U Crnoj Gori broj građana koji su prošli obuku za pružanje prve pomoći povećava se iz godine u godinu, kazala je predstavnica Crvenog krsta (CKCG) Jelena Šofranac, poručujući građanima starije populacije da učestvuju u aktivnostima te organizacije.
Ona je, u intervjuu za PR Centar povodom Svjetskog dana prve pomoći 12. septembra, navela da je prošle godine oko 1,8 hiljada građana obučeno za pružanje prve pomoći.
„Interesovanje građana ove godine za obuku prve pomoći je prilično dobro. Najviše su zainteresovani volonteri CKCG. Ono što bismo mi voljeli i ove godine da potenciramo jeste da se što veći broj starijih građana uključi u cijelu priču, iz razloga što je bitno da oni sami znaju osnove prve pomoći kako bi pomogli ne samo drugima, već i samima sebi“, rekla je Šofranac.
Ona je kazala da je ovogodišnji slogan povodom Svjetskog dana prve pomoći vezan za stariju populaciju i glasi „Prva pomoć u populaciji koja stari“, pojašnjavajući da je to nastavak prošlogodišnje kampanje.
„Sitacija je takva da stariji ljudi vrlo često ostaju sami kod kuće, imaju određene zdravstvene probleme i obuka za pružanje prve pomoći će im biti jako značajna, ukoliko se desi neka situacija, da mogu pomoći sebi“, navela je Šofranac.
Upitana šta građani treba da urade kad vide povrijeđene u saobraćajnoj nezgodi, Šofranac je ukazala da različita istraživanja pokazuju da se greške uglavnom dešavaju, zato što ljudi naglo reaguju ili se uplaše.
„Važno je naglasiti da se prva pomoć pruža samo onda kad smo i sami bezbjedni. U ovom slučaju bi to značilo da se najprije obezbijedi samo mjesto nesreće, da neko iz suprotnog smjera ne bi naletio na auto i izazvao još veću štetu. Nakon toga, važno je da građanin pozove pomoć", precizirala je ona.
Istovremeno bi građani, kako je objasnila Šofranac, trebalo da apeluju na druga vozila da se zaustave i pruže prvu pomoć do dolaska Hitne pomoći.
Ona je kazala da su najčešće povrede koje građani zadobijaju u saobraćajnim nezgodama krvarenja, gubitak svijesti i manji prelomi.
„Ono što je ljudima najveći strah je povreda kičme. Tu se uvijek zapitamo šta treba da radimo. Pravilo je da ljudi iz straha odmah počnu da izvlače ljude iz auta, a da prethodno nisu utvrdili o kakvim povredama se radi“, rekla je Šofranac, dodajući da je ono što se prvo nauči na kursu prve pomoći da se pregleda osoba i procijeni o kakvim povredama je riječ.
Ona je kazala da, u slučaju povrede kičme, CKCG predlaže da se povrijeđena osoba ne dira ako građanin koji joj pruža pomoć nije obučen za pružanje prve pomoći.
Šofranac je objasnila da postoje tehnike pružanja prve pomoći koje je moguće brzo savladati, a koje se odnose na pomoć kada se osoba onesvijesti.
„Naravno da nećemo ostaviti osobu da leži prevrnuta na leđima, zato što to može dovesti do gušenja. U takvim situacijama trebalo bi okrenuti osobu na bok kako bi se otvorili disajni putevi do dolaska Hitne pomoći. Važno je i da ne dolazite u direktan kontakt sa krvlju povređene osobe, a, da biste zaustavili krvarenje, važno je da izvršite direktan pritisak na ranu“, pojasnila je ona.
Šofranac je poručila građanima da se više interesuju za pružanje prve pomoći, jer to, kako je navela, ne predstavlja teško gradivo.
„Prva pomoć je jako praktična i možete je savladati jako brzo. Ono što je potrebno jeste da svoje znanje obnavljate s vremena na vrijeme. Građani mogu da budu heroji“, zaključila je Šofranac.
Bonus video:
