Od 10 ljudi troje ima genetske predispozicije za celijakiju, ali od nje oboli samo jedna osoba., kazala je u Bojama jutra na TV Vijesti Vera Samolov, edukatorka bezglutenske ishrane
Ona je kazala da nema razlike između celijakije i intolerancije na gluten.
"To se javlja kod genetski predisponiranih osoba koje u ishrani imaju zastupljen gluten. Celijakija se probudi usled stresa i nekin infekcija", kazala je Samolov.
Objašnjava da je gluten protein iz klice pšneice, ječma i raži, da neki pacijenti ne podnose čak ni ovas.
"Ovo podrazumijeva i proizvode tih žitarica. Naš problem je što je u tehnologiji proizvodnje hrane izuzetno upotrebljava gluten kroz aditive i pojačivače i to stvara problem osobama sa celijakijom. Ako unesu i jedan molekul glutena to je dovoljno da pokrene njihov autoimuni sistem", upozorila je Samolov.
Navodi da je Evropska komisija 2020. izdvojila značajna sredstva za sva buduća istraživanja i rad na prevenciji celijakije.
"Sada se sa celijakijom živi solidno uz dublji džep. Hrana je izuzetno skupa. Dobijamo na recept određenu količinu brašna i pripremamo obroke od tog brašna. Sve drugo najbolje je da bude prirodno, domaće, zdravo i svaki dan kuvano. Nemate privilegiju da odete u restoran i jedete", kazala je Samolov.
Valentina Piperović iz NVO Celijakija kazala je da će ove godine povodom obilježavanje dana celijakije održati radionice i edukacije.
"Obilježavanje će biti na otvorenom, u Njegoševom parku u subotu u 12 sati, a radionica će biti u 18 časova. Edukovaćemo ljude i uputiti ih na pravilno držanje bezglutenske ishrane koja je jedini lijek za celijakiju", rekla je Piperović.
Bonus video:
