Posao novinara dodatno je otežan tokom pandemije kovid-19. S jedne strane pojačan je stres zbog povećane izloženosti riziku od infekcije jer se novinari zbog prirode posla kreću u širokim krugovima, a s druge strane otežan je pristup sagovornicima.
To je za “Vijesti” ocijenila generalna sekretarka Društva profesionalnih novinara (DPN) Mila Radulović.
Ona je kazala da su redakcije istovremeno dobijale materijalnu podršku države, koja do novinara nije ni stizala, uprkos tome što su oni prvi bili na “udaru” pandemije.
”Onima koji nisu morali fizički da budu prisutni zbog prirode posla zbog prevencije je bio omogućen rad od kuće. Za televizijske ekipe to nije bilo izvodljivo, pa vjerujem da su u ovom poslu oni nosili najveći teret tokom pandemije. Takođe i novinarke i urednice, jer su porodice očekivale da zbog prisustva kući istovremeno obavljaju i porodične obaveze”, ocijenila je Radulović.
Ona je kazala i da su brojne konferencije bile onlajn, pa je bilo nemoguće postaviti pitanja i potpitanja, a snimateljima i fotoreporterima često je bio uskraćen pristup.
”Zbog veće izloženosti stresu novinari/urednici tražili su sve češće psihološku podršku udruženja, koja je povećana upravo u postpandemiji (posljednjih mjeseci) kada su suočeni sa posljedicama stresa”, istakla je ona.
Prema podacima Ministarstva kulture i medija iz maja 2022. godine, ukupan broj zaposlenih u medijima je 2.257.
Taj Vladin resor u nacrtu medijske strategije koja je upućena Savjetu Evrope na ekspertsko mišljenje, osvrnuo se i na loš socio-ekonomski položaj novinara, ali i na činjenicu da je pandemija dodatno otežala posao onima koji rade u medijima.
Prva crnogorska medijska strategija, zajedno sa Akcionim planom, treba da pruži odgovore na mnoga pitanja, između ostalog, o socio-ekonomskom položaju novinara i njihovoj bezbjednosti, medijskom tržištu i održivosti medija, regulaciji i samoregulaciji, javnom servisu i lokalnim javnim servisima, govoru mržnje i dezinformacijama, medijskom pluralizmu i pismenosti... Cilj ovog dokumenta je da se ojača položaj medija, kao i novinara, te da se između ostalog poštuju i pravilno primjenjuju prava novinara iz rada i po osnovu rada.
”Zbog pandemije koronavirusa došlo je i do povećanja obima posla u nekim medijima. Podaci do kojih smo došli tokom 2020. godine ukazuju na to da, zbog promjene uslova rada tokom pandemije kovid-19, dolazi do toga da novinari troše sopstvene resurse (npr. internet, telefon, struju…) radeći redakcijski posao, a to nijesu troškovi koji im se na bilo koji način refundiraju ili im je, zbog takvih okolnosti, uvećana plata”, navodi se u nacrtu strategije.
Iz ministarstva su zaključili da su, osim standardno loših uslova rada, praćenih radom na crno, neisplaćenim prekovremenim radom ili radom u toku praznika, pritiscima, samocenzurom i strahom od mogućih napada, crnogorski novinari tokom 2020. godine imali i dodatan strah za život, s obzirom na to da su radili u uslovima pandemije.
Strategijom se predviđa poboljšanje statusa i radnih prava, povezivanje radnog staža novinarima, fotoreporterima i snimateljima u medijskim kućama koje su bile u stečaju i čija su preduzeća likvidirana, kroz usvajanje Granskog kolektivnog ugovora, ali i definisanje koeficijenata za zaposlene u medijima i beneficirani radni staž za one koji se bave poslovima sa povišenim stepenom rizika.
Da je položaj novinara lošiji nego 2019. godine potvrđuju i oni, u anketama koje sprovode strukovna udruženja.
Istraživanja Sindikata medija Crne Gore (SMCG) pokazala su da svaki treći anketirani novinar vjeruje da je njegov položaj gori nego prije pandemije kovid-19.
U publikaciji SMCG navodi se i da je pandemija uticala na promjenu radnog vremena i okruženja, pa je sve teže dokazati koliko je trajao radni dan i da li je bilo prekovremenog rada.
”Uslovi rada u medijima se, nažalost, nijesu promijenili. I dalje postoje isti problemi koji se odnose na rad na crno, prekovremeni rad, cenzuru i samocenzuru. Tako, na primjer, trećina novinara radi duže od osam sati. Šest sati dnevno radi nešto više od 12 odsto ispitanih, a za 23 odsto njih radni dan traje osam sati. Čak 78 odsto novinara radi prekovremeno...”, piše u publikaciji.
Iz SMCG su pojasnili i da ogromna većina ispitanika ili 69 odsto njih nikada nije dobilo nadoknadu za prekovremeni rad. Zakonski propisanu nadoknadu za prekovremeni rad, tvrde u SMCG, prima uvijek svega deset odsto novinara, a ponekad 18 odsto.
Bonus video:
