Šest članica Evropske unije pozvalo je juče Evropsku komisiju da izvrši pritisak na kompaniju Fajzer-Bajontek da “osigura stabilnost i transparentnost blagovremene isporuke” vakcina protiv kovida-19.
U pismu koje su potpisali ministri zdravlja Švedske, Danske, Finske, Litvanije, Letonije i Estonije, navodi se da im je iz Fajzer-Bajonteka saopšteno da će dogovorene isporuke vakcina biti znatno smanjenje narednih nedjelja, prenio je Rojters.
“Situacija je neprihvatljiva,” navodi se u pismu u koje je Rojters imao uvid. “To ne samo da utiče na planirani raspored vakcinacije, nego i smanjuje kredibilitet procesa vakcinacije.”
Njemačka, najveći evropski kupac Fajzerove vakcine, saopštila je da je ta odluka iznenađujuća i za žaljenje, a pogođena je i Kanada, koja dobija zalihe iz Fajzerove fabrike u Belgiji.
Zabrinute zbog novog brzoširećeg soja virusa koji je prvo otkriven u Britaniji, vlade širom Evrope su postrožile i produžile mjere zaključavanja i ograničenja. One se uzdaju u vakcine koje su počele da se daju širom kontinenta. Međutim, i kad počne masovna vakcinacija, pritisak na zdravstvene sisteme će trajati još mjesecima, ili dok većina stanovništva primi vakcinu.
Vakcina koju je proizveo američki Fajzer sa njemačkim partnerom Bajontek, počela je da se isporučuje u EU krajem decembra. Isporuka vakcine američke firme Moderna počela je ove nedjelje.
Ipak, oko trećina od 27 država EU požalila se da nema dovoljno doza, na video konferenciji ministara zdravlja u srijedu, rekla je Rojtersu osoba koja je prisustvovala sastanku.
Fajzer je prvobitno saopštio da se isporuke odvijaju prema dogovorenom rasporedu, ali je juče objavljeno da će doći do privremenog uticaja na isporuke krajem januara do početka februara, izazvanog promjenama procesa proizvodnje u cilju njenog jačanja.
Bajontek je juče saopštio da će u njegovim pogonima u Pursu u Belgiji doći do pada broja doza koje će biti isporučene sljedeće nedjelje, jer je potrebna promjena procesa proizvodnje kako bi se povećao kapacitet u Evropi.
Kompanije će o ažuriranom rasporedu isporuke obavijestiti Evropsku komisiju, članice EU i druge države na koje utiču promjene, saopštio je Bajontek. Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da je razgovarala sa kompanijom Fajzer i da su je uvjerili da će obećane isporuke stići u prvom kvartalu 2021.
Fajzer je saopštio da će promjene obezbijediti značajno povećanje doza krajem februara i u martu.
Fajzer i Bajontek imaju dva ugovora sa EU za isporuku do 600 miliona doza ove godine. Dogovorili su se da isporuče 75 miliona doza u drugom kvartalu i dodatne kasnije tokom godine.
Nijedna od kompanija niti EU nisu saopštile koliko doza se očekuje u prvom kvartalu.
Moderna se obavezala na isporuku 10 miliona doza do kraja marta i po 35 miliona u drugom i trećem kvartalu. Dodatnih 80 miliona doza bi takođe trebalo da bude isporučeno ove godine, ali bez jasnog rasporeda.
Ne računajući nove probleme sa Fajzerom, vakcine se ne isporučuju ravnomjerno širom kontinenta.
Njemačka, koja ima 83 miliona stanovnika, saopštila je da će dobiti skoro četiri miliona doza vakcina te kompanije do kraja januara.
Rumunija, sa četiri puta manje stanovnika, kaže da očekuje da dobije samo 600.000 doza u istom periodu. Bugarska, sa manje od desetine stanovništva Njemačke, očekuje samo 60.000 Fajzerovih vakcina u januaru.
Za jedan dan više nego Francuska za tri nedjelje
U međuvremenu je Turska, koja nije članica EU, saopštila da je za dva dana vakcinisala više od 600.000 ljudi vakcinom kineske firme Simovak Bajotek, što je među najbržim procesima imunizacije u svijetu.
“Mi smo iskusna zemlja u sprovođenju nacionalnih programa imunizacije. Naša infrastruktura je više nego sposobna da sprovede ovaj program na kontrolisan način. Zajedno ćemo dobiti bitku protiv pandemije,” objavio je na Tviteru ministar zdravlja Fahretin Koča.
Turska je u četvrtak, kada je počela imunizacija, vakcinisala više ljudi nego Francuska za skoro tri prve nedjelje, prenio je Rojters.
Zbog porasta broja zaraženih, Kina je pod pritiskom da pojača tempo vakcinacije kod kuće, dok izvozi milione doza u inostranstvo, uključujući Tursku, Indoneziju i Brazil.
U prvih devet dana januara, širom Kine je dato oko 4,5 miliona doza, tri puta više nego u periodu od jula do novembra, prema proračunu koji je Rojters napravio na osnovu zvaničnih podataka. Do 13. januara, dato je više od 10 miliona doza.
Vakcinu su proizvele dvije kineske firme, Sinovak i Sinofarm. Sinofarm je isporučio više od 10 miliona doza u zemlji do 4. januara, a Sinovak više od sedam miliona doza do 10. januara.
Oko 3.23 miliona ljudi je vakcinisano u Britaniji, a 2,16 miliona u Izraelu. U Rusiji je vakcinisano 1,5 miliona građana.
Američki predsjednik Džo Bajden, koji je vakcinaciju pod upravom adminstracije Donalda Trampa nazvao “tužnim fijaskom”, predstavio je juče plan za ubrzavanje tog procesa. Bajden je obećao da će sto miliona Amerikanaca primiti vakcinu tokom njegovih prvih sto dana mandata.
Veće nepovjerenje u rusku i kinesku vakcinu
Ljudi širom svijeta će generalno pristati na vakcinisanje protiv kovida-19, ali su nepovjerljiviji prema vakcinama proizvedenim u Kini ili Rusiji nego prema onima iz Njemačke ili SAD, pokazala je međunarodna anketa.
Ispitivanje koje je sprovela firma YouGov pokazalo je da su Britanci i Danci najvoljniji da prime vakcinu protiv kovida-19 kada im postane dostupna, dok Francuzi i Poljaci više oklijevaju, prenio je Rojters.
Anketa je zasnovana na pitanja postavljena skoro 19.000 ljudi.
Ona je otkrila i da se spremnost na vakcinisanje povećala u mnogim državama dok se vakcine proizvedene u SAD, Rusiji, Kini, Njemačkoj i Britaniji isporučuju i daju širom Evrope, Sjeverne Amerike i Azije.
U Britaniji je 73 odsto građana saopštilo da će se vakcinisati, a u Danskoj 70 procenata.
U SAD, međutim, nešto manje od polovine ispitanih je voljno da primi vakcinu protvi kovida-19.
Više od trećine ispitanika u Poljskoj - 37 odsto, i skoro polovina u Francuskoj - 48 odsto, odbilo bi vakcinisanje.
Povjerenje među građanima u vakcinu biće ključni faktor u naporima vlada da smanje stopu zaraze u pandemiji koronavirusa SARS-CoV-2, koji je za godinu zarazio više od 93 miliona ljudi, a ubio više od dva miliona.
Bonus video:
