Crna Gora je daleko od evropske prakse kada je u pitanju položaj žena, a jedan osnovnih uzroka je patrijarhalni karakter crnogorskog društva, pokazala je studija Centra za monitoring i istraživanje (CEMI).
Direktorica Odjeljenja za istraživanje javnih politika u CEMI-ju, Ana Selić, kazala je, predstavljajući studiju „Politički aktivizam žena u Crnoj Gori“, da promjene u oblasti veće participacije žena idu veoma sporo.
Na to, kako je rekla, ukazuje činjenica da je Crna Gora po predstavljenosti žena u parlamentu na poslednjem mjestu u regionu.
„Zaključak cjelokupne studije da, uprkos napretku koji je postignut zaokruživanjem pravnog i institucionalnog okvira za zaštitu žena od diskriminacije, Crna Gora je daleko od evropske prakse kada je u pitanju položaj žena“, navela je Selić, saopšteno je iz PR Centra.
Prema njenim riječima, ne samo što u Crnoj Gori postoji nizak stepen političke pariticipacije žena, već je evidentno da postoji diskriminacija budući da muškarci i žene nemaju jednake šanse za dobijanje položaja političke moći i nemaju jednake šanse da učestvuju u procesima važnih političkih odluka.
Selić je upozorila da upravljačke odbore u crnogorskom parlamentu čine muškarci.
„Predstavljenost žena u odborima se kreće oko 15 odsto. Jedini Odbor u kome žene imaju većinu je Odbor za rodnu ravnopravnost, a u jednom od najvažnijih odbora – Odboru za ekonomiju, finansije i budžet žene nemaju svoju predstavnicu“, precizirala je ona.
Selić je kazala da je najbolja situacija kada je u pitanju zastupljenost žena u političkom životu u sudstvu i tužilaštvu.
Ona je rekla da je jedan od osnovnih uzroka za takvo stanje patrijarhalni karakter crnogorskog društva.
„Istraživanje javnog mnjenja pokazalo je da 72 odsto ispitanika smatra da u Crnoj Gori postoje muška i ženska zanimanja, kao i da je politika isključivo muški posao“, navela je Selić.
Kako je dodala, više od 60 odsto ispitanika priznaje da je patrijarhalni karakter crnogorskog društva ključna prepreka koja onemugućava ženama da zauzmu državne i političke funkcije.
Selić je kazala da je neophodno, kroz ciljane kampanje uticati na patrijarhalne norme, koje ne dozvoljvaju ženi da samostalno donosi politčke odluke.
„Potrebno je osnažiti trenutne političarke da zauzme vidljive podržavajuće pozicije u odnosu na veće učešće žena u politici, kao i motivisati medije da daju veću podršku povećanju učešća žena u politici“, navela je ona.
Predsjednik Upravnog odbora CEMI-ja Zlatko Vujović podsjetio je da se ta nevladina organizacija zalagala za zakonska rješenja koja bi mogla napraviti pomak u većoj političkoj participaciji žena, prvenstveno za uvođenje kvota zastupljenosti u Zakon o izboru odbornika i poslanika.
„U analizi koju smo radili vidjeće se da te kvote ipak daju određene rezultate. Bitno je da to ne ostane kozmetička promjena u kojoj će politikom i dalje dominirati muškarci, a imaćemo zadovoljavajuće procente“, kazao je Vujović.
On smatra da mora da se poveća stepen edukacije žena koje su zainteresovane da se bave politikom, kao i onih koje su spremne da podrže određene politike.
Vujović je upozorio da je moguće dramatično smanjenje broja zaposlenih žena u reproduktivnoj dobi, koje su zaposlene u privrednim društvima i privantnim kompanijama.
„Ono što moramo ukazati jeste da nailazi jedan neprijatan talas koji će uticati da žene budu dodatno diskriminisane, posebno kada je riječ o zapošljavanju“, kazao je on.
Predstavnica Programa UNDP-a za rodnu ravnopravnost, Kaća Đuričković kazala je da je politička participacija žena u direktnoj vezi sa stepenom društvenog razvoja svakog društva.
„Međutim, političke paritcipacije žena počinju od najranijih dana“, poručila je ona.
Bonus video:
