Rat u Ukrajini je ujedinio Zapad, ali je povećao jaz između zapadnih zemalja i ostatka svijeta, prema ispitivanju javnog mnjenja u 15 država.
Studija Evropskog savjeta za spoljne odnose (ECFR) sastavljena je na osnovu ispitivanja javnog mnjenja u devet članica Evropske unije, Britaniji i SAD, kao i Kini, Rusiji, Indiji i Turskoj.
Ona je otkrila oštre geopolitičke razlike u stavovima prema ratu, demokratiji i globalnoj ravnoteži snaga, naveli su autori sugerišući da bi ruski napad na Ukrajinu mogao da bude istorijska prekretnica koja označava pojavu "postzapadnog svjetskog poretka", piše "Gardijan".
"Paradoks ukrajinskog rata je u tome što je Zapad i ujedinjeniji i manje uticajan u svijetu nego ikada ranije", kaže Mark Leonard, direktor ECFR i koautor izvještaja, zasnovanog na anketiranju sprovedenom prošlog mjeseca.
Timoti Garton Eš, profesor evropskih studija na Univerzitetu Oksford, koji je takođe radio na studiji, ocijenio je njene rezultate kao "izuzetno otrežnjujuće". Ispitivanje je pokazalo da je rat transatlantskom zapadu donio jedinstvo i svrhu postojanja.
Međutim, sukob "nikako nije ubijedio ostale velike sile, kao što su Kina, Indija i Turska". Lekcija je jasna: "Hitno nam je potreban novi narativ koji je zapravo ubjedljiv za zemlje poput Indije, najveće svjetske demokratije", smatra Garton Eš.
Istraživanje je pokazalo da velika većina Britanaca (77 odsto), Amerikanaca (71 odsto) i devet država EU (65 odsto) Rusiju smatra "protivnikom", sa kojim je njihova zemlja u sukobu, ili u rivalskom odnosu.
Sa druge strane, samo 14 odsto ispitanih u SAD, 15 odsto u devet država EU i osam odsto u Britaniji, vidi Rusiju kao "saveznika" koji dijeli njihove interese, ili kao "potrebnog partnera".
Anketirani građani na zapadu su na jednako negativan način opisali Rusiju. Upitani da izaberu dva od 10 predloženih opisa, u SAD je 45 odsto odnosno 41 odsto ispitanika izabralo "agresivan" i "nepouzdan" zajedno da 48 odsto i 30 odsto u devet članica EU i 57 odsto i 49 odsto u Britaniji.
U devet anketiranih zemalja EU, 55 odsto građana je za nastavak sankcija Moskvi, čak i po cijenu ekonomske štete.
U poređenju sa sličnom anketom prošlog ljeta, rat Rusije protiv Ukrajine sada više ljudi u zapadnoj alijansi vidi kao borbu za demokratiju i sopstvenu bezbjednost, i kao rat ne samo u Evropi nego protiv nje, navodi ECFR.
U SAD je 36 odsto ispitanika reklo da je podrška Ukrajini vođena uglavnom potrebom da se odbrani američka demokratija, dok je preovlađujući stav u Britaniji (44 odsto), i među devet članica EU (45 odsto) da je podrška Ukrajini ujedno i odbrana sopstvene bezbjednosti.
Većina Evropljana (38 odsto u devet država EU, 44 odsto u Britaniji) vjeruje da bi Ukrajina trebalo da povrati svu svoju teritoriju, čak i po cijenu dužeg rata, dok manji procenat (22 odsto i 30 odsto) želi da se rat to prije okonča, čak i ako to znači da Ukrajina ustupi teritorije Rusiji.
Raspoloženje građana nezapadnih država je, međutim, potpuno drugačije. Veliki broj ljudi u Kini (76 odsto), Indiji (77 odsto) i Turskoj (73 odsto), smatra da je Rusija "jača" ili "jednako jaka" kao prije rata. Oni Moskvu vide kao strateškog "saveznika" i "neophodnog partnera" njihove zemlje (Kina 79 odsto, Indija 79 odsto, Turska 69 odsto).
Da se rat što prije okonča, čak i po cijenu da Ukrajina ostane bez dijela teritorije, u Kini želi 41 odsto ispitanika, u Turskoj 48 odsto, a u Indiji 54 procenta, dok samo 23 odsto, 27 odsto i 30 odsto njih smatra da Ukrajina ne bi trebalo da se odriče teritorije čak i po cijenu dužeg sukoba.
Manje od četvrtine anketiranih u Kini i Turskoj i samo 15 odsto u Rusiji vjeruje da Zapad podržava Ukrajinu zbog odbrane sopstvene bezbjednosti ili demokratije.
Skoro dvije trećine ruskih ispitanika (64 odsto) reklo je da su SAD "protivnik", dok 51 odsto i 46 odsto kaže isto za EU i Ujedinjeno Kraljevstvo. U Kini, 43 odsto građana doživljava SAD kao rivala, dok 40 odsto njih to kaže za Veliku Britaniju, a 34 odsto za EU.
Većina ispitanika izvan zapadnih zemalja smatra da će liberalni poredak predvođen SAD izgubiti globalnu dominaciju u narednoj deceniji, i da će Zapad postati samo jedna od nekoliko globalnih sila. Samo sedam odsto u Rusiji i šest odsto u Kini predviđaju da će Zapad biti dominantan za deset godina.
U Evropi i SAD, međutim, mnogi (29 odsto u Britaniji, 28 odsto u devet država EU i 26 odsto u SAD) predviđaju novi bipolarni svijet od dva bloka predvođena SAD i Kinom, dok postoje znakovi da sile u usponu vide svijet kao višepolarni u budućnosti.
Većina ispitanika izvan zapadnih zemalja smatra da će liberalni poredak predvođen SAD izgubiti globalnu dominaciju u narednoj deceniji
U Indiji, na primjer, 87 odsto ispitanika je reklo da vide SAD kao "saveznika" ili "partnera", dok njih 82 odsto jednako misli o EU, 79 odsto o Rusiji i Britaniji, a 59 odsto o Turskoj. Samo Kinu doživljavaju kao "rivala" ili "protivnika" (75 odsto).
"Mnogi ljudi na zapadu vide budući međunarodni poredak kao povratak bipolarnosti hladnoratovskog tipa između istoka i zapada, demokratije i autoritarizma," naveli su autori studije.
Oni ističu da će zapad morati da živi sa "neprijateljskim diktaturama poput Kine i Rusije," ali takođe sa nezavisnim silama kao što su Indija i Turska. One ne "predstavljaju neki novi treći blok" niti čak dijele istu ideologiju, ali takođe ne žele da se "prilagođavaju hirovima i planovima supersila".
Umjesto da se od njih očekuje da podrže "zapadne napore u cilju odbrane iščezavajućeg posthladnoratovskog poretka, moramo biti spremni da se udružimo sa njima u izgradnji novog."
Bonus video:
