Izraelska vlada je nejasna u vezi s budućnošću Palestinaca u Pojasu Gaze. Ništa bolje nije ni u zaposjednutoj Zapadnoj obali. Tamo su Palestinci razočarani svojim rukovodstvom.
Ibrahim sortira marame od kašmirske vune i torbe od kamilje kože. Police u njegovoj prodavnici u starom gradu u Vitlejemu su pune. Samo – kupci ne dolaze.
Rat je pogodio i Palestince u zaposjednutoj Zapadnoj obali Jordana. Onaj ko s njima želi da razgovara o uzrocima ovoga rata, brzo se suoči sa kontrapitanjem.
"Gledaj, ja nisam pristalica Hamasa ili tako nečeg. Ne volim politiku. Ja sam običan čovjek“, kaže Ibrahim. "Ali, ako neko tebi dođe u kuću i ubije tvog brata ili tvoju majku pred tvojim očima, da li ćeš ti onda da ostaneš miran i ništa nećeš da uradiš? Ne, pući će ti film i borićeš se."
Nepopularni Abas
Ibrahim kaže da borbe moraju da prestanu. Da mora da se razgovara o miru. Ali, on ne zna ko bi trebalo da govori u ime Palestinaca. Samo zna da to ne bi trebalo da bude palestinski predsjednik Mahmud Abas.
"On mnogo priča, a ništa ne radi", kaže Ibrahim.
Ljudima bi sada bio potreban neko ko zna dobro da pregovara. Vlade svijeta bi morale da stanu iza Palestinaca, kaže. "Ali, svi podržavaju Izrael."
Palestinska samouprava s 88-godišnjim Abasom na čelu za mnoge ovdje je suviše slaba, previše sklona Izraelu i previše korumpirana. Posljednji izbori u Zapadnoj obali održani su prije gotovo 18 godina.
Zatvorenici i mučenici
U izbjegličkom logoru Dajšeh, južno od Vitlejema, žive Palestinci i njihovi potomci koji su protjerani prilikom osnivanja države Izrael. Izraelska vojska tu redovno upada i sprovodi racije protiv radikalnih stanovnika.
Kad je Izrael u zamjenu za puštanje talaca iz Pojasa Gaze pustio Palestince iz zatvora, to je i u Vitlejemu slavljeno uzvicima Hamasa.
U jednom malom restoranu u Dajšehu za šankom stoji mlad muškarac. Priprema salatu, sječe luk i renda sir. I on se zove Ibrahim. "Sigurno da je taj problem sa zatvorenicima veoma važan. Na kraju krajeva, oni su – kako da kažem – oni su naši intelektualci. Oni su čisti i časni. Zatvorenici planiraju sudbinu naše slobode. Neki zatvorenici imaju mučenike u porodici, a oni sami su zatvorenici. Oni se žrtvuju, oni rade nešto dobro za našu zemlju."
Taj 22-godišnjak želi da upozna svijet. Ali o tome šta se događa van Zapadne obale on zna samo iz priča. Turisti za dva dana vide više u ovom regionu nego što je on vidio za 22 godine, kaže Ibrahim.
"Mi smo jedan front"
Mladi Palestinci čeznu za boljom perspektivom. I za političarima koji će moći da im je pruže. Abas sa svojom strankom Fatah nije jedan od njih, kaže Ibrahim.
On spominje Marvana Bargutija i Ahmada Sadata. I jedan i drugi su u izraelskim zatvorima, jer su navodno učestvovali u napadima na Izrael. Slično kao i u starom gradu u Vitlejemu, ni u izbjegličkom logoru Dajšeh ne može se čuti da se neko distancira od Hamasa.
"Hamas ima važnu vojnu ulogu u otporu, Marvan ima i političku i vojnu ulogu. A i Ahmad Sadat. Naša sloga je naša snaga", kaže Ibrahim.
"Moramo da budemo složni. I u Gazi. Mi smo jedan front. Mi smo povezani, mi u Zapadnoj obali i oni u Gazi", kaže mladić.
Naravno, dodaje, ima mnogo političkih problema, naročito sa strankama, ali Palestinci žele slobodu – i jednu državu, bez problema i bez političkog nasljeđa.
Nema povjerenja u palestinsku samoupravu
U razgovorima s Palestincima brzo postaje jasno da oni više ne očekuju mnogo od političara. Pogotovo ne od palestinske samouprave – iako se ona na međunarodnom nivou smatra jedinim legitimnim sagovornikom, ljudi koji tamo žive gotovo uopšte je ne podržavaju. To nisu dobri preduslovi za razgovore o vremenu nakon rata u Pojasu Gaze.
Bonus video:
