Dragana Radunović, doktorka biotehničkih nauka, ispred Ministarstva poljoprivrede je za Boje jutra govorila o zaštiti vinograda od napada plemenjače i kako se na pravilan način sprovodi postupak prevencije, a djelić svog iskustva je prenio i Radovan Đukić iz mjesta Doljane.
„Ovo je period kada treba obaviti postupak zaštite, jer se vinova loza sada nalazi u stanju osjetljivom na bolesti, a tome doprinosi i promjenjivo vrijeme, koje može dovesti do pojave plemenjače“, saopštila je Radunović.
Kako je kazala, plemenjača se javlja svake godine, a najviše zavisi od vremenskih uslova.
„Dobro smo upoznati sa uzročnikom ove bolesti, u pitanju je vrsta gljiva koja prodire u pore vinove loze, a ima veliki reprodukcioni potencijal, lako se rasprostire u vinogradu, pa u roku od par dana može nanijeti velike štete“, napominje Radunović.
Ona je objasnila da se bolest prepoznaje u uljanim pjegama na listu, a najveći problem nastaje kada se plamenjača pojavi u periodu cvjetanja, jer se tada javljaju bijele prevlake koje u potpunosti uništavaju prinos.
„Važno je preventivno reagovati i primijeniti adekvatna sredstva, treba redovno obilaziti zasade i pregledati listove“, ističe ona.
Radovan Đukić je kazao da se protiv bolesti u vinogradu uglavnom bori prevencijom.
„Pokazalo se da frezanje zemlje oko loza loše utiče na njihovu otpornost na bolesti, pa ih ostavljamo u livadi, iako to utiče na prinos, ali doprinosi kvalitetu“, saopštio je on.
Iako, kako kaže, nije stručnjak u ovoj oblasti, riječ je o tradiciji koja se godinama gaji u Doljanima.
„Do nedavno smo prskali lozu samo plavim kamenom i gašenim krečom, međutim, pojavila se potreba i za drugim sredstvima, usljed širenja bolesti“, dodaje on.
Đukić napominje da su Doljani pogodni kao mikro klima, a vinogradari vode računa o plijevljenju loze i izbjegavanju nepotrebnog prskanja.
„Pored mladih loza smo zasadili ruže, jer one pokazuju prisustvo pepela i to je znak da se treba intervenisati, a takođe je dobar i list murve, koji razotkriva plemenjaču“, ističe on.
Kako je kazao, ima zahtjevnih godina, koje zahtijevaju više brige i prskanja.
„Takva je klima da zimi nije teško sačuvati vinovu lozu, a za bavljenje vinogradarstvom je potrebno imati ljubav prema ovom poslu“, ističe Đukić i dodaje da se nijedno piće ne može uporediti sa čašom dobrog vina.
Doktorka biotehničkih nauka je dodala da je potrebo odraditi minimum dva do tri hemijska reagovanja u zaštiti vinograda.
„Postoje preventivni preparati koji pružaju zaštitu u periodu od sedam do deset dana, a postoje i oni koji se koriste naknadno i djeluju od deset do petnaest dana, međutim, spiraju se uticajem kišnih padavina“, objašnjava Radunović.
Ona je istakla da je pravilna tehnika korišćenja zaštitnih preparata takođe važna u postizanju što boljih rezultata.
„Zajedno sa Upravom za bezbjednost hrane organizujemo aktivnosti na edukaciji o pravilnom otklanjanju ambalaže koja sadrži pesticide, ali i o pravilnoj primjeni ovih preparata“, kazala je Radunović.
Bonus video:
