Iran od danas je počeo da obogaćuje uranijum na više od 4,5 odsto, javila je agencija Isna, pozivajući se na iransku agenciju za atomsku energiju.
"Iran je jutros prešao prag od 4,5 odsto za obogaćivanje uranijuma", dodala je Isna.
Iranska agencija za atomsku energiju navela je da je taj stepen obogaćivanja uranijuma dovoljan za potrebe zemlje za nuklearne centrale.
Iranske vlasti su juče saopštile da su počele obogaćivanje uranijuma iznad 3,67 odsto koliko je dozvoljeno prema međunarodnom sporazum o iranskom nuklearnom programu iz kojeg su SAD istupile.
Teheran je juče zaprijetio da neće poštovati još neke odredbe nuklearnog sporazuma "za 60 dana" ukoliko se ne pronađe rješenje i ne ispune iranski zahtjevi.
Ti zahtjevi se prvenstveno odnose na mogućnost Irana da prodaje svoju naftu i da ima spoljnu trgovinu zaobilazeći sankcije koje su SAD uvele Iranu poslije istupanja iz sporazuma.
Iranske mjere predstavljaju odgovor američkom povlačenju iz sporazuma i ponovnom uvođenju sankcija.
Sporazum o iranskom nuklearnom sporazumu zaključili su 2015. u Beču Iran i šest velikih sila - SAD, Rusija, Kina, Francuska, Velika Britanija i Njemačka, poslije 12 godina krize o tom pogramu.
Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) potvrdila je danas da je Iran počeo da obogaćuje uranijum iznad granice postavljene međunarodnim nuklearnim sporazumom s velikim silama.
Ta agencija UN navela je da su njeni inspektori danas potvrdili "da Iran obogaćuje uranijum iznad nivoa od 3,67 odsto", navodi Asošiejted pres.
IAEA nije precizirala za koliko je Iran probio granicu postavljenu sporazumom. Uranijum obogaćen do 90 odsto smatra se dovoljnim za izradu nuklearnog oružja.
Sporazumom koji je 2015. potpisao sa šest velikih sila - SAD, Rusijom, Kinom, Velikom Britanijom, Francuskom, Nemačkom i EU, Iran je pristao da ograniči aktivnosti na obogaćivanju uranijuma, a zauzvrat su mu ukinute međunarodne sankcije.
SAD su prije godinu dana napustile sporazum i ponovo uvele sankcije Teheranu, dok ostale potpisnice nastoje da sačuvaju sporazum i da smanje tenzije.
Prema tom sporazumu, Iran ne smije da ima više od 300 kilograma uranijuma obogaćenog do 3,67 odsto.
Netanjahu: Iransko kršenje nuklearnog sporazuma je test za Evropu
Premijer Izraela Benjamin Netanjahu izjavio je danas da bi evropski lideri trebalo da kazne Iran zbog obogaćivanja uranijuma iznad nivoa dozvoljenog na osnovu nuklearnog sporazuma sa velikim silama iz 2015. godine, nakon vijesti da Teheran sada obogaćuje uranijum na 4,5 odsto.
"Da nisam vodio tu bitku protiv Irana, već bi imao nuklearni arsenal. Razlog što ga još nemaju (nuklearni arsenal) je što smo izvršili pritisak na njih, protiv cijelog svijeta i prethodne američke administracije, takođe i protiv mnogih ljudi u Vladi Izraela", rekao je Netanjahu, ocijenivši da Iran predstavlja ogromnu opasnost "po našu budućnost i to ih je tada zaustavilo".
Odgovarajući na pitanje da li je prošlogodišnje povlačenje predsjednika SAD Donalda Trampa iz nuklearnog sporazuma učinilo situaciju opasnijom, izraelski lider je rekao da Iranci "sada pokušavaju da pređu granicu" i da su Amerikanci nametnuli sankcije koje ih teško pogađaju, ali da to nije okončalo stvar.
"Oni pokušavaju da singaliziraju da idu ka (nuklearnoj) bombi i mi ćemo osigurati da se to ne desi. Veliko pitanje nije šta je naša politika jer se tu ništa nije izmijenilo. Ja se ponovo obraćam evropskim liderima: Vi ste obećali da ako Iran učini taj sićušni korak, obogaćivanje uranijuma, koji je municija za nuklearno oružje, vi ste rekli ako premaše dozvoljenu količinu da ćete nametnuti sankcije. Tako da kažem: Uradite to. Jer vas oni testiraju. Nasilni ubilački režim testira kičmu zapada i ja očekujem da ispunite vaša obećanja", rekao je premijer Izraela, prenijeli su izraelski mediji.
Rusija: Izjave Irana ne bi trebalo da dovode do tolikog komešanja
Izjave Irana o postepenom smanjenju obaveza te zemlje, preuzetih nuklearnim sporazumom iz 2015. godine, ne bi trebalo da dovode do tolikog komešanja, ocijenilo je danas rusko Ministarstvo spoljnih poslova, prenosi Tanjug.
"Izjave o čvrstoj namjeri da se napravi dodatni korak ka postepenom smanjenju obaveza iz nuklearnog sporazuma, koje su dali predstavnici iranskog Ministarstva spoljnih poslova i Organizacije za atomsku energiju na konferenciji za novinare u Teheranu 7. jula, ne bi trebalo da izazivaju toliku uzbunu", navodi se u saopštenju ministarstva.
EU pozvala Iran da obustavi obogaćivanje uranijuma, Njemačka neće preduzimati mjere
Evropska unija (EU) pozvala je Iran da obustavi obogaćivanja uranijuma preko granice utvrđene medjunarodnim sporazumom koji je sklopio s drugim svjetskim silama, izjavila je portparolka EU Maja Kocijančič i dodala da je EU veoma zabrinuta.
Njemačka je saopštila da za sada neće preduzimati mjere protiv Irana, već će sačekati izvještaj inspektora Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) o tvrdnjama Teherana da obogaćuje uranijum iznad nivoa dozvoljenog nuklearnim sporazumom s velikim silama iz 2015.
Portparol njemačkog ministarstva spoljnih poslova Rajner Brojl rekao je da IAEA još nije objavila izvještaj ali da se "radi o danima a ne o nedjeljama".
Brojl je novinarima rekao da će Njemačka proučiti izvještaj čim se on bude pojavio i razgovarati o daljim koracima s ostalim potpisnicama nuklearnog sporazuma - Iranom, Kinom, Rusijom, Velikom Britanijom i Francuskom.
On je dodao da je za Njemačku važno "da se Iran vrati poštovanju sporazuma".
SAD su se jednostrano povukle iz sporazuma prije godinu dana i od tada uvele niz oštrih sankcija iranskoj ekonomiji i rukovodstvu te zemlje.
Kina okrivila SAD za krizu oko Irana
Kina je danas izrazila žaljenje zbog iranskog kršenja nuklearnog sporazuma iz 2015. i za krizu okrivila SAD i američku politiku "maksimalnog pritiska" nakon istupanja Vašingtona iz sporazuma.
Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Geng Šuang je sporazum iz 2015. opisao kao jedini realističan i efikasan način za rješavanje iranskog nuklearnog pitanja i smanjenje tenzija.
Geng je na redovnoj konferenciji izjavio da je "maksimalni pritisak" koji SAD vrše "u korijenu" krize.
Otkako su prošle godine napustile sporazum, SAD su Iranu uvele teške ekonomske sankcije.
Kina se, naveo je Geng, zalaže za diplomatsko rješenje jer je "dokazano da je unilateralno maltretiranje postalo sve rašireniji tumor i stvara sve više problema i većih kriza na globalnom nivou".
Iran je nešto ranije saopštio da je počeo s obogaćivanjem uranijuma preko granice dozvoljene nuklearnim sporazumom.
Putin i Netanjahu razgovarali o Siriji i Iranu
Premijer Izraela Benjamin Netanjahu i predsjednik Rusije Vladimir Putin su danas telefonom razgovarali o Siriji i Iranu, saopštili su njihovi kabineti.
U ruskom saopštenju je navedeno da su Putin i Netanjahu diskutovali o "rusko-izraelskoj saradnji o sirijskom pitanju", poslije sastanka savjetnika za nacionalnu bezbjednost Rusije, SAD i Izraela u Jerusalimu 25. jula, i "posebno o važnosti dalje saradnje dvije vojske".
Cilj sastanka Rusije, SAD i Izraela, prvog održanog u Jerusalimu, bio je suprostavljanje nuklearnim aspiracijama Irana i njegovom uticaju na Bliski istok, tvrdi Izrael.
Razgovor je inicirao Netanjahu koji je Putinu izjavio saučešće zbog smrti 14 ruskih mornara u požaru u podmornici u Barencovom moru 1. jula.
U kratkom saopštenju Netanjahuovog kabineta je navedeno da se diskutovalo o "Iranu, Siriji i odnosima dvije zemlje", prenijeli su izraelski mediji.
Jevrejska država dugo teži da je Rusija podrži u nastojanju da iranske snage napuste Siriju poslije završetka tamošnjeg rata.
Rusija koja ima bliske veze i sa Izraelom i sa Iranom, smatra se mogućom posrednicom između Zapada i Teherana, konstatuju izraelski mediji.
Bonus video:
