Bivše kolege i saradnici su im okrenuli leđa, gone ih lobisti i aktivisti, a u nekim slučajevima optužbe su ih navele da se zapitaju da li njihov rad pomaže ili šteti ljudima.
To je stvarnost sa kojom se suočavaju naučnici, stručnjaci za javno zdravlje i doktori koji rade na istraživanju elektronskih cigareta.
Eksperti opisuju javno ismijavanje, “vršnjačko maltretiranje” i optužbe da su pod uticajem industrije dok istražuju koristi i štetu elektronskih cigareta. Istovremeno, to je blagodet za industrijske lobiste, koji mogu prisvojiti podršku nezavisnih istraživača i odbaciti negativne poruke tvrdeći da se radi o posljedici lošeg naučnog pristupa.
Oni na drugoj strani - naučnici - često su bivši istraživači kontrole duvana, koji su izašli iz otrovnog svijeta lobiranja duvanske industrije devedesetih godina, kada je industrija pokušavala unijeti sumnju u tvrdnje da cigarete ubijaju ljude. Ovi stručnjaci se sada nalaze na prvim linijama rasprave o elektronskim cigaretama.
Čak su i donosioci odluka bili meta, pri čemu je glavna pregovaračica o Direktivi o duvanskim proizvodima u Evropi Linda Mekavan otkrila da su nakon uznemirujućih poruka od proizvođača elektronskih cigareta ona i njen tim razmatrali da li da se obrate policiji.
“Konačno, jedna od mnogih potencijalnih štetnosti elektronskih cigareta može biti ta da razjedinjuje zajednicu kontrole duvana i da ih ometa u borbi za značajne promjene na nivou politike, zasnovane na dokazima, kada je riječ o kontroli sagorijevajućih cigareta”, rekla je Džejmi Hartman-Bojs, docentkinja na Univerzitetu u Oksfordu.
Ona je takođe bila glavna autorka Kohrejn pregleda elektronskih cigareta koji je pronašao najsnažnije dokaze do sada da pušenje elektronskih cigareta bolje funkcioniše od tradicionalnih sredstava za zamjenu nikotina kako bi se pomoglo ljudima da prestanu pušiti.
Kada su elektronske cigarete stigle na tržište, naučnici su se podijelili u dva tabora - oni koji su vjerovali da će ovi proizvodi pomoći odraslim pušačima da prestanu i oni koji su mislili da bi mogli podstaći nepušače da počnu koristiti vejp uređaje i potencijalno pređu na cigarete.
U tu uzavrelu mješavinu uključila se Velika duvanska industrija, koja je godinama usavršavala vještinu uticaja.
Dok su elektronske cigarete prvo predstavili nezavisni proizvođači vejp uređaja, Velika duvanska industrija brzo je ušla u ovaj prostor, kupujući velike brendove ili razvijajući vlastite proizvode. Vuse proizvodi Britansko-američka duvanska industrija; JUUL je do marta djelimično bio vlasništvo Altrije (koja se odvojila od Philip Morris International); Imperial Brands sada vlada brendom Blu; a “Logic” je kupila Japan Tobacco International.
U ranim danima vejpinga Šarlota Holm Pisindžer je pozitivno gledala na potencijal elektronskih cigareta. Ali danska profesorka za prevenciju duvana uskoro se pridružila skeptičnom taboru. Sada Pisindžer kaže da industrija postaje “vrlo agresivna” svaki put kada piše o novim duvanskim proizvodima.
“Lično me napadaju. Ismijavaju me, optužuju me za neznanje i dovode u pitanje moju profesionalnost. Pišu da sam toliko zaslijepljena mržnjom prema industriji da ne mogu jasno da vidim”, rekla je ona.
Pisindžer vjeruje da je lobiranje za elektronske cigarete postalo agresivnije tokom godina. Da li je to povezano sa uključenjem Velike duvanske industrije nije jasno, rekla je ona.
To nije novi modus operandi. Godine 2011. Linda Bold, profesorka javnog zdravlja na Univerzitetu u Edinburgu i glavna savjetnica za društvenu politiku škotske vlade, istraživala je upotrebu duvana kada je počela dobijati anonimne telefonske pozive.
Zatim je jedan pro-duvanski blog napisao “Pismo Lindi”, u kojem je Bold pozvana da napusti zemlju i svog poslodavca prije nego što njeno “staro univerzitetsko odjeljenje bude spaljeno, a stare kolege budu obješene na bandere”.
Međutim, napadi od aktivista za pušenje i industrije nisu uvijek tako bolni kao gorčina među bivšim saradnicima.
Dok neki akademici smatraju da je svaka saradnja sa industrijom neprihvatljiva, drugi su zauzeli nešto otvoreniji pristup - ne prihvatajući finansiranje od Velike duvanske industrije, ali takođe ne odbijajući prisustvovati konferencijama na kojima može biti prisutna industrija.
Bold pripada ovom drugom taboru i zbog toga - uz svoj stav da elektronske cigarete mogu biti efikasno sredstvo za prestanak pušenja - kritikovana je i ukorena. Doživjela je “vršnjačko maltretiranje” od kolega zbog razlika u mišljenju o elektronskim cigaretama ili percepcije da se povezuje s industrijom.
“Odnosi su fundamentalno narušeni takvim vrstama kritika od kolega”, rekla je ona.
Iako Bold i mnogi nezavisni stručnjaci poput nje nisu finansirani od Velike duvanske industrije i veći dio svoje karijere su posvetili sprečavanju štetnosti uzrokovane industrijom, njihova istraživanja se koriste od strane iste te industrije kako bi ojačali svoje argumente o efikasnosti elektronskih cigareta kao sredstva za smanjenje štete. Industrija potom troši milione pokušavajući predstaviti ta istraživanja donosiocima odluka.
Okvirna konvencija Svjetske zdravstvene organizacije o kontroli duvana znatno ograničava sposobnost duvanske industrije da utiče na javne zdravstvene politike prema svojim proizvodima. Međutim, to nije spriječilo tri velike duvanske kompanije da budu među 50 najvećih trošača na lobiranje u EU u 2022. godini, prema Lobby Facts.
Sveukupno, Philip Morris International, Britansko-američka duvanska industrija, Imperial Tobacco i Japan Tobacco su zajedno potrošile procijenjenih 9,3 miliona eura na lobiranje u EU prema analizi Registra transparentnosti EU koju je uradio Politiko. Britansko-američka duvanska industrija Philip Morris International i Japan Tobacco su pojedinačno potrošile istu sumu kao velike kompanije poput Amazona i Folksvagena.
Nijedan nezavisni istraživač ne želi da Velika duvanska industrija prisvoji njihov rad u svojim nastojanjima da utiče na donosioce odluka.
“To je izuzetno neprijatno i neugodno”, rekla je Hartman-Bojs, glavna autorka Kohrejn pregleda o elektronskim cigaretama. “Definitivno me je ponekad navelo da se zapitam što radim... da li štetim ljudima istraživanjem?”
Ali onda je podsjećaju na ljude u njenom životu koji puše, ljude koji su patili zbog tog pušenja, i to joj pomaže da umiri svoje strahove, rekla je.
Iako se istraživački pejzaž raspao, postoji jasan pobjednik: industrija.
“To je san svake duvanske industrije: da ima istraživače koji zastupaju njihov slučaj, promovišu njihov slučaj, i da je istraživačka industrija podijeljena”, rekla je Pisindžer. Trošenjem energije na međusobne sukobe, istraživanje o štetnim efektima elektronskih cigareta ili sprečavanju mladih ljudi da se navuku na pušenje biva potisnuto u stranu, rekla je ona.
Što se tiče toga, Britansko-američka duvanska industrija (BAT) je rekla za Politiko da teški razgovori o nauci moraju da se dogode i da svi igrači da mogu da u tome učestvuju.
Džejms Marfi, direktor istraživanja i nauke u BAT-u, rekao je da bi volio da postoji “prava naučna debata o nauci i da politiku ostavimo po strani”. Marfi je rekao da je imao problema sa objavljivanjem svojih radova u časopisima i borio se da bude pozvan na konferencije. “Gotovo kao da nemam glas za razgovor o čistoj nauci”, rekao je on.
Ali Bold je uputila na Okvirnu konvenciju Svjetske zdravstvene organizacije o kontroli duvana, koja postavlja pravila za interakcije s industrijom. “Bilo bi prilično nemoguće ostvariti istinsku saradnju između industrije i akademskih krugova, sporazum (ili) plodonosnu raspravu”.
Ono što bi bilo moguće, rekla je, jeste debata bez industrije. I to bi moglo privući više zainteresovanih.
Na kraju dana, “ima mnogo više stvari koje nas ujedinjuju nego što nas razdvajaju”, rekla je Hartman-Bojs, govoreći o svojim kolegama naučnicima. “Svi to radimo jer nam je stalo do ljudskog zdravlja i svi želimo da ljudi prestanu pušiti i imaju najbolje dostupne dokaze kako bi ljudi mogli donositi informisane odluke”.
Prevod: S.K.
Bonus video:
