Predstavnici nevladinih organizacija i akademske zajednice koji budu učestvovali u forumu za reformu izbornog zakonodavstva mogli bi ostati bez poziva za rad u Odboru za reformu izbornog i drugog zakonodavstva, saznaju “Vijesti”.
Sagovornici uključeni u reformu izbornih zakona smatraju da bi predstavnici tog parlamentarnog tijela mogli usloviti predstavnike civilnog sektora prije početka rada.
“Poziv će biti upućen civilnom sektoru i akademskoj zajednici, ali smatramo da predstavnici istih organizacija ne mogu istovremeno učestvovati u parlamentarnom odboru i paralelnom forumu. Zakone treba mijenjeti kroz institucije, kako je i dogovoreno, i paralelno učešće u forumima bi otežavalo rad odbora i zbunjivalo javnost. Naravno, svako ima pravo da odluči gdje će bolje uticati na reforme”, kazao je sagovornik “Vijesti”.
Odlukom o formiranju odbora koju je ranije potvrdio parlament, između ostalog, je predviđeno da NVO imaju tri, a akademska zajednica dva člana koji će učestvovati u radu ali neće moći da glasaju.
3 predstavnika će u privremenom odboru imati nevladine organizacije koje se bave izbornim zakonodavstvom, dok će dva biti iz akademske zajednice. Oni neće imati pravo glasanja
Demokrate i URA, koji su odbili da učestvuju u radu, najavili su formiranje foruma za reformu izbornog zakonodavstva i pozvali civilni sektor da im se pridruži.
Predsjednik SDP-a Ranko Krivokapić je pozdravio odluku da vlast i opozicija sjednu za sto kako bi pokušali da dogovore prihvatljive izbore. On je u razgovoru sa šefom Delegacije EU Aivom Oravom rekao da je ključno pokušati vratiti povjerenje među učesnicima dijaloga
CeMI, MANS i CDT izrazili su spremnost za to. Iz Demokratske partije socijalista su odluku Demokrata i URA nazvali “parapolitičkim djelovanjem”.
Glavni odbor Demosa podržao je da predstavnici te stranke učestvuju u radu Odbora, pod uslovom da “aktivnosti budu bez manipulacija i pod visokim nadzorom domaće javnosti i predstavnika Evropske unije”.
Lider Demosa Miodrag Lekić rekao je da se umjesto usvajanja evropskih standarda i ostvarivanja reformi u interesu građana u Crnoj Gori sa više strana vode identitetske bitke koje pokazuju krizu identiteta zemlje.
Bonus video:
