Pregovarači na Konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promjenama (COP26) u Glazgovu probili su rok za njen završetak i još nastoje da postignu konsenzus.
Kada je u 19.00 po centralnoevropskom vremenu istekao rok predviđen za okončanje dvonedeljnog samita, pred pregovaračima je još bilo dosta posla.
Oni nastoje da postignu konsenzus o teškim pitanjima, među kojima su budućnost fosilnih goriva i izdvajanje novca za siromašne zemlje radi ublažavanja efekata klimatskih promjena.
Ministar Gabona za šume i klimatske promene Li Vajt rekao je da pregovore koče SAD, uz podršku Evropske unije.
Vajt je kazao da postoji manjak povjerenja između bogatih i siromašnih država po pitanju izdvajanja novca za saniranje najtežih posljedica klimatskih promjena i za prilagođavanje promjeni klime.
Naveo je da bogate zemlje nisu spremne da formiraju novi fond, a da zemlje u razvoju smatraju da su postojeći mehanizmi finansiranja preopterećeni.
"Dakle, donekle smo u ćorsokaku. SAD nisu voljne da daju novac za prilagodjavanje klimatskim promjenama i žele da to bude na čisto dobrovoljnoj osnovi", rekao je Vajt i dodao da EU podržava američki stav.
Kašnjenje nije neuobičajeno kada je reč o klimatskim pregovorima pod okriljem UN. Prethodna konferencija o klimi, 2019. godine u Madridu, trajala je dva dana duže nego što je bilo predviđeno.
Koliko će pregovori u Glazgovu još trajati trenutno niko ne zna, a mnogi delegati se pripremaju za dugo veče.
Džonson: Treba izdvojiti novac za siromašne zemlje
Britanski premijer Boris Džonson (Johnson) izjavio je danas u Glazgovu na Konferenciji UN o klimi (COP26) da treba da bude izdvojen novac za siromašne za rkešavanje pitanje klimatskih promjena.
"Ljudi moraju da vide da ima dovoljno novca da se nešto počne i da postoje dovoljno angažmana", rekao je Džonson za britansku televizijsku mrežu Bi Bi Si (BBC).
Britanski premijer je dodao da ne može sve da se reši na konferenciji o klimi ali barem može da se počne sa rješavanjem.
Pitanje finansijske pomoći najnerazvijenijim zemljama da se izbore sa posljedicama klimatskih promjena jedna je od glavnih tačaka koje odlažu zaključivanje sporazuma, dok bogate zemlje još uvek nisu ispunile obećanje od 100 milijardi dolara godišnje pomoći.
Manje razvijene zemlje navele su da su "izuzetno razočarane" sadržajem nacrta sporazuma koji poziva bogate zemlje da ispune ranije data obećanja ali bez konkretnih mera.
Najsiromašniji, koji čine mali udio globalne emisije štetnih gasova sa efektom staklene bašte, insistiraju da se pri finansiranju uzmu u obzir "gubici i štete" od kojih već trpe i koji postaju sve veći.
Bonus video:
