Već tokom pandemije koronavirusa postalo je jasno, a sa početkom rata u Ukrajini se potvrdilo, koliko je loše kada je jedna privreda potpuno uvozno zavisna i koliko je poljoprivreda u Crnoj Gori, sa ogromnom šansom da bude jedna od razvojnih snaga, decenijama uništavana.
Novi, veliki globalni izazov, gotovo svakodnevno diže cijene osnovnih proizvoda, za mnoge, preko granica socijalne izdržljivosti.
Crna Gora je posijala 1.000 hektara pšenice, što znači da proizvedemo jedan odsto naših potreba ili čak manje od toga. Zato smo potpuno zavisni od uvoza brašna.
Godišnja potreba za brašnom je oko 50.000 tona, plus specijalna i namjenska brašna.
Od dva mlina koja posluju u Crnoj Gori, trenutno radi jedan.
Neoliberani koncept ekonomskog razvoja već nam se obija o glavu, jer gotovo sasvim zavisimo od drugih.
Drugi problem, u krizama, je nepostojanje robnih rezervi, već skoro dvije decenije .
Na neophodnost njihovog formiranja, ove sedmice je u našoj emisiji Reflektor ukazao i posljednji direktor Robnih rezervi, podsjećajući na još neke porazne podatke.
Zašto smo šansu još davno prokockali znaju poljoprivrednici koji već dugo uzalud ponavljaju poziv da se država suštinski okrene razvoju poljoprivredne proizvodnje.
Kako povećati proizvodnju hrane u Crnoj Gori i time smanjiti ogromnu zavisnost od uvoza? Da i mi proizvodimo neke pristojne količine brašna…
Bonus video:
