Podaci o porezu koji su platili javni funkcioneri i sa njima povezane osobe, bez obzira na to da li žive pod istim krovom, ali i kompanije, morali bi biti javni, jer je to jedan od načina na koji se može utvrditi da li su nezakonito stekli imovinu.
To je Vladi preporučio Nacionalni savjet za borbu protiv korupcije na visokom nivou.
Članica Stručnog tima Vanja Ćalović Marković kazala je “Vijestima” da je očekivala da će se ta preporuka naći i na dnevnom redu prošlonedjeljne sjednice Vlade.
”To bi u praksi značilo da bismo svi imali pravo da znamo koliki porez je platio, recimo, predsjednik Milo Đukanović i njegova porodica, njihove kompanije, a sve zavisno od toga koji bi modalitet bio usvojen - da li da podaci mogu biti dostupni za kompanije, kompanije i fizička lica ili samo fizička lica koji su javni funkcioneri i sa njima povezane osobe, bez obzira na to da li žive u istom domaćinstvu”, istakla je Ćalović Marković.
Ona naglašava da je iznenađena da se ta preporuka Savjeta još nije našla na dnevnom redu prethodne sjednice Vlade, kada su razmatrane druge preporuke, već da se čeka dodatno usaglašavanje i razmatranje.
”Bez obzira na eventualni paralelni rad i dodatne sastanke, preporuke Savjeta ne treba da prolaze kroz filtere drugih Vldinih komisija. Vlada treba da zauzima stav da li su neke preporuke prihvatljive ili nisu”, poručila je Ćalović Marković.
Nacionalni savjet za borbu protiv korupcije na visokom nivou dao je preporuku Ministarstvu javne uprave, digitalnog društva i medija da, prilikom izrade novog zakona o slobodnom pristupu informacijama, razmotre mogućnost da se objave podaci o porezima koje plaćaju fizička i pravna lica, imajući u vidu iskustvo i praksu, prvenstveno, nordijskih zemalja.
”Ovo je posebno značajno kada uzmemo u obzir to da Vlada radi na izmjenama zakona koji će regulisati oduzimanje nezakonito stečene imovine, između ostalog i na osnovu razlike u stečenim prihodima na koje su zvanično plaćeni porezi i imovine koju određena osoba posjeduje. Da bi taj zakon zaista bio održiv i da bi se moglo stvarno otkrivati ko su ti ljudi koji posjeduju nesrazmjerno veliku imovinu u odnosu na prihode, neophodno je imati pristup podacima, koji se odnose na plaćene poreze bilo fizičkih, bilo pravnih lica. Za sada imamo samo praksu Vrhovnog suda o plaćanju poreza fizičkih lica koja su javni funkcioneri i članova njihovog domaćinstva. Međutim, prema tumačenju Vrhovnog suda, kad te osobe više nijesu u domaćinstvu javnog funkcionera, javnost nema pravo da zna šta se dešava sa njihovom imovinom”, pojasnila je Ćalović Marković.
Ona kaže da trenutno imamo predlog od Vlade da to bude model koji je već na snazi, zahvaljujući sudskoj praksi po tužbama Mreže za afirmaciju nevladinog sektora (MANS), a to je da su dostupni samo podaci o javnom funkcioneru i osobama koje žive sa njim pod istim krovom.
”To nikako nije dovoljno, jer je veliki broj javnih funkcionera u prethodnom periodu godinama obavljao javne funkcije, njihova djeca su stekla ogromno bogatstvo i imovinu. Mi sada nemamo pravo da znamo kako su nezaposlena djeca nekog javnog funkcionera, koji je navodno živio od plate, postali vlasnici ogromnih nekretnina i kompanija, samo zbog toga što više ne žive u istoj kući”, poručuje Ćalović Marković.
Ističe i da je tokom sastanka sa ministarkom Tamarom Srzentić ukazala na to “da smo od ove Vlade očekivali korjenite reforme, a ne samo puko šminkanje Nacrta zakona o SPI koji je napravila prethodna vlast”.
”Premijer (Zdravko Krivokapić) je najavio da će transparentnost biti mnogo veća, a samim tim i obaveze organa da objavljuju određene podatke. U tom pravcu je i ova preporuka Savjeta i ja se nadam da će se naći u zakonu jer će to omogućiti da znamo kako zaista žive javni funkcioneri i koliko kompanije plaćaju poreza. Znamo da je ogroman poreski dug. Ako su javni podaci finansijski izvještaji kompanija, zašto bi bila tajna koliko plaćaju poreza”, pita Ćalović Marković.
Kaže i da se radi o podacima koji su dostupni u zemljama koje mnogo više poštuju ljudska prava - u Švedskoj, Norveškoj...
”Znači, na ovoj Vladi je da napravi ozbiljan iskorak i reforme ako hoće. Ako neće, ostaće samo na tužilaštvu da otkriva slučajeve nezakonitog bogaćenja. Sve da to bude najbolje moguće tužilaštvo u smislu nepristrasnosti i profesionalnosti, potrebno je vremena da se obrade predmeti. Bez učešća javnosti - nevladinog sektora i medija neće biti moguće primijeniti taj zakon. Zato je Zakon o slobodnom pristupu informacijama glavni alat u otkrivanju nezakonitog bogaćenja, i ja se nadam da će vlada usvojiti preporuku, a budući propis o SPI sadržati te norme”, zaključila je Ćalović Marković.
Bonus video:
