Najveća ledena santa na planeti se kreće posle više od 30 godina, tokom kojih je bila povezana sa okeanskim dnom.
A23a, kako je zvanični naziv ove ledene površine, odlomila se od antarktičke obale 1986. godine, ali se neposredno posle toga zakačila za dno Vedelovog mora, čime je praktično postala ledeno ostrvo.
Njena površina je gotovo 4.000 kvadratnih kilometara, što je dvostruko više od površine Londona sa okolinom.
Prošle godine je brzo plovila, a uskoro će ovaj ledeni breg otploviti iz antarktičkih voda.
A23a je pravi džin, a nije samo njegova površina očaravajuća.
Debljina leda na njemu je oko 400 metara.
Poređenja radi, London Šard je najviši neboder u Evropi i visok je 310 metara.
A23a je bio deo Filšnerove ledene police Belog kontinenta, kako se naziva Antarktik.
Na njemu je nekada bila smeštena sovjetska istraživačka stanica, što pokazuje koliko je vremena prošlo od njegovog odlamanja.
Moskva je poslala ekspediciju kako bi se uklonila stanica Družnaja 1 zbog strahova da bi mogla da bude izgubljena.
Ali, ovaj ledeni breg ravnog vrha i oštrih ivica nije mnogo odmakao od obale pošto se njegova donja strana usidrila u muljevito dno Vedelovog mora.
Zbog čega se posle gotovo 40 godina ponovo kreće ova ledena santa?
„Postavljao sam pitanja nekolicini kolega o tome, razmišljajući da li je došlo do neke promene temperature vode koja bi možda izazvala ovo, ali su saglasni da je jednostavno stigao trenutak za to", kaže Endru Fleming, stručnjak iz britanskog Instituta za izučavanje Antarktika.
„Bio je usidren od 1986. godine, ali se smanjio dovoljno da izgubi ravnotežu i počne da se kreće. Prvi pokreti primećeni su 2020. godine", dodaje.
Podstaknut vetrovima i strujama, A23a sada prolazi pokraj severnog rta Antarktičkog poluostrva.
Kao i većina ledenih bregova iz oblasti Vedela, A23a će gotovo sigurno biti izbačen u polje Antarktičke cirkumpolarne struje, koja se smatra najjačom na planeti, a ona će je izbaciti ka Južnom Atlantiku na putu da postane nešto što je poznato kao „dolina ledenog brega".
Ovu struju je čuveni pronalazač ser Ernest Šekelton iskoristio 1916. godine kako bi pobegao sa Antarktika pošto je izgubio brod.
Šekelton je usmerio čamac za spasavanje ka Južnoj Džorciji, ostrvu sa kojeg se često vide ledene sante.
Koliko god bili veliki, sudbina svih ledenih bregova je da se na kraju istope i nestanu.
Naučnici pomno prate razvoj situacije sa ledenom santom A23a.
Ukoliko se usidri kod Južne Džordžije, to bi moglo da predstavlja problem za miliona foka, pingvina i drugih morskih ptica koje se gnezde na tom ostrvu.
Velika površina koju ima A23a bi mogla da poremeti uobičajene rute kretanja životinja, što bih ih onemogućilo da hrane mlade jedinke.
Ali, bilo bi pogrešno da ledene bregove smatramo isključivo opasnim objektima, poput priča o Titaniku i drugih.
Njihov značaj za širu životnu sredinu sve više biva prepoznat.
Kada se tope, oni otpuštaju mineralnu prašinu koju sadrži led iz glečera sa dna Antarktika.
Ta prašina je izvor hranljivih materija za organizme i čini osnovu lanca ishrane u okeanu.
„Ovi ledeni bregovi su na mnogo načina izvor života: oni su početna tačka za veliku količinu biološke aktivnosti", kaže Ketrin Voker, stručnjakinja iz Okeanografskog instituta Vuds Hol, koja je rođena iste godine kada je nastao i ledeni breg A23a.
„Identifikujem se sa njim, uvek je bio tu uz mene", tvrdi naučnica.
Pogledajte i ovu priču:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
