Da li biste se usudili da putujete avionom bez pilota? Tehnologija već postoji, iako nijedan avio-prevoznik još ne razmišlja da uvede tu novinu, objavio je CNN, konsultujući nekoliko američkih stručnjaka.
"Avioni već sada mogu da lete sami. Piloti provedu samo tri minuta na svakom letu upravljajuchi letelicom, iako ne moraju čak ni to da rade. Ali, oko 80 odsto avionskih udesa izazvano je ljudskim faktorom", rekla je za CNN Meri Kamings, nekadašnji vojni pilot, a sada šefica laboratorije na univerzitetu Duke.
Prema njenim riječima, američka vojska i sada koristi bespilotne letjelice, koje su velike skoro kao i Boing 737, jedan od najšire korišćenih civilnih aviona, a vojni podaci pokazuju da su udesi "dronova" mnogo rjeđi nego udesi letjelica kojima upravljaju ljudi.
Međutim, za sada se koriste manje bespilotne letjelice, za prenos tereta, ili snimanje iz vazduha, dodala je Meri Kamings i zaključila da ni putnici još nisu spremni za bespilotni let.
"Ljudi žele da letjelicom upravlja čovek, koji dijeli njihovu sudbinu. Takođe, za komandama nam treba 'bejbisiter', koji će nadzirati uređaje i, ako treba, da reaguje ako među putnicima neko pravi probleme", rekla je Kamings.
Prema ocjeni Džona Hansmana, profesora aeronautike na bostonskom MIT, bespilotni putnički letovi decenijama su daleko od nas.
"To nije tehničko pitanje, već je riječ o socijetalnom povjerenju", rekao je Hansman.
Meri Kamings, koja je sprovela istraživanje o mogućnosti uvođenja bespilotnih letjelica u civilni saobraćaj, kaže i da potencijalne uštede u kompanijama održavaju ovu ideju aktuelnom, precizirajući da bi avio-kompanije mogle da uštede milijarde dolara samo smanjenjem pilotske posade sa dva na jednog člana.
"Kada se to bude dogodilo, bespilotni civilni avioni biće sledeći korak. Najprije će to biti kargo-avioni, a nakon toga eventualno i putnički", rekla je naučnica.
Na upozorenje da bi bespilotni civilni avioni mogli biti ugroženi elektronskim ometanjem, eksperti kažu da taj rizik postoji, ali da je veoma mali i da je "vrijedan pokušaja".
"Da li takva letjelica može biti imuna na hakovanje? Ne može. Ali, da li može biti snažno otporna prema pokušajima elektronskog ometanja? To može. Hakovanje je manji rizik za letove od otmica ili od nepredvidivog ponašanja pilota", rekao je profesor aeronautičkog inženjeringa na Univerzitetu Teksas Tod Hamfriz.
Prema ocjeni istraživača, avio-kompanije će u budućnosti verovatno pokušati da niskim cijenama prevoza ubijede putnike da putuju letovima bez pilota.
Takođe, uvođenju bespilotnih civilnih letova mogla bi u narednim godinama da pomogne šira upotreba automobila bez vozača, jer bi se ljudi vremenom tako navikli na automatizovani prevoz, procjenili su naučnici.
Bonus video: