UMHCG: Personalna asistencija se ne smije uslovljavati vrstom i stepenom invaliditeta

Kako je rekla izvršna izvršna direktorka tog udruženja, Marina Vujačić, cilj personalne asistencije je podrška i omogućavanje samostalnog života
53 pregleda 0 komentar(a)
Marina Vujačić, Foto: Savo Prelević
Marina Vujačić, Foto: Savo Prelević
Ažurirano: 02.02.2015. 12:18h

Personalna asistencija je ljudsko pravo osoba s invaliditetom i ne smije biti uslovljavana vrstom i stepenom invaliditeta, niti brojem potrebnih sati, navode iz Udruženja mladih sa hendikepom Crna Gora (UMHCG).

Iz tog udruženja saopšteno je da su s obzirom na velike probleme u praksi i složenost i značaj tog servisa, predložili njegovo regulisanje posebnim pravilnikom koji bi bio usklađen sa međunarodnim standardima i podrazumijevao da su korisnici poslovno sposobne osobe motivisane za samostalan život.

“S obzirom da je personalna asistencija ljudsko pravo osoba s invaliditetom smatramo da se ono ne smije uslovljavati vrstom i stepenom invaliditeta, kao ni brojem potrebnih sati, a o tome ko će biti personalni asistent, kada i kako će se servis koristiti treba da odlučuje sam korisnik“, kazali su iz UMHCG-a.

Kako je rekla izvršna izvršna direktorka tog udruženja, Marina Vujačić, cilj personalne asistencije je podrška i omogućavanje samostalnog života.

„Podrazmijeva i kombinaciju zadovoljavanja tri različite vrste potreba ili zadataka: pomoć pri zadovoljavanju ličnih potreba korisnika, pomoć pri zadovoljavanju kućnih potreba, kao i pomoć pri zadovoljavanju socijalnih potreba kazala je Vujačić.

Ona je podsjetila da je Udruženje u januaru završio studiju „Personalna asistencija – ključ za samostalni život" u okviru projekta "Za osnažene i samostalne studente s invaliditetom" koji je finansirala Evropska unija (EU).

Sprovedeno 17 projekata

Vujačić je rekla da rezultati istraživanja pokazuju da je u poslednjih pet godina (2009. do jula 2014.) u Crnoj Gori sprovedeno 17 projekata koji su se isključivo odnosili na servis personalne asistencije, koje je sprovelo sedam nevladinih organizacija.

"Rezultati istraživanja su pokazali da je 14 projekata koje su sprovele tri organizacije osoba s invaliditetom samo djelimično podrazumijevalo i servis personalne asistencije, dok se većina aktivnosti odnosilo na pomoć u kući i tretman fizioteraputa”, kazala je Vujačić.

Ona je navela da su podaci u najvećoj mjeri prikupljeni na osnovu zahtjeva za slobodan pristup informacijama i dopisa međunarodnim i domaćim nevladinim organizacijama, a analizom su obuhvaćene sve opštine u Crnoj Gori, izuzev novoformiranih Gusinja i Petnjice.

Vujačić je kazala da je na osnovu analize propisa i prikupljenih podataka izrađen opis stanja u oblasti sprovođenja servisa personalne asistencije i preporuke za unaprijeđenje i adekvatno regulisanje ovog servisa kroz Sažetak studije (Policy brief).

U toku izrada pravilnika

Ona je rekla da je nakon toga pokrenuta inicijativa, koja za cilj ima da doprinese adekvatnom pravnom regulisanju i pravilnom sprovođenju servisa personalne asistencije u skladu sa međunarodnim standardima u ovoj oblasti.

S obzirom da je u Ministarstvu rada i socijalnog stanja u toku izrada Pravilnika o bližim uslovima za pružanje i korišćenje kojim će se pravno regulisati servis personalne asistencije, kako je ona rekla, Studija i Sažetak će ovoj instituciji i članovima radne grupe u okviru nje ukazati na najveće probleme koji postoje u normativi i praksi Crne Gore i ponuditi najpovoljniji model za rješenje istih.

Prema riječima Vujačič, usklađenost prakse sa međunarodnim standardima podrazumjevala je analizu pravnog i normativnog okvira Crne Gore i prikupljanje podataka o sprovedenom servisu na njenoj teritoriji u poslednjih pet godina od nevladinih organizacija koje se bave pravima djece i osoba s invaliditetom.

Ona je kazala da je ukupno za projekte koji se nijesu odnosili na servis personalne asistencije, već na druge poput asistencije u nastavi, pomoć u kući, aktivnosti dnevnog boravka, fizioterapeutski i drugi tretmani, i servis geronto domaćica utrošeno oko 1,58 milliona eura od čega je više od milion i po eura finansijska podrška Zavoda za zapošljavanje.

Bonus video: