Vlada očekuje da joj budući koncesionar koji dobije na upravljanje aerodrome u Tivtu i Podgorici na ime predujma koncesione naknade uplati minimum 100 miliona eura, a godišnja koncesiona naknada u prvom razdoblju tog aranžmana kretaće se od 3,8 do 5,1 miliona eura, zavisno od optimističnosti ostvarenja ekonomskih projekcija rada vazdušnih luka u Tivtu i Podgorici.
To piše u inoviranom Koncesionom aktu koje je Ministarstvo saobraćaja i pomorstva (MSP) pripremilo nakon okončanja javne rasprave o davanju u koncesiju crnogorskih aerodroma.
Koncesioni akt i ugovor poslati su juče poslanicima koji će sjutra saslušavati ministra saobraćaja Osmana Nurkovića na odboru za ekonomiju. Poslanicima je tako ostavljeno svega dva dana da pročitaju i analiziraju više od 250 stranica dokumenata. Predsjednik odbora Predrag Sekulić odbio je da odloži saslušanje dok se poslanici ne upoznaju sa dostavljenim materijalom. Prema informacijama “Vijesti”, moguće je da Vlada već u četvrtak usvoji ova dokumenta i objavi javni poziv za koncesionare.
MSP čiji je glavni finansijski konsultant u ovom poslu bila Međunarodna finansijska korporacija IFC, tvrdi da su sve analize pokazale prednost koncesije na period od 30 godina, u odnosu na model zadržavanja upravljanja aerodromima u državnim rukama preko državne firme Aerodromi Crne Gore.
Prema njihovim projekcijama, ukupni prihodi koncesionara u prvoj godini tog aranžmana kretaće se oko 38 miliona eura, a na kraju aranžmana 2043. godine očekuje se godišnji prohod od 130 miliona eura. U skladu sa time, godišnja koncesiona naknada kao udio Vlade u ostvarenim prihodima aerodroma, kretaće se od 3 miliona eura u 2019. do očekivanih 25 miliona eura u 2043.godini (u optimističkoj varijanti).
U MSP računaju da bi kompletan prihod države od ovog aranžmana, računajuči avans, godišnju koncesionu naknadu i poreze, trebalo da iznosi oko 380 miliona eura. MSP očekuje da Vlada dobije najmanje 10% od ukupnih godišnjih prihoda koje ostvari koncesionar. On, međutim, može biti oslobođen te naknade u prvih pet godina gazdovanja aerodromima zbog plaćanja avansa i realizacije investicionog programa.
Uvedeno je ograničenje po kojem koncesionar crnogorskih istovremeno neće moći da upravlja drugim aerodormom u zemljama okruženja udaljenim manje od 150 kilometara od Tivta i Podgorice. To su aerodrom Dubrovnik (koji nema koncesionara niti ga Dubrovčani namjeravaju dati u koncesiju), Priština (koncesonar francusko-turski konzorcijum Aeroports de LyonManagement Services- Limak) i Tirana (koncesionar China Everbright Limited iz Hong Konga). Na taj način iz igre za crnogorske aerodrome ne isključuju se “glavni igrači” u regionu - francuski Vinci Aeroports koji je gazda beogradskog, ni turski TAV koji uipravlja aerodromom u Skoplju, ili njemački Fraport koji to radi u Ljubljani.
U inoviranom Koncesionom aktu piše da Vlada očekuje da koncesionar nastavi da opslužuje avione nacionalne kompanije Montenegro Airlines “u skladu sa uslovima ugovora o pružanju usluga koji bude važio u tom trenutku”. MA sa ACG ima ugovor koji mu omogućava bukvalno besplatno posluživanje aviona i plaćanje ACG-u samo putničkog servisa u iznosu od 17 eura po putniku. MSP u Koncesionom aktu priznaje da je velika mogućnost da MA ne plaća redovno svoje obeveze prema koncesionaru, što bi njega dovelo u finansijske teškoće, pa Vlada najavljuje da će koncesionaru nadoknaditi taj iznos.
“Ukoliko bi se ovaj rizik u potpunosti prebacio na koncesionara, to bi vjerovatno odbilo ozbiljne ponuđače i zajmodavce, a rezultiralo bi svakako većom premijom osiguranja zbog ovog transfera rizika (to jeste, nižim iznosom koncesione naknade koja se dijeli sa Vladom). Da bi umanjila ovaj rizik Vlada će raditi sa ponuđačima, tokom tenderskog postupka, da utvrdi mehanizam zaštite koji neće predstavljati opterećenje za državni budžet, biti usklađen sa zakonima o državnoj pomoći i konkurenciji, a istovremeno ponuditi značajan nivo zaštite za ponuđače”, piše u Koncesionom aktu.
Koncesionar će imati pravo da podigne cijene usluga aerodroma za tzv. avijacijske djelatnosti do nivoa koje mu daju ECAA sporazum, EU direktive i međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva ICAO, dok će cijene za tzv. neavijacijske djeltanosti (parkiranje, izdavanje poslovnog prostora, usluge hrane i pića itd), konvcesionar moći da podigne koliko god mu to dozvoljavaju tržišne prilike u kojima će on inače, imati monopol.
Ni u novom Koncesionom aktu nije precizno definisan minimalni iznos investicionog programa kojeg treba da realizuje budući konesionar, a ponuđačima je ostavljeno da oni sami to izračunaju i ponude Vladi na osnovu njenih vrlo škrto iskazanih potreba za većim terminalnim zgradama, proširenim platformama i obnovljenim poletno-sletnim stazana na aerodromima u Tivtu i Podgorici te nihovom upodobljavanju sa najnovijim standardima ICAO.
Koncesionar će imati obavezu da preuzme sve zaposlene na aerodromima Tivat i Podgorica i sa njima postupa u skladu sa kolektivnim ugovorom (koji još nije potpisan na nivou ACG), a preuzeće i svu pokretnu i nepokretnu imovinu te državne firme, ali ne i njena finansijska potraživanja koja su samo od MA, oko 25 miliona eura.
MSP planira da čitav dvostepeni tenderski postupak koji podrazmijeva pretkvalifikaciju, a onda i izbor najpovoljnije ponude za davanje aerodroma u koncesiju završi do kraja prvog kvartala 2019. godine, te da se ugovor finansijski “zatvori” i stupi na snagu najkasnije u septembru naredne godine. Do tada država namjerava da riješi brojna sporna imovinsko-pravna pitanja sa nekretninama koje daje u koncesiju, posebno na aerodromu Tivat.U ugovoru više nema sponzora već su „prvorangirani ponuđači”
Za razliku od materijala koji je bio na javnoj raspravi, MSP je u konačnoj verziji Koncesionog ugovora izbjeglo pominjanje sponzora-finansijera. Iz SD su na tripartitnu prirodu nacrta Koncesionog ugovora ukazivali kao nezakoniti momenat po važećem Zakonu o koncesijama. Ipak, sada je ostavljen prostor da Ugovor o koncesiji bude čak multilateralni između države kao koncedenta i koncesionara (firme koja će upravljati aerodromima) jer se daje mogućnost da njegovi potpisnici budu i do još tri pravna subjekta.
Niih MSP u Koncesionom ugovoru sada naziva “Prvorangirani ponuđači” a to su zapravo firme koje dobiju koncesiju i za njenu realizaciju osnuju novo, posebno pravno lice Crnoj Gori – koncesionara. Te firme će ujedno biti i finansijeri projekta kroz sopstvena ili sredstva uzeta od kreditora.Ostale odredbe o garanciji i naknadi IFC-u
Ostale su sve sporne odredbe iz nacrta Koncesionog ugovora koje se tiču obaveze države da potpiše direktne ugovore sa finansijerima (kreditorima) projekta i time preuzme na sebe potencijalne obaveze koje se mjere stotinama miliona eura.
Isto tako, ostaje i kontroverzna odredba o “plaćanju naknade za razvoj projekta” koju će budući koncesionar platiti IFC-u koji je u čitavom poslu bio zvanični konsultant Vlade Crne Gore i savjetovao je da donese ovakve odluke o upravljanju svojim vrijednim resursima kakvi su aerodromi.
Bonus video:
