Kada bi prijavljivali korupciju, građani bi se prije odlučili da se za pomoć obrate medijima i nevladinim organizacijama nego tužilaštvu ili sudstvu, rezultati su godišnjeg istraživanja javnog mnjenja koje je urađeno za potrebe Agencije za sprečavanje korupcije.
U ovom slučaju, 42,7 odsto građana bi se prvo obratilo Agenciji, 26 odsto Upravi policije, 13,5 odsto nevladinom sektoru a 8,3 odsto medijima. Sudstvu bi se obratilo svega 3,7, drugom državnom organu 2,4 a tužilaštvu svega 1,8 odsto građana.
U pitanju je šesto godišnje istraživanje javnog mnjenja od osnivanja Agencije, koje je radila agencija Defacto.
Prema rezultatima ovog istraživanja, ukupno 78,5 odsto ispitanika navodi da u većoj ili manjoj mjeri ima povjerenja u rad Agencije, što je za 6,2 odsto bolji rezultat nego 2020, a za 16,9 odsto nego 2019. godine.
Građani su mogli da biraju između odgovora nemaju povjerenje (20,4 odsto), imaju nešto povjerenja (41,6 odsto), imaju povjerenja (31,6 odsto) i imaju veliko povjerenje (5,3 odsto) ili da ne znaju ili da nemaju odgovor (1,1 odsto).
Za Agenciju je čulo 84,4 odsto ispitanika, a od onih koji su čuli, 95,4 odsto ispitanika tvrdi da zna čime se ona bavi.
”Poseban izazov je što je u istraživanju, od onih koji su odgovorili da znaju čime se Agencija bavi, najveći broj ispitanika (58,2 odsto) odabrao krivično gonjenje slučajeva korupcije, što nije u njenoj nadležnosti, pa će Agencija posebnu pažnju posvetiti informisanju opšte javnosti i ciljnih grupa o nadležnostima ove institucije”, navodi se u dokumentu u koji su “Vijesti” imale uvid.
Da je Agencija dala doprinos sveukupnoj borbi protiv korupcije u Crnoj Gori smatra kumulativno 80,4 odsto ispitanika, što je za pet odsto bolji rezultat u odnosu na 2020, a za 18.1 odsto u odnosu na 2019. godinu, navodi se u istraživanju. Da je dala dopirnos smatra 37,1 odsto, da je dala mali doprinos 39,4 a da je dala veliki doprinos odgovorilo je 3,9 odsto ispitanika.
Trećina ispitanika smatra da je transparentnost rada Agencije porasla u odnosu na 2020, što predstavlja porast od 10 odsto u odnosu na prošlogodišnje istraživanje, a 6,9 odsto u odnosu na istraživanje iz 2019. godine.
Gotovo polovina ispitanika (46,4 odsto) smatra da je ona ostala na istom nivou.
Ukupno 77,4 odsto ispitanika smatra da je Agencija dala doprinos jačanju transparentnosti upotrebe javnih resursa i finansiranja političkih subjekata, što je za četiri odsto više nego u prošlogodišnjem istraživanju, kada je prvi put postavljeno ovo pitanje, rečeno je iz Agencije.
Savjet Agencije je na sjednici u utorak usvojio Izvještaj o radu Aagencije za prošlu godinu, kao i izvještaj o izvršenju budžeta. “Savjet je ocijenio da je ostvaren značajan napredak u svim oblastima rada, o čemu govore podaci da su ispunjeni svi ciljevi zacrtani Planom rada Agencije, a u pojedinim oblastima su i nadmašeni,” saopšteno je poslije sjednice.
Agencija je prošle godine dala 186 mišljenja. Na osnovu njenih mišljenja 26 javnih funkcionera podnijelo je ostavku.
Prošloj godini Agenciji su podnijete 142 prijave zviždača, za, kako se navodi, 89,3 odsto više u odnosu na prethodnu godinu, a najviše od početka rada na godišnjem nivou. “Posebno je značajno da je od tog broja svega 28,2 odsto podnijeto anonimno,” ističe se u saopštenju.
Pružanje adekvatne zaštite zviždačima i dalje ostaje jedan od izazova, kao, između ostalog, i primjena Zakona o lobiranju.
Bonus video:
