Turski avion pun kokaina koji je prošlog ljeta zaplijenjen u Brazilu potvrđuje da Turska ima sve važniju ulogu u švercerskim rutama tog narkotika. Pritom postoje i veze sa političkim vrhom Turske...
Antoan Vela je stručnjak pri Kancelariji Ujedinjenih nacija za narkotike i kriminal (UNODC) i može samo da potvrdi da je Turska sve važnije čvorište u transportu kokaina: „U posljednje dvije godine, u više pojedinačnih slučajeva, zaplijenjene su velike količine, kako u Turskoj, tako i u zemljama Latinske Amerike na putu ka Turskoj.“
Od 2014. do 2020. količina zaplijenjene droge povećala se pet puta i prije dvije godine zaplijenjeno je gotovo dvije tone. Da podsjetimo, na ulicama njemačkih gradova samo jedan gram – pod pretpostavkom da je „čist“ – košta najmanje 70 eura.
A onda je prošlog avgusta na aerodromu Fortaleze na sjeveru Brazila zaplijenjen avion „Gulfstream IV“ sa 1,3 tone kokaina.
Veoma sumnjiv avion
Avion je privukao pažnju nadležnih jer je sve u vezi s njim bilo i više nego sumnjivo: u Brazil je doletio iz Malage u Španiji. U Fortalezi je obavio carinske formalnosti pa je nastavio za Ribeirao Preto u toj zemlji. Tamo je trebalo da pokupi četiri putnika, ali je se ukrcao samo jedan. Cilj je zatim bio Brisel, ali je na tom putu najprije trebalo da sleti na jedan manji aerodrom u Portugaliji. Zato je prethodno ponovo sleteo u Fortalezu radi formalnosti oko izlaska iz zemlje.
Pilot, međutim, tada nije poslušao nalog kontrolnog tornja i parkirao je kod drugog hangara, a ne kod onog kod kojeg mu je rečeno. Vrhunac je bio kada je pilot pokušao da plati aerodromske takse u gotovini. Službenicima aerodroma bilo je jasno da nešto nije u redu i na kraju su u avionu pronađena 24 kofera, svaki sa po 54 kilograma kokaina.
Bivši Erdoganov avion
Čitava priča prepuna je pikanterija, počevši od samog aviona: taj mlaznjak za 16 putnika s oznakom TC-GVA ranije je bio u vlasništvu turskog ratnog vazduhoplovstva. Baš tim avionom je predsjednik Turske Redžep Tajip Erdogan pobjegao na sigurno kada je 2016. pokušan vojni udar.
Avion, sagrađen inače 1987, prodat je zatim turskoj čarter-kompaniji ACM Air čiji vlasnik, Šejhmus Ozkan, očigledno ima odlične veze s političkim vrhom Turske. On je kasnije i sam uhapšen, a samo dan nakon toga, turski mediji objavili su Ozkanovu fotografiju sa ministrom unutrašnjih poslova Sulejmanom Sojluom, kao i sa Ethemom Sandžakom, „biznismenom“ koji ima bliske veze s predsjednikom Erdoganom.
Prilikom pretresa aviona u njemu su se nalazila četiri člana posade turskog državljanstva i jedan brazilsko-španski putnik, 61-godišnji Angel Gonzales Valdez. I tu je priča više nego čudna: Valdez je još prilikom hapšenja bio smrtno bolestan od karcinoma i ubrzo potom je i preminuo u istražnom zatvoru. Njegov brazilski advokat, Marija Das Dores Gonzalvez Kavalkante tvrdi da mu je štićenik na bolesničkoj postelji rekao da ništa nije znao i da je samo radio ono što mu je pilot aviona rekao.
Putnik, pilot, vlasnik...
Teško je reći da li je Valdez baš nedužan. On je po zanimanju bio inženjer, a tokom svoje preduzetničke karijere čak dva puta je bankrotirao, tako da su on i njegova porodica živjeli skromno. Pa odakle mu onda 160.000 eura, koliko je koštao čarter-let tog aviona za Evropu? Valdez je inače advokatu Kavalkanteu rekao i to da svojoj porodici u nasljedstvo ostavlja 500.000 eura.
Pa i slučaj pilota je vrijedan pažnje: Veli D, bivši pilot turskog ratnog vazduhoplovstva, nakon četiri mjeseca je pušten iz brazilskog pritvora, jer nije moglo da se dokaže da je znao što prevozi u avionu. Međutim, uhapšen je čim se prošlog decembra vratio u Tursku. Ubrzo potom uhapšen je i vlasnik firme ACM Aira. Istraga je još uvijek u toku, a vlasnik firme Ozkan izjavljuje da se „ne sjeća“ ko je dogovorio let i ko ga je i kako platio.
„Brazilski Pablo Eskobar“ je „mrtav“
Po svemu sudeći, Ozkan vrlo vjerovatno zna da bi to bilo poslednje što bi rekao u životu, jer sve navodi na to da je „operaciju“ organizovao Serhio Roberto de Karvalja. Ona tri putnika koja se nisu ukrcala u zaplijenjeni avion su, naime, povezani s tim kriminalcem.
Policijski dosije o De Karvalju, bivšem oficiru brazilske vojne policije, već sada zauzima nekoliko polica. Poznato je da je upravo on između 2018. i 2021. u Evropu prošvercovao nekih 50 tona kokaina. Zato je i dobio nadimak „Brazilski Pablo Eskobar“.
De Karvaljo je inače do sada više puta prevario istražne organe. On je, naime, sasvim lijepo, mirno i dugo živeo u Španiji pod imenom Pol Vuter, i to sa falsifikovanim pasošem Surinama. Tek kada je španska policija zaplijenila jednu pošiljku sa 1,7 tona kokaina, pojavilo se i njegovo ime, pa je uhapšen.
Međutim, s obzirom na to da je „Vuter“ bio nekažnjavan, pušten je iz pritvora do suđenja uz kauciju od 200.000 eura. Pa je opet mirno živio gotovo dvije godine, sve do avgusta 2020. I baš kada je konačno trebalo da počne suđenje, njegov advokat je dostavio sudu dokumenta koji pokazuju da je njegov štićenik na žalost – preminuo.
Nešto sitniša u vozilu za bjekstvo
Tek kad je Karvaljo alijas Vuter „umro“, konačno je i policiji Brazila postalo jasno koga je to Španija imala u rukama. Da je mrtav, to ne vjeruje ama baš niko. Brazilski mediji nagađaju da se podvrgao plastičnoj operaciji i da sad opet negdje živi pod drugim imenom. Izvršene su i racije u njegovim ranijim prebivalištima, u Španiji, Portugaliji, Brazilu, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Kolumbiji, ali policija je samo mogla da utvrdi da im je opet umakao.
Ali to je, čini se bilo za dlaku. U njegovoj kući u Portugaliju su, naime, pronađene lične karte i pasoši sa čak nekoliko drugih identiteta, baš kao i vozilo u kojem je bilo 12 miliona eura u kešu. Izvor koji za DW otkriva detalje, tvrdi međutim da je taj iznos za Karvalja – sitniš. On obrće milijarde dolara preko firmi koje je osnovao širom svijeta, a poznate su samo neke – PTW General Trading LLC sa sedištem u Dubaiju, Excelsior u Brazilu, Sky F8 i Notavelabaidia Unipessoal LDA u Portugaliji...
Svi putevi vode u...
A tu je naravno i Turska. Sasvim je izvjesno da je on tamo povezan s čitavim nizom „biznismena“ i da mu je ta zemlja sve važnija kao međustanica u transportu kokaina u Evropu. To se obavlja ili avionima (do Istanbula iz Južne Amerike ili Afrike) ili, kako kaže Vela iz Kancelarije za narkotike UN, sve više preko mora.
Tako je u junu 2020. u Buonaventuri u Kolumbiji zaplijenjena pošiljka od 4,9 tona kokaina čije je odredište bila Turska. A gotovo da je nezapaženo prošla zaplena pošiljke od 44 kilograma čistog kokaina u luci Gvajakvila u Ekvadoru. I tada je cilj bila Turska.
Ekvador se često pojavljuje kao izvor narkotika: u junu 2021. na jugu Turske je zaplijenjeno 1,3 tone kokaina. To je najveća ikad zaplijenjena količina u toj zemlji, a porijeklo je opet bio Ekvador. Pritom je pitanje da li je to bio samo dio veće pošiljke?
Priča sada ponovo postaje veoma zanimljiva. Naime, najveća luka Ekvadora, Puerto Bolivar, u vlasništvu je turske kompanije Jilport. Vlasnik te kompanije, Juksel Jildrim, još jedan je „preduzetnik“ veoma blizak predsjedniku Erdoganu. Pa i u luci Kodžaeli u Turskoj zaplijenjeno je 540 kilograma kokaina, ovaj put iz Brazila. A vlasnik i te luke je – Jilport.
Turcima je kokain skup
Prema podacima kojima raspolaže UNODC, potrošnja kokaina povećava se i u samoj Turskoj, ali nemoguće je da su sve te tone kokaina samo za „domaće“ tržište. Kokain je i za standarde zapadne Evrope relativno skup narkotik, tako da se procjenjuje da u Turskoj ima samo pet konzumenata na 10.000 stanovnika. To ne može ni da se uporedi sa procentima u zemljama kao što su Španija, Holandija ili Njemačka.
Zato je Vela uveren: Turska je samo međustanica na putu kokaina iz Južne Amerike u Evropu. Šverceri stalno traže sve nove rute i nove „partnere“. A bez obzira na eventualne „veze“ s političkim vrhom, i turska policija ima pune ruke posla: samo 2020. uhapšeno je gotovo 4.500 osoba za koje se sumnja da su povezane sa švercom kokaina.
Bonus video:
