Nakon što je razvila kredibilnu fiskalnu strategiju, cnogorska Vlada bi trebalo da se drži postavljenih ciljeva, čak i ako to usporava ekonomski rast, kako bi vratila fiskalnu ravnotežu i smanjila javni dug države, preporuka je Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).
EBRD u novom Izvještaju o tranziciji (2018-2019) navodi da je fiskalna stabilizacija ključna za ekonomski rast.
"Održivost javnih finansija je značajna briga i među najvećim rizicima sa kojima se zemlja suočava. U borbi protiv sve većih fiskalnih pritisaka usvojena je nova Fiskalna strategija u junu 2017. koja sadrži niz mjera, uključujući povećanje PDV-a i akciza, smanjenje plata viših javnih službenika, poboljšanje naplate poreza i ukidanje naknada za majke sa troje ili više djece, koje je parlament usvojio godinu ranije. Glavni cilj Strategije je postizanje primarnog budžetskog suficita od 2019. i ukupnog budžetskog suficita od 2020. To bi trebalo da na silaznu putanju postavi javni dug, koji je posljednjih godina rapidno porastao na više od 70 odsto BDP-a”, navodi se u izvještaju.
Dodaje se i da bi projekti obnovljivih izvora energije trebalo dalje da se razvijaju jer Crna Gora ima značajan potencijal u ovoj oblasti i dalji razvoj bi pomogao tranziciju prema zelenoj ekonomiji.
"Dalja poboljšanja potrebna su u upravljanju. Fokus bi u narednim godinama trebalo da bude razvoj Vladinog programa e-upravljanja i jačanje okvira za politiku konkurentnosti”, smatraju u EBRD.
U prošlom Izvještaju o tranziciji, za 2017-2018. godinu, EBRD je objavila novi pristup mjerenju tranzicionog napretka. Prema EBRD, održiva tržišna ekonomija mora biti: 1) konkurentna, 2)dobro upravljana, 3) „zelena“, 4) inkluzivna, 5) otporna na eksterne šokove i 6) integrisana. Istovremeno, banka je razvila metodologiju po kojoj svaku od zemalja u tranziciji, na skali od 1 do 10, ocjenjuje u odnosu na šest navedenih kvaliteta. Crna Gora je najgoru ocjenu dobila za konkurentnost, 5,2, zelenu ekonomiju 5,3 i dobro upravljanje 5,9. Nešto bolje ocjene Crna Gora je dobila za integrisanu ekonomiju, 6,4, za otpornost na eksterne šokove 6,3 i inkluzivnu ekonomiju 6,1.
Sve države regiona imaju loše ocjene za konkurentnost, a glavni razlozi koji negativno utiču na konkurentnost zemalja regiona su neadekvatno poslovno okruženje, snažna nelojalna konkurencija koja dolazi iz sive ekonomije i ograničen i često skup pristup finansiranju (posebno kod malih i srednjih preduzeća).
Nakon nekoliko godina relativno slabih ekonomskih rezultata, rast u EBRD regionu u 2017. godini iznosio je u prosjeku 3,8 odsto, što je druga uzastopna godina bržeg rasta.
“Ekonomije u kojima djeluje EBRD, imaju vrlo različite stope rasta broja stanovnika i radne snage, što znači da su odnosi između rasta produktivnosti, rasta plata po stanovniku i glavni ekonomski rast - tri koncepta koja se često koriste kao sinonimi - zapravo nešto složeniji i specifičniji po zemljama” piše u izvještaju.
Iz EBRD naglašavaju da je Crna Gora postigla napredak ka eventualnom članstvu u EU.
Bonus video:
