Bogate vlade nastoje da obezbijede vakcine kompanija Fajzer i Moderna kako bi održale tempo imunizacije, pošto zabrinutost za bezbjednost i problemi sa proizvodnjom marginalizuju vakcine AstraZeneka i Džonson & Džonson (J&J), kažu eksperti za javno zdravlje i analitičari te industrije.
Države u Evropi i Aziji, kao i u Južnoj Africi, ograničavaju upotrebu AstraZeneke iz bezbjedosnih razloga. Primjena J&J vakcine ove nedjelje je pauzirana u SAD i Evropi zbog nekoliko slučajeva veoma rijetkih, ali opasnih krvnih ugrušaka u mozgu, poput problema kojim je pogođena AstraZenaka.
Američka agencija za hranu i ljekove je saopštila da istražuje da li je tehnologija koja se koristi za proizvodnju ovih vakcina povezana sa slučajevima zgrušavanja. Obje koriste modifikovani virus prehlade kao vektor da ćelijama prenese proteine koronavirusa i podstakne imuni odgovor.
„Vol strit žurnal” (WSJ) je juče objavio da je kompanija Džonson & Džonson privatno ponudila rivalskim proizvođačima da udruže napore u proučavanju rizika od krvnih ugrušaka, ali su Fajzer i Moderna odbili. Samo je AstraZeneka pristala, objavio je američki list, pozivajući se na upućene izvore.
J&J je, putem mejlova i telefonskih poziva, takođe predložila stvaranje neformalnog saveza kako bi komunicirali o koristima i rizicima od vakcina i bavili se zabrinutošću javnosti zbog slučajeva zgrušavanja, piše WSJ.
Prema izvorima lista, Fajzer i Moderna su odbili ponudu zato što je njihova vakcina bezbjedna. Oni takođe ne vide potrebu da se dupliraju napori regulatora i kompanija koji već istražuju uzrok zgrušavanja krvi. Jedan od razloga odbijanja je navodno i bojazan da bi udruživanje ukaljalo bezbjednost Fajzera i Moderne.
Žestoko rivalstvo izbilo na vidjelo
Globalne farmaceutske kompanije su tipično žestoki rivali, ali su protekle godine udružile snage u borbi protiv koronavirusa. Nedavne privatne rasprave među glavnim medicinskim zvaničnicima i drugim čelnicima proizvođača vakcina, pokazuju limite solidarnosti te industrije, kao i izazove sa kojima su zdravstvene vlasti i kompanije suočene u komunikaciji o rizicima od vakcina, dok ohrabruju imunizaciju.
Britansko-švedska AstraZeneka i američki Džonson & Džonson obećali su da će vakcine isporučivati na neprofitnoj osnovi do okončanja pandemije.
AstraZeneka se prodaje po cijeni troškova proizvodnje, nekoliko dolara po dozi i daleko je najjeftinija i najrasprostranjenija jer da ne zahtijeva ekstremne uslove skladištenja.
Prvu vakcinu u svijetu koja se daje u jednoj dozi proizveo je Jansen, belgijski ogranak kompanije Džonson & Džonson. Cijena J&J vakcine iznosi oko 10 dolara.
Ove dvije vakcine se smatraju oružjem od vitalnog značaja u borbi protiv pandemije koja je odnijela više od tri miliona života.
Prema procjeni agencije Rojters, trebalo bi da čine više od 25 odsto globalnih zaliha 2021. godine.
Vakcine američkog Fajzera i njemačkog Bajonteka, kao i Modernina, koriste drugačiji metod zaštite od kovida-19 koji se oslanja na informacionu RNK (mRNA) da programira ćelije da stvore imunitet na koronavirus.
Moderna naplaćuje 30 dolara za neophodne dvije doze u SAD i 36 dolara u EU. Cijena Fajzerove vakcine je 39 dolara za dvije doze u SAD i oko 30 dolara u Evropskoj uniji. Bugarski premijer Bojko Borisov je ove nedjelje otkrio da novi ugovor o nabavci vakcina od 2022. koji EU planira da potpiše sa Fajzerom podrazumijeva veću cijenu - 19,5 eura za jednu dozu.
Povećavaju proizvodnju
Analitičari kažu da su Fajzer i Moderna vakcine već bile izbor bogatih država, na osnovu podataka iz kliničkih ispitivanja koji pokazuju da su više od 90 odsto efikasne u sprečavanju simptomatskog kovida-19. Do sada je oko 120 miliona Amerikanaca primilo Fajzer ili Modernu i nije prijavljen nijedan veći bezbjednosni problem.
SAD i Evropska unija sada nastoje da naprave još veće zalihe mRNA vakcina. Japan takođe radi na tome da obezbijedi 100 miliona doza Fajzera do kraja juna.
„Trenutno su (mRNA vakcine) ‘lamborginiji‘ ili ‘meklareni‘ među vakcinama protiv kovida-19”, rekao je dr Peter Hotez, istraživač vakcina na Medicinskom fakultetu Bejlor u Hjustonu, misleći na ultraskupe luksuzne automobile.
I Moderna i Fajzer namjeravaju na povećaju proizvodne ciljeve za 2021, od milijardu, odnosno 2,5 milijardi vakcina.
Fajzer je ove nedjelje saopštio da mu je cilj povećanje isporuka od 10 odsto u SAD tokom maja i dodatnih 50 miliona doza za Evropu u drugom kvartalu 2021. EU pregovara o do 1,8 milijardi doza Fajzera za 2022. i 2023.
Njemačka biotehnološka firma KjurVak, koja testira svoju mRNA vakcinu, u četvrtak je saopštila da se potražnja za njenim proizvodom povećala u posljednjih nekoliko dana nakon pauze J&J. Ona očekuje odobrenje evropskog regulatora krajem maja ili početkom juna.
Ograničena dostupnost u siromašnim zemljama
Eksperti kažu da bi veća cijena, proizvodna ograničenja i zahtjevni transport i skladištenje mogli ograničiti dostupnost mRNA vakcina u zemljama sa nižim prihodima.
„Sirovine potrebne za proizvodnju mRNA sada nisu jeftine”, rekao je Rojtersu Hartadž Sing, analitičar biotehnologije u firmi Openhajmer & Co.
„U drugoj polovine ove godine, priča će se promijeniti u ‘u redu, kako da pomognemo zemljama u razvoju da se domognu mRNA vakcina,’” rekao je Sing o državama poput SAD koje su to obećale.
Izvršni direktor Moderne Stefan Bansel ponovio je ove nedjelje da će njegova kompanija moći znatno da poveća proizvodnju 2022. godine.
Rojters je u srijedu objavio da Moderna pregovara sa jednom američkom kompanijom koja ima kapacitet da proizvodi 30 miliona doza vakcina svakog mjeseca.
Međutim, kako ističe agencija, siromašne države će vjerovatno i dalje morati da se oslanjanju na vakcine J&J, AstraZeneka, te kineske i ruske, koje se, za razliku od mRNA vakcina mogu čuvati u običnom frižideru, zbog čega su one bolja opcija za ruralna i teško dostupna područja.
Ameš Adalja iz Džons Hopkins centra za zdravstvenu sigurnost kaže da bi se to moglo promijeniti.
„Nadamo se da će doći do inovacije u skladištenju mRNA vakcina koja će omogućiti njihovu širu upotrebu”, kazao je.
Naučnici sa Univerziteta Oksford, mada ne oni koji su radili sa AstraZenekom na proizvodnji vakcine protiv kovida-19, objavili su u četvrtak studiju koja pokazuje da su rizici od ugrušaka manji kod osoba koje su primile AstraZaneku, Fajzer ili Modernu nego kod onih koje su se zarazile koronavirusom. Studijom nisu obuhvaćene osobe koje su primile J&J vakcinu.
Bonus video:
