Petedsetdvogodišnjem Izetu Muratoviću iz Berana ukinuta je socijalna pomoć poslije punih deset godina i sada strahuje da bi mogao sa porodicom ostati pod vedrim nebom.
On je od stotinu deset eura, koliko je iznosila socijala, plaćao podstanarsku kiriju i najskromnije životario.
„Supruga i ja sa dvoje djece živimo u jednoj sobi. Sada možemo i bez toga ostati. Ne znam šta da radim“, kaže Muratović.
Izet je dvadeset godina radio u fabrici „Polieks“ prije nego je proglašen tehnološkim viškom. Godinu je proveo na birou rada, a od tada prima socijalnu pomoć i to mu je jedini izvor prihoda.
„Ako nekome iskratim drva ili pomognem u drugim fizičkim poslovima, dobro jest. Bolestan sam i imam problema sa desnom rukom. Pa ipak, pisao sam se da me zovu ako bude potrebno radnika za autoput“, priča Izet.
On kaže da je dobio ponudu da radi na Plantažama, ali da to nije mogao da prihvati.
„Ne bježim ja od posla, ali ne mogu zdravstveno da izdržim na suncu“, objašnjava ovaj čovjek.
Niz njegovo izmučeno lice, koje odaje sliku mnogo starijeg čovjeka nego što jeste, sliva se teška suza.
„Ne znam. Da imam šta da prodam pa da idem u azil, otišao bih. Ali nemam za kartu. Strah me samo da ne ostanem i bez ove sobe i da mi djeca ne budu na ulici“ , kaže Izet.
Kada je iz Centra za socijalno zatražio objašnjenje zbog čega mu se uskraćuje socijala, dobio je odgovor da se na njega vodi automobil i da mu kćerka završava frizerski zanat.
„Taj auto je star dvadeset i pet godina. Već dvije godine nije registrovan i ne vozim ga. Kćerka nema još osamnaest godina i ovaj kurs završava za sebe, ne za mene. Ako bude imala sreće i počne negdje da radi, šta ćemo supruga, ja i još jedno dijete“, pita Izet.
U Centru za socijalno su mu sugerisali da odjavi automobil i da potom obnovi zahtjev za socijalu.
„Da bih odjavio auto, potrebno mi je dvadeset pet eura. Ja imam već petsto eura duga za struju. Kako ću to da vratim. Volio bih da me zovu kada počne da se gradi autoput. Mogu da vozim kamion, imam položeno za tu kategoriju“, priča Izet.
Ovaj nevoljnik objašnjava da osim socijale nikada ništa nije dobio od države.
„Nemam stan. Ništa nemam. Znaju to svi mještani naselja Hareme, gdje živim kao podstanar“ , kaže Izet.
On poziva socijalne radnike da provjere da li ima još nešto osim starog i neregistrovanog auta.
„Ne razumijem kako sam poslije deset godina ostao bez socijale. Teško mi je da pričam, ali me našla muka“ kaže kroz suze ovaj čovjek.
Bonus video:
