Ugovorenim nabavkama od oko 80 hiljada LAMP testova i 50 hiljada seroloških testova za koronavirus u 2021. godini, koji nisu iskorišćeni, Crna Gora je bacila šest kompletno opremljenih PCR laboratorija.
To je saopšteno na konferenciji „Sindikati kao korektivni faktor društva“, koju su organizovali Sindikat doktora medicine Crne Gore, Konfederacije nezavisnih sindikata EU (CESI) i MANS.
Predsjednica Sindikata doktora medicine Crne Gore Milena Popović Samardžić rekla je da se najveći broj postupaka javnih nabavki, koje je Montefarm sproveo tokom prošle godine, odnosi na pregovarački postupak bez prethodnog objavljivanja poziva za nadmetanje.
„Ono što smo mi uočili prilikom analize Plana javnih nabavki Montefarma tokom prošle godine jeste da je isti promijenjen 11 puta. Tu se pali lampica da postoji problem u sistemu javnih nabavki, čim gotovo svaki mjesec imate potrebu da mijenjate Plan javnih nabavki", navela je Popović Samardžić.
Ukazala je, kako prenosi PR Centar, da je Montefarm sproveo 57 postupaka, od kojih je 38 bilo pregovarački postupak bez prethodnih objavljivanja poziva za nadmetanje.
„Kad preračunamo, vidimo da se 66 odsto javnih nabavki u zdravstvu koje je sproveo Montefarm odnose na pregovarački postupak, dok je na nivou države kroz pregovarački postupak iz razloga hitnosti sprovedeno tek 2,2 odsto ukupnog broja nabavki“, kazala je Popović Samardžić.
Rekla je da se MANS u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama 21. januara ove godine obraćao Ministarstvu zdravlja i tražio ugovore za nabavku medicinskog materijala za uzorkovanje i testiranje na Kovid-19, koji su zaključeni tokom 2020. i 2021.
„Bez odgovora u zakonskom roku, tako da je 9. februara MANS poslao žalbu Agenciji za slobodan pristup informacijama zbog ćutanja administracije i poslao urgenciju Ministarstvu zdravlja sa ponovljenim zahtjevom. Kako odgovor nije stigao ni u martu mjesecu, MANS podnosi tužbu Upravnom sudu. Institucije do današnjeg dana nisu dostavile tražene podatke“, navela je Popović Samardžić.
Kazala je da je Ministarstvo zdravlja na današnji dan prošle godine zavelo i potpisalo dva ugovora sa ćerkom firmom Sinofarm o kupovini 80.064 LAMP testova za otkrivanje novog koronavirusa, čija je vrijednost 724.579 eura, koji nisu namijenjeni za masovno testiranje zbog dugog vremena potrebnog za očitavanje rezultata.
„Isto tako kupljeno je 50 hiljada seroloških testova za novi koronavirus u vrijednosti 535 hilljada eura. Ukupna vrijednost ove kupovine iznosi 1 259 579 eura. Kad smo potražili javnu nabavku za LAMP testove, nismo je pronašli u sistemu javnih nabavki. Kad su ovi testovi stigli u Crnu Goru, rok trajanja bio je samo četiri mjeseca, i istekao sredinom decembra 2021. godine. Do tog roka, svih 80.000 testova je propalo i nalaze se uskladišteni u Montefarmu. Ti testovi nisu upotrijebljeni i ovaj novac je bačen, a vidjećemo i koliko će koštati uništavanje ovog, sad već, medicinskog otpada“, navela je Popović Samardžić.
Govoreći o serološkim testovima, pojasnila je da je njima rok trajanja bio duži, preciznije do 17. juna 2022. godine.
„I ovdje se radi o testovima koji se rade manuelno zbog čega su ostali neupotrebljeni. Sve ovo vrijeme proveli su u Montefarmi i za devet dana biće bačeni“, kazala je Popović Samardžić.
Pojasnila je da dva tehničara koja su na raspolaganju u Institutu za javno zdravlje tokom radnog vremena, da samo rade ove serološke testove svaki radni dan u godini, za godinu dana bi uspjeli da iskoriste 6 336 testova zbog vremena koje zahjeva obrada tog jednog testa.
„Ovakvim ugovorenim nabavkama, Crna Gora je bacila je novac kojim se moglo kupiti šest PCR laboratorija. Šest bolnica je moglo biti opremljeno sa kompletnim PCR laboratorijama, jer jedna laboratorija sa svim potrebnim uređajima košta nešto manje od 200 hiljada eura. Iznos koji smo mi bacili je šest kompletno opremljenih PCR laboratorija“, ukazala je Popović Samardžić.
Potpredsjednica Skupštine Branka Bošnjak rekla je da je ponosna što su uspjeli da se izbore da Zakon o zaradi zaposlenih u javnom sektoru bude usvojen u Skupštini Crne Gore, a koji treba da počne sa primjenom 1. jula.
„Nije stvar tu plate, koliko je stvar statusa. Mislim da svaka država koja cijeni sebe i koja razmišlja o napretku i razvoju treba da cijeni znanje i treba da cijeni profesije i po tome se gleda učešće srednje klase, koja je najbitnija za stabilnost i napredak društva, a tu mislim na ljekarsku profesiju i prosvjetu. Nekako smo zadnjih godina degradirali ove profesije“, kazala je Bošnjak.
Smatra ukoliko dođe do krize zbog primjene Zakona o zaradi zaposlenih u javnom sektoru svima treba da budu koeficijenti smanjeni, „ali ne nikako da ljekari ne budu dio ovog Zakona i univerzitetski profesori“.
„Važno je da oni imaju status, a teret krize možemo svi da trpimo. Moramo da povedemo računa da ne bude odilv medicinskih kadrova, da ih se što više vrati u javno zdravstvo, a nadam se da će ovaj Zakon doprinijeti tome “, rekla je Bošnjak.
Generalni sekretar CESI, Klaus Heeger, kazao je da je snaga sindikata od ogromnog značaja, navodeći da svaki otporni sistem mora uključiti radnike.
„Radnike treba saslušati i moraju biti dio tog procesa. Vjerujemo i imamo dokaz da, u sistemima javnih usluga i zdravlja, u kojima socijalni dijalog funkcioniše ispravno, njihova usluga postaje bolja. U slučaju kad funkcioniše socijalni dijalog, povećaće se zadovoljstvo na radnom mjestu, motivacija, posvećenost, angažman što se će značiti manje „odliva mozgova“. Sve skupa će to donijeti bolju javnu uslugu i cijeli sistem će biti bolji“, rekao je Heeger.
Ocijenio je da je potrebno više investicija u zdravstvo i javne usluge, bolji radni uslovi, plata.
„Dobri radni uslovi i dobra plata odražavaju samo jednu stvar, a to je poštovanje i vrednovanje radne snage. Svako društvo treba to poštovati“, istakao je Heeger.
Državni sekretar Ministarstva zdravlja Elvis Omeragić rekao je da bi unaprijedli saradnju potrebno je znati šta do sad nije funkcionisalo.
„Vjerujem da će biti manje formalnih sastanaka, da ćemo mjesta koja su škripala ili koja nisu pokrenuta zajedno detektovati i da ćemo raditi da „uskih grla“ ne bude. Ministarstvo zdravlja je samo dio sistema i ne postoji ako nema kvalitetne Skupštine i kvalitetne zakonodavne vlasti kao nečega što ne samo kontroliše, već stvara uslove da bi sve to funkcionisalo“, kazao je Omeragić.
Prema njegovim riječima, Ministarstvo zdravlja će se fokusirati na to da primarna zdravstvena zaštita dobije značaj kakav bi trebalo da ima, „da pokušamo da vratimo zdravstveni sistem zdravstvenim institucijama“.
„Osnovni cilj je da pacijent bude u fokusu, da bude što kvalitetnija zdravstvena zaštita, a da bi pacijentima pružili sve što im pripada, je da je da zdravstveni kadar bude na nivou koji zaslužuje jedna država koja pretenduje da bude dio EU“ naveo je Omeragić.
Predsjednik skupštinskog Odbora za zdravstvo Srđan Pavićević smatra da je stereotip razmišljanja o sindikalnom udruživanju prevaziđen, pojašnjavajući da je taj koncept evaluirao.
„Danas više sindikat ne možemo smatrati paradigmom radničkog udruživanja. Svi smo protagonisti nekog rada i samim tim smo radnici. Svi smo u polju rada koje je naša lična identifikacija. Samim tim, taj stereotip koji je prevaziđen je došao do nivoa jedne rafinirane isprofilisanosti koja je rezultirala i Sindikatom doktora medicine“, rekao je Pavićević.
Apelovao je i na mlade ljude da sa više hrabrosti i glasno govore o problemima i anomalijama u društvu i da sami iniciraju promjene kojima težimo.
Predsjednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije Rade Panić ocijenio je da su loši uslovi rada u zemljama Balkana, navodeći da to dovodi do razmišljanja da zdravstveni radnici karijeru grade van granica svojih država.
Ukazao je da podaci kojima raspolaže ta sindikalna organizacija nisu precizni, a govore da postoji veliki odliv zdravstvenih radnika u inostranstvo.
„U više navrata smo od Ljekarske komore tražili podatke o izdatim sertifikatima o dobroj parksi. Mnogo se podaci razlikuju. Na primjer, za 2016. godinu dobili smo podatak da je 956 izdato, nakon toga 854. Direktor komore nam krije podatke. Činjenica je da u Srbiji trenutno imamo konkurse za zapošljavanje zdravstvenih radnika na koje se niko ne javlja“, naveo je Panić.
Kazao je da su saznali da postoji ugovor između Nacioanalne službe za zapošljavanje Njemačke i Biroa za zapošljavanje iz Kragujevca, koji se zove Sporazum o posredovanju i privremenom zapošljavanju radnika državljana Republike Srbije u Saveznoj republici Njemačkoj.
„U ugovoru se navodi da će se zapošljavati oni koji se bave zdravstvenom njegom. Neko je uspio da obmane javnost i sistem, jer ne radi se o zdravstvenoj njezi. Odlaze tehničari, anestetičari, radiološki tehničari, oni koji su nam najškolovaniji. Neprocjenjiv je gubitak za naš sistem koji ne može da se izrazi samo u novcu“, rekao je Panić.
Rekao je da zvanični podaci pokazuju da u okviru tog Sporazuma je otišlo oko 730 medicinskih sestara za sedam godina, navodeći da odgovorno tvrdi da je taj broj mnogo veći.
Predsjedavajuća komisijom za zdravlje CESI Ester Rejes Dijes smatra da političari moraju naći rješenje kako da poboljšaju uslove rada zdravstvenim radnicima.
Nakon izlaganja predstavljeno je istraživanje “Uticaj digitalizacije na javni sektor sa posebnim osvrtom na zdravstvo”, projekat DiWork, zaključuju iz PR Centra.
Bonus video:
