Premijer Benjamin Netanjahu suočen je sa rivalskim pritiscima kod kuće i u inostranstvu dok odmjerava koliko daleko će ići s operacijom protiv Hamasa u Rafi koja slabi nade u povratak izraelskih talaca.
Ulične antivladine demonstracije porodica i pristalica oko 130 talaca koji su još u Gazi postale su stalna pojava, pri čemu demonstranti traže sporazum o prekidu vatre sa Hamasom kako bi ih vratili kući.
Drugi traže da vlada i Izraelske odbrambene snage (IDF) nastave operaciju u Rafi protiv preostalih formacija Hamasa koja je počela ove sedmice vazdušnim napadima i borbama na periferiji.
“Pozdravljamo odluku o ulasku u Rafu. Mislimo da se tako vode pregovori na Bliskom istoku”, rekla je Mirit Hofman, portparolka grupe Majke vojnika IDF-a koja se zalaže za beskompromisni pritisak na Hamas da se preda.
Suprotstavljeni pritisci odražavaju podjele u Netanjahuovom kabinetu između centrističkih ministara koji ne žele da otuđe SAD, glavnog izraelskog saveznika i snabdjevača oružjem, i vjerskih nacionalističkih tvrdolinijaša odlučnih da eliminišu Hamas iz Pojasa Gaze.
Hamas je ove sedmice stavio Netanjahua pred dilemu kada je saopštio da je prihvatio predlog uz posredovanje Egipta za prekid borbi u zamjenu za razmjenu talaca za palestinske zatvorenike. Izraelski zvaničnici su odbili ponudu, optužujući Hamas da je promijenio uslove sporazuma. Međutim, to nije prekinulo pregovore i šatl diplomatija se nastavlja, a šef CIA Bil Berns je juče bio u Izraelu da se sastane sa Netanjahuom.
Protesti na oba kontinenta
Na međunarodnom planu, proširili su se protesti protiv izraelske kampanje u Gazi.
Holandska policija za suzbijanje nereda sukobila se juče sa zabarikadiranim demonstrantima na Univerzitetu u Amsterdamu, dok je policija u nekoliko američkih gradova uhapsila desetine demonstranata i demontirala kampove preko noći na univerzitetima, pošto su protesti predvođeni studentima protiv izraelskog rata u Gazi uzburkali kampuse širom oba kontinenta.
Više od 100 članova osoblja institucija Evropske unije okupilo se juče u Briselu na protestu protiv rata u Gazi. Demonstranti su položili tri smotana bijela čaršava sa crvenim mrljama na trgu ispred sjedišta Evropske komisije u belgijskoj prijestonici, prenio je Rojters.
Na tri “tijela” ispisane su riječi Međunarodno pravo, Ugovori EU i Konvencija o genocidu, u znak protesta zbog načina na koji je Izrael odgovorio na napade Hamasa 7. oktobra.
“Okupljamo se u miru da bismo se založili za ona prava, principe i vrijednosti na kojima se temelje evropske institucije”, rekao je za Rojters član osoblja Evropske komisije Manus Karlajl.
“Iz razloga zbog kojih radimo ovdje i volimo da radimo ovdje. To su vrijednosti ljudskih prava, ljudskog dostojanstva i naročito slobode”.
Evropska komisija nije komentarisala protest.
“Taoci ne mogu da čekaju”
Nakon sedam mjeseci rata, ankete pokazuju da je javno mnjenje u Izraelu sve više podijeljeno.
“Shvatam da je neophodno porazit i Hamas, ali mislim da to može da sačeka, a taoci ne mogu da čekaju”, rekla je Eliševa Libler (52) iz Jerusalima. “Svaka sekunda koju provedu tamo predstavlja neposrednu opasnost po njihove živote”.
Netanjahu je zasad uspio da održi kabinet na okupu, pošto je odbacio najnoviji predlog Hamasa za obustavu vatre, ali je održao u životu pregovore poslavši zvaničnike srednjeg ranga u Kairo, gdje egipatski posrednici nadziru proces.
Međutim, rizici sa kojima se suočava suprotstavljanjem dogovoru, kako to žele njegovi ultradesničarski partneri, istaknuti su u utorak kada je Vašington zaustavio pošiljku oružja da bi signalizirao protivljenje napadu na Rafu.
Široko rasprostranjeno mišljenje da je on kriv za bezbjednosne propuste koji su omogućili Hamasu da nadvlada odbranu Izraela oko Gaze podstakla je nepovjerenje među mnogim Izraelcima koji inače podržavaju snažnu akciju protiv Hamasa.
Istraživanje za Kanal 13 pokazalo je da 56 odsto Izraelaca misli da je politički opstanak glavni Netanjahuov motiv, dok samo 30 odsto smatra da je to oslobađanje talaca.
Istraživanje Izraelskog instituta za demokratiju pokazalo je da nešto više od polovine stanovništva vjeruje da bi sporazum o spasavanju talaca trebalo da bude glavni prioritet vlade, u odnosu na cilj uništenja preostalih formacija Hamasa.
Međutim, odvojena anketa Instituta za politiku jevrejskog naroda (JPPI) pokazala je da 61 odsto smatra da vojska mora da djeluje u Rafi bez obzira na sve. Prema anketi Kanala 13, 41 odsto je za prihvatanje sporazuma, a 44 odsto protiv.
„Uopšte ne vjerujem Hamasu“, rekao je 81-godišnji David Taub iz Jerusalima. „Jedino rješenje je osvajanje Rafe a potom možda, nadamo se, molimo se, taoci će nam se vratiti“.
Netanjahu zasad zavisi od dvojice tvrdolinijaša iz nacionalističkog religioznog bloka, ministra finansija Bezalela Smotriha i ministra bezbjednosti Itamara Ben-Gvira, koji odbacuju svaki predlog kompromisa.
Obojica su se više puta sukobljavali sa centristom Benijem Gancom, bivšim generalom koji se pridružio vanrednoj ratnoj vladi nakon 7. oktobra i koji je vodeći kandidat da zamijeni Netanjahua nakon novih izbora.
Ganc i njegov saveznik Gadi Ajzenkot, još jedan bivši vojni šef, zakleti su neprijatelji Hamasa, ali su obojica zabrinuti zbog pogoršanja odnosa sa SAD.
Za očajne porodice talaca, nada za njihov bezbjedan povratak prevazilazi sve druge obzire.
Niva Venkert, majka 22-godišnjeg taoca Omera Venkerta, rekla je da nema izbora osim da vjeruje izraelskim liderima, ali da nije dovoljno urađeno.
“Taoci su i dalje u Gazi, vojna dejstva su skoro prestala i osjećanja su veoma, veoma loša. Želim da se Omer vrati”.
Bonus video:
