Skupštinski Odbor za zdravstvo, rad i socijalno stranje podržao je većinom glasova predlog budžeta za zdravstvni sistem u isnosu od 181 milion eura.
Za predlog budžeta glasali su poslanici Demokratske partije socijalista Zoran Jelić, Halil Duković, Maida Bešlić, Jasmin Sutović, poslanik Socijaldemokratske partije, Izet Bralić i poslanik Liberalne partije, Andrija Popović.
Protiv predloga bili su poslanici Pozitivne Crne Gore i Socijalističke narodne partije, Srđan Perić i Radosav Nišavić.
Generalni direktor Direktorta za budžet u Ministarstvu finansija, Nikola Vukićević, kazao je da je Predlogom budžeta za sektor zdravstva opredijeljeno značajno povećanje.
Sekretar Ministarstva rada i socijalnog staranja, Nikola Dedeić, rekao je da je tom resoru odobren budžet od oko 87 miliona eura, što predstavlja povećanje za nekih 17 miliona u odnosu na ovu godinu.
On je naveo da je razlog povećanja uvođenje novih prava Zakonom o socijalnoj i dječijoj zaštiti, koja se odnose na nakade majkama troje i više djece i negovateljima djece ometene u razvoju.
„U najvećoj mogućoj mjeri smo zaodovoljni sredstvima koja su opredijeljena Ministarstvu za narednu godinu. Smatram da ćemo ovim sredstvima ispuniti ciljeve koji su definisani u strateškim dokumentima i zakonskim obavezama“, naveo je Dedeić.
Generalna direktorica Direktorata za ekonomiku u Ministarstvu zdravlja, Mirjana Pešelj, navela je tom resoru opredijeljno 2,09 milona eura.
„Smatramo da je ovdje dovoljno sredstva da ne bude problema u našem resoru“, kazala je Pešelj, navodeći da će za planirane strukturne reforme u Ministarstvu biti izdvojen značajan dio opredijeljenog novca.
Ona je kazala da povećanje zarada zaposlenim u zdravstvu trebalo da iznosi 7, 3.
“Procenti nisu konačni već rezultat dosadašnjih pregovora”, navela je Pešelj.
Direktor Kliničkog centra Crne Gore (KCCG), Ranko Lazović, rekao je da ta ustanova u budžetu učestvuje sa 31 odsto, a broj usluga koje pružaju na nivou države iznosi 51 odsto.
„Znači, ukupni posao koji uradi KCCG iznosi 50 odsto, a ukupno mu je opredijeljeno 31 odsto“, precizirao je on.
Prema riječima Lazovića, za funkcionisanja KCCG-a u 2016. godini opredijeljeno je 53,9 miliona eura.
Bralić je ukazao da je nedostatak novca osnovni razlog što je zdravstvo u „anemičnom“ stanju.
On je kazao da je potrebno izgraditi bolnicu za Podgoricu kako bi KCCG, kao tercijalni nivo zdravstve zaštite, bio rasterećen.
Duković smatra da KCCG treba da dobije najviše sredstava, jer je nosilac zdrvastva i radi posao koji nije njegov. “Zbog toga što možda ostali nivoi zdravstva ne funkcionišu kako treba”.
Lazović je naveo da opredijeljenim sredstvima ne mogu da plate zaposlenima ni dopounski rad ni prekovremene sate ni dežurstva.
"Nedostatak novca je veliki problem. Ovaj budžet je nepohodan za normalno funkcionisanje”, kazao je Lazović, navodeći da je nove aparate nemoguće odjednom obnoviti, već da treba ići korak po korak.
Predsjedavajući Odbora, Zoran Jelić, naveo je da ga, kao i svakog građanina, zabrinjava zastarjelost aparata u KCCG.
Perić je kazao da po novom budžetu za narednu godinu 181 milon eura ide za zdravstvo, što je oko 295 eura po stanovniku.
On je ukazao da je u Crnoj Gori postoji problem kako da se sistem zdravsta učini funkcionalnim.
Perić je naveo da je povećanje plata doktorima osnov da bi imali funkcionalni sistem uz umrežavanje informacionog sistema.
„Mi nećomo imati kvalitetavan iskorak dok su u značjanoj mjeri ne povećaju plate doktorima“, smtra on.
Direktorica Zavoda za zapošljavanje Crne Gore (ZZZCG), Vukica Jelić, kazala je da je ta institucija za narednu godnu dobila 10,3 miliona eura, što je za dva odsto manje u odnosu na ovu.
„Naravno da nijesmo zadovoljni. Svi znamo koliko je nezaposlneost izražena i da bi trebalo znatno više novca opredijeliti, naročito za aktivne mjere“, reka je Jelić.
Ona je kazala da će se ZZZCG u narednoj godini fokusirati na sredstva IPE, i da će to biti izvor koji će koristiti za neophodne mjere.
Pomoćnik direrktora Fonda za penzijsko invalidsko osiguranje (PIO), Stanimirka Mijović, rekla je da je budžetom toj instituciji obezbijeđeno 4,2 miliona eura i da su ta sredstva veća za 3,26 odsto u odnosu na ovu godinu.
„Smatramo da su Predlogom budžeta za narednu godinu planirana dovoljna sredstva sa kojima će se obezbijediti nesmetana i redovna isplata svih prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja“, poručila je Mijović.
Ona je dodala da je tim sredstvima obuhvaćeno usklađivanje penzija kao i planirano povećanje broja penzionera.
Direktor Fonda za zdravstveno osiguranje, Kenan Hrapović, rekao je da je budžet za iduću godinu projektovan za 10,4 milona eura, i da je veći nego u ovoj godini.
On je pojasnio da je u međuvremenu, zbog implemetacije zakona o zaradama u javnom sektoru čije je donošenje u toku, budžet uvećan za 3,6 miliona eura zbog zarada zaposlenim u sistemu zdravstva.
Popović je upitao šta Odbor može da uradi da bi se obnovio ugovor Fonda za zdravstveno osiguranje sa privatnim apotekama i upitao koliko će se povećati plate medicinskom i nemedicinskom osoblju.
Hrapović je kazao da ugovor sa privatnim apotekama nije bio pilot projekat.
“Ja nijesam bio za to da se ugovor raskine. Ugovor je trebalo da se poštuje i ne prekida do kraja godine”, rekao je on.
Direktor Fonda rada Crne Gore, Kemal Đečević, kazao je da je za tu instituciju planirano 3,5 miliona eura i da je toliki i sopstveni prihod tog fonda.
„Nemamo primjedbi što se tiče tekućih izdataka. Otprilike Fond košta 250 hiljda eura na godišnjem nivou sa bruto zaradama i ostalim izdacima“, pojasnio je Đečević.
On je ukazao da je ta institucija „zatrpana“ zahtjevima za isplate otpremnina.
Bonus video:
