U Energetskoj zajednici (EZ) Crna Gora i Srbija i dalje predvode u brzini implementacije evropskih pravnih tekovina u oblasti energetike, Makedonija se probila na treće mjesto, a slijede Albanija i Kosovo, pokazao je izvještaj EZ objavljen danas.
U novom izvještaju se naglašava da su članice ostvarile napredak u reformisanju svojih energetskih sektora, ali da su potrebni veći napori i bolja priprema za uspješnu tranziciju na čistu energiju.
Moldavija, Ukrajina i Bosna i Hercegovina su na začelju po implementaciji, pri čemu je BiH najslabija među njima.
Nova članica EZ Gruzija ukupno gledano je najslabija ali njen rezultat nije tako loš, s obzirom da za većinu propisa još nije istekao rok za uvođenje u nacionalno zakonodavstvo.
Prosječna implementacija u članicama EZ je 43 odsto, u Crnoj Gori 60 a u Srbiji 58 odsto, objavila je EZ.
Direktor Sekretarijata EZ Janez Kopač upozorio je da kod implementacije postoji sve veći jaz između onoga što su obaveze članica po Sporazumu EZ i aktuelnog stanja.
Pozivajući na smanjenje tog jaza, Kopač je rekao da je sada pravi trenutak za to jer EU aktivno radi na Paketu za čistu energiju.
"Energetska zajednica mora da učestvuje u zamahu izgradnje energetskih sektora budućnosti koje će obilježiti dekarbonizacija, decentralzacija i digitalizacija", istakao je Kopač.
EZ upozorava i da integracija regionalnog tržišta energije tek treba da se pokaže konkretno, "na terenu", prenio je EURACTIV.rs.
"Nema napretka kada je riječ o uklanjanju jedne od najvećih prepreka - nerazriješenog spora između operatera prenosnih sistema Kosova i Srbije", navodi EZ.
Dalje se ukazuje da, s obzirom da je u januaru stupila na snagu Direktiva o velikim postrojenjima za sagorijevanje (LCP direktiva) sa ciljem da se smanji zagađenje vazduha iz elektrana na ugalj, u centru pažnje treba da bude ekološki dio evropskih pravnih tekovina.
Stručnjaci EZ ukazuju i na nedostatke u sprovođenju Direktive o procjeni uticaja na životnu sredinu u brojnim zemljama, ugovornim stranama.
Ta direktiva uključuje ocjene ekoloških efekata projekata sa ugljem, vodom i drugim energentima.
Izvještaj pokriva period od septembra 2017. do septembra 2018.
Energetska zajednica je međunarodna organizacija osnovana prije 13 godina sa ciljem proširenja unutrašnjeg tržišta energije EU na Jugoistočnu Evropu i crnomorski region, a njene članice su EU i devet ugovornih strana - Albanija, BiH, Srbija, Kosovo, Makedonija, Crna Gora, Ukrajina, Moldavija i Gruzija.
Bonus video:
