Zakon o pravnom prepoznanju roda baziranog na samoodređenju će omogućiti promjenu oznake pola i matičnog broja u ličnim dokumentima bez obaveze da se završe medicinski postupci promjene pola, kao i medicinske intervencije, čime se štiti jedan od osnovnih principa ljudskih prava – pravo na samoodređenje.
To je saopšteno na otvaranju seminara kojim zvanično počinje rad Radne grupe za izradu nacrta Zakona o pravnom prepoznanju roda baziranom na samoodređenju, koji je organizovala Asocijacija Spektra.
Kako prenosi PR Centar, izvršni direktor Asocijacije Spektra, Jovan Ulićević, kazao je da se u posljednjih deset godina, pravni okvir poštovanja ljudskih prava LGBTI osoba razvijao, ocijenjujući da je značajno unaprijeđen.
„Međutim, na unapređenju poštovanja ljudskih prava transrodne zajednice najmanje je urađeno, što je konstatovao i izvještaj Evropske komisije za 2019. godinu. Crna Gora je jedna od devet evropskih zemalja u kojima transrodne osobe i dalje prolaze kroz sterilizaciju kako bi promijenile oznaku pola u dokumentima“, rekao je Ulićević.
Ukazao je da takva praksa predstavlja najgrublje kršenje naših ljudskih prava, prava transrodnih osoba na tjelesni i lični integritet, pravo na odlučivanje o sopstvenom životu, pravo na privatnost i porodični život, te pravo na dostojanstven život.
„Upravo zbog činjenice da biramo između sterilizacije koja nam omogućava dokumenta koja odgovaraju našem rodnom identitetu i društvenog nasilja koje nastaje onda kada naša dokumenta ne odgovaraju našem rodu, mi biramo između jednog ili drugog vida nasilja“, upozorio je Ulićević.
Ta situacija dovodi do toga da, kako je rekao, transrodne osobe napuštaju škole, nisu u mogućnosti da dobiju posao, otpuštene su i onda kada ga imaju, doživljavaju nasilje svaki put kad pokazuju lična dokumenta – u banci, pošti, bilo kojoj ustanovi ili na granici.
„Čvrsto vjerujemo da nijedna država ne smije da dozvoli ovakav tretman prema svojim građanima/kama. Danas smo ovdje jer počinje proces kojim ćemo ovakvu praksu, nadam se, trajno promijeniti i učiniti da su transrodne osobe za jedan jako važan korak bliže dostojanstvenom životu, te društvu u kojem nećemo biti tretirani kao građani i građanke drugog reda, već kao aktivni članovi i članice, koji itekako imaju šta da pruže Crnoj Gori, obogaćujući je svojom raznolikošću i potencijalom“, poručio je Ulićević.
Ministar ljudskih i manjinskih prava, Fatmir Gjeka, kazao je da na društveni položaj transrodnih, rodnovarijantnih i interpolnih osoba u velikoj mjeri utiče njihovo pravno prepoznavanje.
„Pravni okvir koji se odnosi na zaštitu prava i sloboda LGBT osoba u Crnoj Gori znatno je napredovao i razvijao se u poslednjih deset godina, što je rezultiralo smanjenjem nivoa diskriminacije i nasilja prema LGBT osobama, kao i znatno većem stepenu prihvatanja LGBT osoba u društvu“, rekao je Gjeka.
Podsjetio je da je pravno prepoznavanje roda trenutno sprovodi kroz Zakon o matičnim registrima, koji omogućava trans osobama da promijene oznaku pola, ali bez jasnih smjernica o samoj proceduri, „što u praksi onemogućava transrodnim osobama promjenu oznake pola bez prethodno obavljene sterilizacije“.
„Usvajanje Zakona o pravnom prepoznanju roda baziranog na samoodređenju predstavlja poslednju aktivnost Strategioje za poboljšanje kvaliteta života LGBT osoba u Crnoj Gori u 2023. godini. Time će biti zaokružen normativni okvir za zaštitu ljudskih prava LGBT osoba u Crnoj Gori“, rekao je Gjeka.
Ambasadorka Delegacije Evropske unije (EU) u Crnoj Gori, Oana Cristina Popa, kazala je da ima mnogo različitih modela da bi se ostvarilo pravno prepoznavanje roda baziranog na samoodređenju.
„Što se tiče Crne Gore, usvajanje Zakona o istopolnom partnerstvu lica istog pola je nešto što je dobar primjer za region. Međutim, mnogo toga je urađeno da bi se to realizovalo. Upravo zato se nadam da ćete izradom Zakona o pravnom prepoznanju roda baziranog na samoodređenju omogućiti da on stvarno zaživi“, rekla je Popa.
Šefica kancelarija Savjeta Evrope u Crnoj Gori, Evgenia Giakomoupolou, kazala je da za izradu Zakona o pravnom prepoznanju roda baziranog na samoodređenju postoje evropski standardi, pojašnjavajući da Evropski sud za ljudska prava „probija led i pomjera granice kada je u pitanju samoodređenje“.
Ukazala je na Rezoluciju Parlamentarne skupštine Savjeta Evrope 2048 iz 2015. godine.
„Oni su prepoznali da su to standardi koje treba usvojiti. Pravo preoznavanje znači izrada brzih, transparentnih i pristupačnih procedura baziranih na samoodređenju za promjenu imena i pola za transrodne osobe prilikom izdavanja raznih dokumenata za sve koji žele da iskoriste to pravo bez obzira na godine i status u društvu“, navela je Giakomoupolou.
Istakla je da je bitno ukinuti sterilizaciju, kao i sve druge medicinske mjere koje su propisane kao preduslov za dobijanje pravnih dokumenata.
„Kao članica Savjeta Evrope ne možemo ništa uzeti zdravo za gotovo. Ne smijemo da dozvolimo da se čini korak unazad, već da se ide naprijed“, poručila je Giakomoupolou.
Generalna direktorka Direktorata za ljudska prava, Mirjana Vlahović Andrijašević, kazala je tokom diskusije da je važno da se tokom rada u Ranoj grupi za izradu zakona svi povežu i podijele iskustva, kako bi taj akt bio što kvalitetnije napisan.
„Sa jedne strane koliko nam je važno da napišemo kvalitetan nacrt zakona, sa druge strane nam je važno da izlobiramo subjekte kako bi Zakon prošao na Skupštini Crne Gore. Pisanje zakona je jedna polovina priče, druga je da taj akt prođe sve procedure i da ga donesemo krajem 2023. godine, kao što je predviđeno Strategijom za poboljšanje života LGBT osoba u Crnoj Gori“, navela je Vlahović Andrijašević.
Radna grupa za izradu nacrta Zakona o pravnom prepoznanju roda baziranom na samoodređenju u naredna dva dana imaće seminar povodom tog akta.
Bonus video:
