U nikšićkom naselju Ozrinići, u kući podoficira Mijaila Perišića, koji je 10. oktobra preminuo u vojnoj bazi „Panonia“ u Pol-e Khomriju u Avganistanu, neopisiva tuga.
Otac Vuko i brat Miljan ćute, nemoćno sliježu ramenima, kao da još ne vjeruju da je njihov Mijailo, čija je soba puna medalja i diploma sa sportskih takmičenja, doživio srčani udar.
“U vrijeme kada je otišao da studira, Vojna akademija je bila podvig i čast jedne porodice. Mijailo je imao želju da je završi, da se porodica i država sa njim diče. Tri godine bio je u Rajlovcu, četvrtu u Zadru, da bi se zatim zaratilo.
Rat ga je zatekao dok se nalazio u Splitu i pola godine ništa nijesmo znali za njega. Nakon Splita slijede Kumbor, Bar, Podgorica, Danilovgrad. Polako se primicao kući“, kazao je Miljan „Vijestima“, kroz suze.
Kažu da porodica jednog vojnika i u bolu mora biti dostojanstvena. Takvi su i Perišići.
Malo mu falilo do penzije
Dočekuju rodbinu, komšije, ali i Mijailove kolege i starješine. Dok Miljan nekako skuplja snagu da ljude pozove u kuću, ponudi rakiju i sok, otac Vuko pali cigaretu jednu za drugom, gleda u pod i ćuti.
Rat ga je zatekao dok se nalazio u Splitu i pola godine porodica ništa nije znala o njemu
„Uvijek je volio izazove, a Avganistan je za njega bio još jedan vojnički izazov. Mislio je da završi još ovu misiju i da se skrasi, da konačno ima samo jedan dom. Ali, sudbina je htjela drugačije... A malo mu je falilo do penzije“, kazao je Miljan, pokazujući bratove diplome i medalje.
Prije četiri godine, rekao je Miljan, umrla im je majka. Njenu smrt su teško podnijeli, ali, kaže da nije ni slutio da i „od težega ima teže“.
„Bio sam u Kolašinu na sahrani tetki... Pozvali su me da se vratim, jer se navodno otac razbolio. Jedan brat me dovezao do Podgorice, drugi iz Podgorice do Nikšića i počeo sam da sumnjam da je otac umro.
Rekao sam im da mi kažu istinu da li je mrtav. Ni slutio nijesam šta me čeka. Kada sam došao i saznao šta je bilo...“, sa mukom je pričao Miljan.
U februaru napunio 40 godina
Nakon što je porodici izjavio saučešće, načelnik Generalštaba Vojske Crne Gore, viceadmiral Dragan Samardžić obećao je da će Vojska i Ministarstvo odbrane uraditi sve da procedura oko dopremanja posmrtnih ostataka Perišića bude što kraća.
„Najteže je ovo vrijeme čekanja. Sada je najbitnije da budemo uz porodicu i da im pomognemo sve što im treba“, kazao je Samardžić.
Mijailove kolege trudile su se da daju sve od sebe kako bi porodici pomogli.
Mijailove kolege trudile su se da daju sve od sebe kako bi porodici pomogli
Postavili su šatore i stolove, kupili hranu, sredili dvorište i obećali da će i ubuduće biti uz njih.
Nadređeni kažu da je Mijailo, koji je 21. februara napunio 40 godina, bio jedan od omiljenijih vojnika među kolegama, radan, uvijek spreman da pomogne i sve zadatke da izvrši kako treba.
Perišić se od 22. avgusta nalazio u sastavu IV kontingenta Vojske Crne Gore u misiji Ujedinjenih nacija ISAF u Avganistanu.
Vučinić: Veliki gubitak
Ministar odbrane Boro Vučinić istakao je da je Perišićeva iznenadna smrt, gubitak ne samo za njegovu porodicu, već i za sve one koji su ga poznavali.
“Vijest da je umro pripadnik našeg četvrtog kontigenta u Avganistanu, koji se nalazio na zadatku doprinosa globalnom miru i bezbjednosti časno predstavljajući svoju zemlju, nas je izuzetno pogodila i zaista moram da kažem da je to vijest koja nam izuzetno teško pada.
To nije gubitak samo za njegovu porodicu, to je gubitak za sve nas koji smo ga poznavali, za njegove kolege, prijatelje i naravno da je to posebno teško pogodilo našu jedinicu koja se tamo nalazi”, kazao je Vučinić.
Bonus video:
