finansijskih institucija da obustave kreditiranje pogodila domaćinstva i kompanije i zaprijetila novom recesijom u svjetskoj ekonomiji, prenio je „Gardijan“.
Kako se kriza eurozone produbljava, banke sve teže pristupaju finansijama i strahuju da neke vlade kojima su pozajmile novac možda neće moći da ga vrate.
To znači da su sve manje spremne da pozajmljuju jedna drugoj – što je ključni mehanizam preko kojeg banke pristupaju finansijama.
Ren: EU ušla u „kritičan period“
Evropska centralna banka, koja se posljednjih nedjelja našla pod jakim pritiskom oko njene uloge u sve goroj krizi eurozone, saopštila je da će sada moći da pogođenim bankama obezbjeđuje likvidnost u jenu, sterlingu, švajcarskom franku i kanadskom dolaru u slučaju potrebe.
Vrijednost eura i evropskih akcija je porasla nakon objave, koja je uslijedila nakon što su se ministri finansija eurozone dogovorili da pojačaju moć njihovog fonda za izbavljenje, ali su priznali da bi se mogli obratiti Međunarodnom monetarnom fondu za dodatnu pomoć.
Italijanski premijer Mario Monti je rekao da na samitu EU sljedeće nedjelje neće biti prostora za grešk
Rojters ocjenjuje da će akcija centralnih banaka samo kupiti malo vremena vladama da riješe dužničku krizu i omoguće bankama da nastave kreditiranje.
„Ulazimo u kritični period od 10 dana da dovršimo i zaključimo odgovor na krizu Evropske unije,“ rekao je komesar za monetarna pitanja Oli Ren na sastanku ministara finansija EU.
Italijanski premijer Mario Monti je rekao da na samitu EU sljedeće nedjelje neće biti prostora za grešku i da će finansijska tržišta kazniti odsustvo akcije.
Predsjednik Evropskog savjeta Herman Van Rompij je takođe upozorio na zaoštravanje krize.
„Problemi su postali sistemski. Suočeni smo sa potpunom krizom povjerenja,“ rekao je uoči sastanka ministara finansija.
Bonus video:
