U Jadranskom moru biće uspostavljen jedinstven model upravljanja i kontrole balastnim vodama, koje koriste brodovi za sigurnu plovidbu, a u crnogorskim lukama kontrolu u toj oblasti vrši Inspekcija sigurnosti pomorske plovidbe, saopšteno je u Baru na „Info danu“ o balastnim vodama.
Ministarstvo saobraćaja i pomorstva – Uprava pomorske sigurnosti i Univerzitet Crne Gore – Institut za biologiju mora iz Kotora, organizovali su danas u Baru, u okviru BALMAS –IPA projekta, „Info dan“ o balastnim vodama u Jadranskom moru.
Dragana Drakulović iz Institut za biologiju mora iz Kotora saopštila je da je „Info dan“ posvećen informisanju o problemu balastnih voda, čime ćemo u budućnosti morati više da se bavimo.
Balastne vode su važne za sigurnu plovidbu brodova, ali sa druge strane mogu da predstavljaju veliku opasnost za unos štetnih patogenih organizama u novi sistem.
„Balastnim vodama mogu da se unesu organizmi koji će se prilagoditi i uticati na raznovrsnost morskog ekosistema, mogu da se unesu štetni organizmi koji će da se namnože“, pojašnjava Drakulović. Kao primjer navela je organizme koji mogu da se akumuliraju u mesu školjki, što može da izazove zdravstvene probleme kod ljudi koji konzumiraju te školjke.
Trenutno, u okviru BALMAS projekta, Institut za biologiju mora u Luci Bar radi provjeru stanja flore i faune.
Do sada su rađena dva uzorkovanja - zimsko i proljećno. U junu i krajem septembra biće urađena dva preostala istraživanja.
„Kada se obrade podaci imaćemo kompletnu sliku stanja flore i faune u akvatorijumu luke Bar“, kazala je Drakulović.
Ona ističe da je projektom BALMAS predviđeno i da se nakon ovih istraživanja prati stanje kvaliteta vode, te da je ustanovljen sistem ranog upozoravanja.
„Ako se pokaže da je balastnim vodama unesena neka invazivna vrsta mora se reagovati i to nam omogućava sistem ranog upozoravanja. To znači ako se takva vrsta otkrije mi možemo da alarmiramo pomorske vlasti da reaguju na vrijeme“, saopštila je Drakulović.
Kapetan Vladan Radonjić direktor Direktorata za pomorski saobraćaj o balastnim vodama, objasnio je kako se odvija proces ukrcavanja i ispuštanja balastnih voda.
„U momentu kada se iskrcava teret broda iskrcavaju se i balastne vode, jer onda brodu više nije potreban toliki stabilitet i tu se javlja opasnost da se sa tom vodom u Jadransko more unesu organizmi iz nekih drugih sredina“, pojasnio je kapetan Radonjić.
BALMAS – IPA projekat predviđa da se uspostavi jedinstveno upravljanje balastnim vodama na nivou Jadrana. Radonjić kaže da je predviđeno da se najavljuje dolazak brodova, koji će morati da saopšte i da li su balastne vode promijenili na otvorenom moru.
„Mi to u probnoj fazi već primjenjujemo pola godine. Sa brodova dobijamo informacije šta su uradili sa balastnim vodama, da li su ih promijenili i to je prva linija odbrane odnosno prvi način identifikacije problema. Druga faza je inspekcijski nadzor što će biti u nadležnosti Inspekcije sigurnosti povidbe“, kazao je Radonjić.
U okviru BALMAS projekta već je nabavljena oprema sa kojom se na licu mjesta može utvrditi da li su balastnim vodama unesene invazivne i štetne vrste. IPA projekat BALMAS počeo je u novembru 2013, a kraj projekta je predviđen za mart 2016. godine.
Projekat obuhvata 16 partnera i sedam pridruženih partnera iz šest država na nivou Jadranskog mora. Vodeći partner je Institut za vode Republike Slovenije.
Projekat finasira EU, a njegova vrijednost je oko 7.100.000 eura.
Bonus video:
