Od uvođenja prvih mjera za suzbijenja epidemije koronavirusa 15. marta preko 7.600 ljudi izgubilo je posao, pokazuju podaci Zavoda za zapošljavanje (ZZZ).
“Na evidenciji Zavoda za zapošljavanje na dan 17. septembar 2020. godine, nalazilo se 43.118 nezaposlenih lica, Na dan uvođenja mjera za suzbijanje epidemije novog koronavirusa (15. mart) na evidenciji Zavoda je bilo registrovano 35.466 nezaposlenih lica tako da je došlo do povećanja nezaposlenosti za 7.652 lica”, saopšteno je iz Zavoda.
U ovom periodu rastao je broj nezaposlenih u svim opštinama, a najviše u Podgorici – 1.843 ljudi prijavilo se na neslavnu listu nezaposlenih.
849 ih se prijavilo iz Nikšića, iz Bara 562, Bijelog Polja 506, a u Rožajama jedan manje. U Pljevljima se u ovom periodu prijavilo 428 nezaposlenih lica, a u Beranama 297.
Pored toga što ne bira gradove, korona ne bira ni zanimanje.
“Od 15. Marta do 17. septembra do najvećeg nominalnog povećanja nezaposlenosti došlo je kod grupe zanimanja ‘’Vaspitači i nastavnici društveno-humanističke oblasti’’ (povećanje za 822 lica), grupe ‘’Zanimanja ugostiteljstva i turizma’’ (698), “Trgovci’’ (546), ‘’Društveno-humanistička zanimanja’’ (419) i ‘’Ekonomisti’’ (409)”, kazali su iz ZZZ.
Uprkos prepolovljenom poslu, ugositelji se trude da koliko-toliko održe posao u životu, ali i radna mjesta.
“Ja nisam otpustio, ja sam samo malo redukovao u ovom ljetnjem periodu, kuhinja mi je na pola smanjena, ali bi sad morao kad krenu hladniji dani morao da već gledam daa nekog zaposlim, ali posla, kako sad stvari stoje, posla ne vidim da će biti nešto više”, kazao je ugostitelj Srđa Stijović.
Zatvaranje ugostiteljskih objekata bio je jedan od prvih koraka države u suzbijanju širenja koronavirusa, pa je tako njihov rad bio blokiran od sredine marta do sredine maja. Vlada je potom subvencionisala ove, ali i druge zatvorene djelatnosti, za april i maja sa 70% minimalne zarade i 100% poreza i doprinosa na minimalnu zaradu za svakog registrovanog zaposlenog u sektorima.
Pored toga, smanjila im je stopu PDV-a sa 21 odsto na sedam odsto na pripremanje i usluživanje hrane i bezalkoholnih pića.
To, po svemu sudeći, nije bilo ni približno dovoljno.
“To je bila strašno slaba pomoć, nekih 55 eura po radniku, ili 110 eura, kao što znamo niko od nas vlasnika i svih koji se bavimo ugostiteljstvom, ne dajemo svojim radnicima plate ni 55, ni 110, ni 220, nego su to mnogo veće plate”, navodi Stijović.
Iako ne spori da i sama država grca u finansijskim problemima, pa možda i ne može biti izdašnija u pomoći, Srđa Stijović konstatuje da su malim preduzećima morali mnogo više izaći u susret nego velikim firmama koji nisu ni u jednom trenutku prekidali sa radom. Pogotovo ako se, kaže, uzme u obzir šta slijedi svim malim privrednicima.
Bonus video:
