Hotelski biznis u Crnoj Gori, upravo ono od čega zavisi dalji razvoj Crne Gore kao turističke destinacije, pod direktnom kontrolom je banaka. Naime, iako su mnogi od hotelijera uspjeli da se izbore sa nedaćama krize u proteklih nekoliko godina, ono što je činjenica da je gotovo gro hotela, posebno onih elitnih, založeno pod hipoteku, na ime kredita koje su vlasnici elitnih hotela uzimali uglavnom za rekonstrukciiju, a dijelom i za očuvanje života svojih kompanija.
I dok se cijela država bori da ne uđe u zonu bankrota, upravo je hotelski biznis na svojoj koži osjetio sve one nedaće koje nosi zajam kod banaka.
Najveći iznos hipoteke ima HTP „The Queen of Montenegro“ koje gazduje istoimenim hotelom i to na iznos od 35 milion eura kod OTP banke iz Budimpešte
Da su banke suvereni hotelskog biznisa potvrđuju i podaci do kojih su došle "Vijesti" uvidom u katarstarsku evidenciju Uprave za nekretnine, gdje malo koji hotelijer nema na svojim nekretninama upisanu hipoteku.
Pet najelitnijih crnogorskih hotela bečićki „Splendid“, „The Queen of Montenegro“, „Ibero star Belvi“, „Tara“ i „Mediteran“, koji su ujedno i motor hotelske turistički privrede, nalaze se pod hipotekama banaka, na ukupni iznos od 100 miliona eura, te zabranom otuđenja imovine do izmirenja svojih obaveza.
Za kredit od 20 miliona Splendid založio velnes centar
Kako se navodi u evidenciji Uprave za nekretnine nad hotelom „Tara“, koja je u vlasništvu nikšićke kompanije „Export-import VST Trend“ doo, koju je osnovala firma Uniprom nikšićkog biznismena Veselina Pejovića, upisana je hipoteka na iznos od 23 miliona eura od strane NLB inter financ banke iz Ciriha.
Nikšićka kompanija vlasnik je devetospratnog hotela ukupne površine od 16.900 kvadrata i 3.510 kvadrata zemljišnog kompleksa.
Kompanije „Montenegro stars hotel gruop“ , čiji je jedan od suvlasnika Žarko Radulović, nema na svoja dva hotela bečićki „Montenegro“ i „Blu star“ u Budvi upisanu hipotreku, ali je zato založen na iznos od 20 milion eura kod NLB Montenegro banke veliki velnes centar dio hotelskog kompleksa ”Splendid“ koji se prostire na 12.603 kvadrata zemljišta i raspolaže sa ukupno 52.837 kvadrata izgrađenog prostora.
Najveći iznos hipoteke ima Hotelsko-turističko preduzeće „The Queen of Montenegro“ koje gazduje istoimenim hotelom i to na iznos od 35 milion eura kod OTP banke iz Budimpešte. Hipoteka je upisna na hotel sa zbranom otuđenja i izdavanja u zakup bez saglasnosti banke.
Da su hotelijeri u teškom položaju potvrđuje i Ivančević koji navodi da sada bankarstvo i banke potpuno drže pod kontrolom crnogorsko hotelijerstvo
Upisana je hipoteka Nove ljubljanske banke na iznos kredita od 15 miliona eura sa rokom vraćanja do 30. 11. 2015. Hipoteka je na iznos od četiri miliona kod iste banke upisana i na parking hotela. Hotel je dat na menadžment posljednjih pet godina jednom od vodećih lanaca hotela špansko- njemačkoj kompaniji „Ibero star“.
A i komšije, kompanija „Maestraltours d.o.o Budva“, budvanskog biznismena Blaža Dedića, vlasnik 16.000 kvadrata zemljišnog kompkleksa na kome je izgrađen višespratni hotelski kompleks na 18.600 kvadrata sa velikim spa i velnes centrom, te vodenim gradom je pod hipotekom Hipo alpe adri banke internacional na iznos kredita od 5,3 miliona eura, dok je na pomoćne zgrade upisna i hipoteka na pola miliona od podgoričke Hipo alpe adria banke.
Teško bez podrške države
Da su hotelijeri u više nego teškom položaju potvrđuje i suvlasnik hotela „The Queen of Montenegro“ Dragan – Purko Ivančević koji navodi da sada bankarstvo i banke potpuno drže pod kontrolom kompletno crnogorsko hotelijerstvo.
"Kad je bio onaj investicioni ciklus i kada smo uzeli kredite za rekonstrukciju i izgradnju našeg hotela, tada su bile cijene i uslovi na tržištu po jedno 40 odsto bolje u odnosu na sada, jer su troškovi i razne dažbine, nameti na hotelijerstvo porasli za oko 40 odsto, a cijene i uopšte konjuktura na tržištu je otišla dolje. Tako da nema hotelijera koji je rekonstruisao i izgradio hotel od bankarskih kredita da može da obezbijedi normalan život i poslovanje", naglasio je Ivančević za "Vijesti“.
Prema njegovim riječima, krajnje je vrijeme da se država okrene hotelskom biznisu.
"Ako država ne sagleda pojedinačno stanje svake kompanije i probleme koji se odnose na poslovanje i održavanje likvidnosti kompanija, mislim da će crnogorsko hotelijerstvo ne samo i dalje da radi sa gubicima kao sada, nego će doći do pitanja opstanka najvećeg broja kompanija koje su u određenom momentu i dobrom tržišnom ambijentu posegle za kreditima, ušle u rekonstrukciju i izgradnju hotelskih kapaciteta. Bez podrške države, najveći broj njih teško može da opstane", istakao je Ivančević.
"Montenegro stars" ide u mirnu luku
Suvlasnik lanca hotela „Montenegro stars“ i predsjednik Crnogorskog turističkog udruženja Žarko Radulović ističe da je svih ovih godina govorio da iz ove krize treba da se izađe što manje ranjiv.
"Mislim, prije svega, upravo na kredite i kreditna zaduženja da bi, kada se popravi situacija, mogli da što brže saniramo te, pod znacima navoda povrede i nastavimo dalje punim jedrima. Realno je bilo tada kada su uzimani krediti, sa tom dinamikom rada da mogu ti krediti da se vraćaju. Ja se divim nekima koliko su bili hrabri i uzimali kredite, ali to je tada imalo ekonomske logike. Međutim, 2009, 2010. i 2011. su zatekle ne samo hotelijere nego cijeli svijet i onda se desilo to što se desilo. Banke su davale kredite vrlo restriktivno, sa visokim kamatama, pa su dodatno otežale situaciju hotelima".
Muka je bila 2009, 2010. i 2011. i sve smo vraćali, nikada nijesmo kasnili nijednu ratu, nijedan minut
Jedini hotel na koji nije upisana hipoteka je budvanska „Avala“, iako je u rekonstrukciju nekadašnjeg grand hotela utrošeno više od 30 miliona eura
"Muka je bila 2009, 2010. i 2011. i sve smo vraćali, nikada nijesmo kasnili nijednu ratu, nijedan minut. Uzeto je oko 20 miliona, koje je sada svedeno na nekih 16 miliona. Kompanija ima kapital od 157 miliona, to nije tržišna vrijednost. Znači tržišna vrijednost je oko 300 do 350 miliona kompanije „Montenegro stars“, što su radili strani procjenitelji. Ako je tolika tržišna vrijednost, tih 20 miliona eura zaduženja je oko šest-sedam odsto. To je zanemarljivo. Svaki hotel koji je preko 30 odsto,a da ne kažem 50 odsto i više, zadužen u odnosu na kapital, odnosno tržišnu vrijednost, u velikim je problemima".
"Ti krediti su se uzimali u trenutku kada je bila potpuno druga situacija, kada su bili prihodi mnogo veći nego sada. Za 25 do 30 odsto je 2009. i 2010. pao promet kod svih u odnosu na 2008. godinu. Sada je ovo godina kada se vraćamo na nivo 2008. Ko je imao obrtna sredstva, ko se nije dodatno zaduživao, ko je uzimao kratkoročne kredite i vraćao ih, ove godine dolazi definitivno na zelenu granu. A ko je uzimao dugoročne i srednjoročne kredite za likvidnost u tom periodu, ko jednostavno nije mogao da ih vraća, a ima ih, oni su sada u veoma teškom položaju", ocijenio je Radulović.
"Avala” bez hipoteke
Jedini hotel na koji nije upisana hipoteka je budvanska „Avala“, iako je u rekonstrukciju nekadašnjeg grand hotela, te izgradnji nove-stare “Avale” utrošeno više od 30 miliona eura, kompanija „Bepler & Džejkobson“ nije uzimala kredite.
To se potvrđuje u listu nepokretnosti hotelskog kompleksa, gdje u dijelu „tereti i ograničenja“ nema upisanih zaduženja. Međutim, upravo to ide u prilog i nedavno objavljenoj informaciji da biznismen Zoran-Ćoćo Bećirović, osnivač firme „Bepler & Džejkobson“ više nije većinski vlasnik hotela, već da su ruski biznismeni koji su ulagali u „Avalu“ zbog dugovanja preuzeli na sebe upravljanje hotelom.
Galerija
Bonus video:
