Ukupno 30 milijardi dolara obećano je danas u Kuvajtu na donatorskoj konferenciji za rekonstrukciju Iraka poslije razornog rata sa Islamskom državom, što je dosta manje od 88,2 milijarde dolara koliko je Bagdad naveo da mu je potrebno.
Angažovanje međunarodne zajednice za Irak bilo je jasno tokom konferencije s ukupnom sumom od 30 milijardi dolara, odnosno 20,3 milijardi eura, rekao je novinarima šef kuvajtske diplomatije šeik Sabah al Kaled al Sabah.
Na trodnevnoj konferenciji koja je počela u ponedjeljak učestvovalo je 76 zemalja, 51 organizacija za međunarodnu pomoć, 107 udruženja i fondacija i 1.850 poslovnih ljudi, rekao je kuvajtski ministar i ocenio da to odražava veliku spremnost da se pomogne.
Irački zvaničnici su na početeku konferencije rekli da im je potrebno 88 milijardi dolara, od čega 22 milijarde dolara odmah, a ostalo srednjoročno.
Najveća obećana pomoć došla je iz Turske koja je najavila kredit od pet milijardi dolara Iraku, dok je vladajući emir Kuvajta rekao da će njegova zemlja dati jednu milijardu dolara u zajmovima i jednu milijardu dolara u direktnim investicijama.
Saudijska Arabija obećala je 1,5 milijardu dolara dok je Arapski fond sa sjedištem u Kuvajtu saopštio da će Irak od njega dobiti 1,5 milijardu dolara pomoći za infrastrukturu narednih godina.
Katar, koji je u diplomtskoj krizi s četiri arapske zemlje predvođene Rijadom obećao je milijardu dolara. Ujedinjeni Arapski Emirati će dati 500 milina dolara, a isto toliko će izdvojiti i Islamska banka za razvoj.
Njemačka je obećala 500 miliona eura (617 miliona dolara) a Evropska unija 400 miliona eura (494 miliona dolara).
SAD koje se nalaze u Iraku od invazije 2003. godine kojom je svrgnut Sadam Husein nisu direktno obećale pomoć na današnjoj konferenciji u gradu Kuvajtu, ali planiraju da ponude preko tri milijardi dolara u zajmovima i drugim vidovima finansiranja u vidu pomoći američkim firmama da investiraju u Iraku.
Donacija vladajućeg emira Kuvajta, 88-ogodišnjeg Šeika Sabaha al Ahmada al Sabaha pokazuje koliko je ta zemlja zainteresovana da obezbijedi da Irak postane mirna i stabilna zemlja poslije rata sa Islamskom državom. Irak takođe još duguje Kuvajtu reperacije od Sadamove invazije 1990. koja je pokrenula zalivski rat predvođen SAD 1991. godine.
Razoren ratovima od 80-ih godina i dugim embargom, posebno poslije invazije na Kuvajt 1990. godine, Irak je prije dva mjeseca najavio kraj novog rata, ovog puta protiv ekstremističke grupe Islamska država koja je zauzela trećinu njegove teritorije od 2014, i prijetila samom njegovom opstanku.
"Ovaj veliki skup međunarodne zajednice danas odražava veliki gubitak koji je Irak podnio u suprotstavljanju terorizmom. Irak ne može da počne misiju obnove bez podrške i zato smo svi ovde danas iz cijelog svijeta da stanemo uz Irak", rekao je kuvajtski emir Šeik Sabah.
Među najteže pogođenim oblastima u Iraku je grad Mosul koji su iračke snage uz pomoć koalicije predvođene SAD povratile od Islamske države u julu 2017. godine. U operaciji su učestvovale i šiitske milicije koje podržava Iran.
Pobjeda je došla uz veliku cijenu za Mosul gdje su vazdušni udari koalicije i automobili bombe ekstremista uništili domove i državne zgrade.
Od ukupno potrebnih sredstava irački zvaničnici procjenjuju da je 17 milijardi dolara potrebno samo za obnovu kuća, što je pojedinačno najveća stavka navedena u molbi za pomoć. Ujedinjene nacije ocjenjuju da je potrebno obnoviti 40.000 kuća samo u Mosulu.
U ratu protiv Islamske države više od pet miliona ljudi raseljeno je u Iraku a samo polovina njih se vratila svojim kućama.
Zvaničnici su međutim priznali da su osjetili zamor od međunarodnih donatora posebno pošto su ratovi u Iraku i Siriji podstakli najveću masovnu migraciju od Drugog svjetskog rata.
Bonus video:
