Nikšićanin Mitar Mirković, koji živi u Brezoviku, dvadesetak godina se bavi ukrašavanjem predmeta od drveta, a deceniju pirografijom - “pisanjem vatrom”, kako se drugačije naziva umjetnost ukrašavanja drveta ili kože.
Umjetnost se sastoji od sagorijevanja podloge zagrijanim vrhom lemilice, ili posebno konstruisanog uređaja - pirografa.
“Još kao malog vodili su me po komšiluku da crtam ljude. Bilo im je simpatično da tako mali radim portrete. Bio sam talentovan, ali iz Brezovika odoh u grad da učim školu, a Nikšić je za mene tada bio velegrad, i đavo me odnio. Prekinuo sam školovanje i sa 17 godina počeo da radim”.
Promijenio je nekoliko firmi, ali nije se puno zadržao na tim poslovima već je sa pobratimom otvorio stolarsku radionicu. Tada je i zavolio drvo. Počeo je da rezbari, a onda se upoznao i sa intarzijom - umjetničkim zanatom ukrašavanja predmeta od drveta. Prvi rad koji je napravio bio je crnogorski grb što, kaže, nije ni čudo, pošto se, kao stari liberal “odavno otrovao Crnom Gorom”. Taj rad i dalje čuva, mada, priznaje da nije “pogodio pravo drvo” jer je uzeo jasen.
“Za intarziju koristim medijapan jer je stabilan i ne krivi se. Mnogi su pokušavali da to rade, ali su brzo odustajali, a ja volim da se oprobam u onome što malo ko može da uradi. Koliko sam puta zbog toga nastradao”, priča Mirko i prisjeća se detalja koji mu je bio prekretnica u bavljenju intarzijom.
“Radio sam u jednoj firmi i donio radove da ih prelakiram. Vidjeli ih neki ljudi iz državne bezbjednosti koji su se tu zatekli, moj poslodavac radove pošteno ishvalio, njima se svidjeli i uzeli ih. Jedan od njih je bio na visokom položaju, a onda sve ‘šlihtare’ oko njega navalile da i one imaju takav rad. Nijesam mogao da dospijevam. Sada rijetko to radim, nema prođe. Uglavnom se bavim pirografijom”.
Za pirografiju kažu da se od slikanja razlikuje jer nemate pravo na grešku. Kada drvo spalite povratka nema. Osim, kako reče Mirković, ako tom radu ne dodate neko “svoje viđenje” pa greška i ne bude greška. U zavisnosti od temperature, kao i vrha koji se koristi, dobijaju se različiti tonovi, od najsvjetlijih do najtamnijih.
Pirografija zahtijeva puno strpljenja i upornosti. Mirku upornosti ne fali, a tome se i sam čudi, s obzirom da je energičan čovjek.
“Počeo sam sa lemilicom, ali je sa njom mnogo teže raditi. Onda sam preko Interneta nabavio pirograf. Radim portrete, grbove, životinje, ali najviše manastire i svece. Od kada su ljudi nanovo počeli da vjeruju, svi hoće religijske motive. Kada žena hoće da ide na neku čestitku, uradim rad, jer ljepše je to da ponese nego neke čaše ili tanjire. Ljudi budu oduševljeni. Ako znam koja im je slava, onda uradim tog sveca, a ako ne znam, onda manastir Ostrog jer sa njim ne možeš promašiti”.
Priznaje da nema rada za koji je posebno vezan, ali da zato supruga čuva pojedine koje ne želi da proda. Za radovima rađenim u pirografiji interesovanje je počelo da opada zadnjih nekoliko godina, pa je, na njegovu žalost, morao da se zaposli kao stolar u jednoj firmi. Više voli kada od hobija on i porodica mogu da žive. “Nadam se da će me ćerka naslijediti jer je talentovana za slikanje. Stariji sin bi mogao da bude političar, jer mi se čini da je za to rođen, dok mlađi voli oko auta da radi. A ja se nadam da ću se pirografijom baviti još 120 godina”, kaže u šali pedesetpetogodišnjak.
“Metalac” bi prodao i kravu da gleda meč Liverpul - Partizan
Pored intarzije i pirografije, Mirko je veliki ljubitelj književnosti, gleda sport, sluša rok i hevi metal. Čita sve, od Džojsa, preko Aleksandra Dime, Harolda Robinsa, do Remarka. Mobilni telefon mu zvoni melodijom Led Zeppelinovih “Stepenice ka nebu” (“Stairway to Heaven“).
“Pored Zeppelina volim i Deep purple. Od ovih iz regiona tu je Atomsko sklonište, grupa čiji sam prvi koncert gledao uživo, zatim EKV. Tu je i Džiboni, koji je iz hevi metala prešao u neki mediterano stil. Izgleda da sam i ja sa godinama ‘omekšao’ pa volim da slušam i takvu vrstu muziku. Volim kada me njegov tekst zapeče. Tu je naravno i ‘Perper’ koji zaslužuje da bude poznatiji nego što jeste jer su fenomenalni”, nabraja Mirko i dodaje da je srećan što mu i djeca slušaju istu muziku. Pored “Sutjeske” i “Partizana”, vatreni je navijač “Liverpula” još od 1971.
“Želja mi je da gledam ‘Liverpul’. Kada bi igrao sa ‘Partizanom’, mislim da bih prodao kravu da odem da gledam utakmicu. Ali, samo sa ‘Partizanom’, ne i sa ‘Zvezdom’”.
Bonus video:
