Osam hidroenergetskih projekata u Albaniji, Hrvatskoj i Makedoniji, koji su finansirani evropskim javnim novcem, ugrožavaju životnu sredinu i biološku raznovrsnost i hitno su potrebne pojačane mere monitoringa i sanacije oštećenih staništa i krajolika, objavljeno je danas u izveštaju mreže CEE Benkvoč (CEE Bankwatch Network), saopšteno je iz organizacija Benkvoč i EuroNatur.
"Hidroelektrane su izgrađene uz podršku Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Evropske investicione banke (EIB) u periodu 2013-2015. Zaključak studije je da hidroelektrane utiču na endemske i ugrožene vrste, a u nekim slučajevima takođe i lokalnim zajednicama ometaju pristup vodi. U većini slučajeva je očigledno kršenje lokalnih zakona kao i standarda međunarodnih finansijskih institucija. Prekršaji uključuju blokiranje ribljih staza, nedovoljan protok vode ili njeno potpuno odsustvo kao i značajnu eroziju koja je posledica probijanja pristupnih puteva", navodi se u zajedničkom saopštenju Benkvoča i EuroNatura.
U saopštenju se dodaje da po saznanjima istraživača, lokalni organi vlasti su samo u jednom od slučajeva izrekli kazne za operatora hidroelektrane.
"Naše istraživanje pokazuje da takozvane male hidroelektrane imaju značajne negativne uticaje. Krajnje je vreme da banke zaustave investicije u bilo koju industrijsku djelatnost uključujući hidroelektrane u ekološki osjetljivim područjima", kazao je Igor Vejnović, istraživač ogranizacije Benkvoč zadužen za hidroenergiju i autor studije.
"Evropska banka za obnovu i razvoj i Evropska investiciona banka će revidirati svoje ekološke i socijalne politike u 2018. godini. Očekujemo od njih da uvedu zone zabrane za finansiranje hidroenergije u skladu sa preporukama Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN)", dodala je biologinja Ana Čolović-Lešoska, iz organizacije Eko-svest, Makedonija, jedna od glavnih učesnica u terenskom istraživanju.
"Studija pokazuje da je bilo razumno pretpostaviti da bi projekti u ekološki osetljivim područjima, kao što su nacionalni parkovi, imali značajan uticaj na divlji svijet. Ipak, evropske banke su odlučile da se oslanjaju na studije uticaja na životnu sredinu sumnjivog kvaliteta, koje su umanjivale potencijalne negativne uticaje. Kao rezultat navedeni projekti su prouzrokovali, na primjer, uništenje staništa endemske prespanske pastrmke u Makedoniji i ispunjavanje glacijalnog Crnog jezera (Liqeni i Zi) u Albaniji sedimentom. Sve ovo moglo je biti spriječeno izbjegavanjem finansiranja projekata u zaštićenim područjima. Situacija je pogoršana nesposobnošću ili nespremnošću lokalnih vlasti da pravilno prate i sprovode zakone", piše u saopštenju Benkvoča i EuroNatura.
U saopštenju se navodi i d u tri slučaja - Lipkovo (projekat je poznat i po imenu Kamena rijeka), Tearce 97-99 (ili: Bistrica 97-99) i Ilovac - izvori finansiranja su do nedavno bili tajni.
"Ove projekte nisu direktno finansirale evropske javne banke, već su zajmove posredovale lokalne banke, koje odbijaju da otkriju koje još projekte finansiraju", piše u saopštenju.
"Samo u Nacionalnom parku Mavrovo u Makedoniji planirano je još petnaest hidrocentrala. S obzirom na uticaj koji već ima hidroelektrana Tresonečka, neophodno je da se odustane od planova za dodatne centrale", kazala je Tereza Šiler iz fondacije EuroNatur.
"Novac EBRD-a i EIB-a je i dalje javni novac čak i kada se kanališe preko poslovnih banaka. Ipak, poslovne banke ne otkrivaju imena takvih projekata, i time se javnosti uskraćuje šansa da utiče na njihovo donošenje odluka. Tri slučaja obuhvaćena istraživanjem pokazuju kakve uticaje mogu imati i mali projekti i da je potrebna veća kontrola ", rekla je Pipa Galop, koordinatorka istraživanja Benkvoča.
Izvještaj možete pogledati ovdje .
Bonus video:
