Sjedinjene Američke Države (SAD) su juče potpisale sporazum sa talibanskim pobunjenicima koji bi mogao dovesti do potpunog povlačenja stranih vojnika iz Avganistana.
Sporazum takođe predstavlja korak ka okončanju 18-godišnjeg rata u toj državi.
Time je pripremljen put za postepeno izvlačenje SAD iz njihovog najdužeg rata, ali mnogi očekuju da će pregovori između strana u Avganistanu biti puno komplikovaniji.
Sporazum su u prijestonici Katara potpisali američki specijalni izaslanik Zalmaj Halilzad i politički šef talibana, mula Abdul Gani Baradar, dok je američki državni sekretar Majk Pompeo prisustvovao ceremoniji.
Američki ministar odbrane Mark Esper je rekao da je sporazum dobar korak, ali da je samo početak.
“Postizanje trajnog mira u Avganistanu zahtijevaće strpljenje i kompromis između svih strana,” rekao je Esper, koji se sastao sa avganistanskim predsjednikom Ašrafom Ganijem u Kabulu, gdje su objavili zajedničku deklaraciju paralelno sa sporazumom SAD i talibana.
SAD su saopštile da namjeravaju da smanje broj vojnika u Avganistanu na 8.600, sa sadašnjih 13.000 - u roku od 135 dana od potpisivanja sporazuma, i da sa saveznicima rade na proporcionalnom smanjenju pripandika koalicionih snaga u Avganistanu tokom tog perioda, ako se talibani budu držali obećanja, prenio je Rojters.
Potpuno povlačenje svih američkih i koalicionih snaga dogodilo bi se u roku od 14 mjeseci od potpisivanja, ako talibani ispune svoj dio dogovora, piše u zajedničkom saopštenju.
“Radimo na tome da konačno završimo najduži američki rat i vratimo naše vojnike kući,” rekao je američki predsjednik Donald Tramp.
Sporazum predstavlja šansu da se ostvari davno dato obećanje o povlačenju vojnika, dok se bori za još jedan mandat na izborima u novembru. Međutim, bezbjednosni eksperti smatraju da bi to mogao biti rizičan spoljnopolitički potez koji će talibanima dati međunarodni legitimitet.
Gani je rekao da se nada da je utrt put ka trajnom miru.
Vlada Avganistana je saopštila da je spremna da pregovara i postigne obustavu vatre sa talibanima, i potvrdila podršku postepenom povlačenju američkih i koalicionih snaga u zavisnosti od ispunjenja obećanja koja se dali pobunjenici.
NATO je obećao da takođe će prilagoditi nivo koalicionih trupa u prvoj fazi, i da će broj vojnika smanjiti na oko 12000 sa sadašnjih 16000.
“Ušli smo zajedno 2001, zajedno ćemo prilagoditi (nivo snaga) i kada se steknu uslovi, zajedno ćemo napustiti,” rekao je novinarima generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg, koji je juče bio u Kabulu. Nekoliko sati prije sporazuma, talibani su naredili svim svojim borcima u Avganistanu “da se uzdrže od bilo kakvih napada... za sreću nacije.”
“Najvažnija je stvar je da se nadamo da će SAD ostati posvećene obećanjima,” rekao je Zajbula Mudžahid, portparol tvrdolinijaške islamističke grupe.
Za milione Avganistanaca, sporazum nudi nadu za okončanje višegodišnjeg krvoprolića.
“Mir je izuzetno jednostavan i moja zemlja ga zaslužuje. Danas je dan kada ćemo možda vidjeti pozitivnu promjenu,” kazao je Džavad Hasan (38), nastavnik iz Kabula.
Rojters piše da su njegova djeca ubijena 2018. u eksploziji bombe koju su postavili talibani. Od tada piše pisma svjetskim liderima pozivajući ih da okončaju rat u Avganistanu.
Rat, u kojem su ubijene desetine hiljada ljudi, počeo je kada su SAD pokrenule napade na Avganistan nekoliko nedjelja nakon udara militantne grupe Al kaida, bazirane u Avganstanu, na Njujork i Vašington 11. septembra 2001.
Vašington je optužio talibane da štiti Al kaidu i njenog lidera Osamu bin Ladena, i sa saveznicima zbacio tu grupu s vlasti. Međutim, talibani su ostali moćna snaga i trenutno kontrolišu oko 40 odsto teritorije Avganistana.
Rojters piše da je sljedeći korak za pregovarače da razrade sporazum o sveobuhvatnoj obustavi vatre i o budućem upravljanju zemljom.
Zvaničnici i eksperti kažu da će to biti ozbiljan izazov jer je vlada Avganistana do sada imala sporednu ulogu.
Čak i prije početka pregovora sa talibanima, dva glavna avganistanka politička rivala, Gani i premijer Abdulah Abdulah - moraju riješiti spor oko toga koji zvaničnici, članovi opozicije i aktivisti bi trebalo da pregovaraju sa pobunjenicima.
Prema sporazumu, talibani žele oslobađanje pet hiljada boraca iz zatvora pod avganistanskom upravom, ali nije jasno da li će se složiti vlada Avganistana.
Avganistanski savjetnik za nacionalnu bezbjednost Hamdula Mohib je rekao da se vlada Avganistana nije obavezala da će osloboditi pet hiljada zatvorenika do 10. marta, datuma predviđenog sporazumom.
Mohib je takođe rekao da u sporazumu nisu jasno definisane veze talibana sa Pakistanom.
Avganistan optužuje susjedni Pakistan da pruža podršku talibanskim militantima. Pakistan to poriče i optužuje Avganistan da podržava militante koji se bore protiv pakistanske vlade.
Nije jasno ni da li će talibanski borci lojalni tvrdokornim islamističkim odmetnuttim grupama biti voljni da se pridržavaju smanjenju nasilja, kako je predviđeno sporazumom.
Bonus video:
