Nikšićani Tijana i Vesko Šljivančanin možda će morati da odustanu od ideje da na imanju u Gornjem Polju kod Nikšića zasade plantažu jabuka i naprave halu za čuvanje, odlaganje i preradu voća, za šta su sa projektom vrijednim 265.000 eura, bez PDV-a, konkurisala kod IPARD-a.
Razlog za odustajanje od čitave je to što je projekat sa kojim su konkurisali rađen i revidovan u martu i aprilu prošle godine, a od 1. januara ove godine na snazi je primjena Eurokod standarda, pa bi morali da ga nanovo rade.
Šljivančani, a kako rekoše takvih kao oni je još 30 do 40 u Crnoj Gori, nemaju ni novca, ni vremena da rade novi projekat i krenu sa novom procedurom. Investicija stoji, vrijeme odmiče, i jedina nada im je Ministarstvo ekologije i urbanizma.
"Projekat smo radili i revidovali u martu i aprilu i ni projektanat, ni mi nijesmo mogli znati koje nove uredbe će Vlada da donese. Mi smo sve to uradili prije nego što je 29. jula u Službenom listu objavljeno da će od 1. januara ove godine važiti Eurokod standardi. U istom problemu je još 30 do 40 ljudi", priča Vesko Šljivančanin dok pokazuje imanje, zasad na kome je posađeno 2.200 sadnica jabuke, sorte crveni delišes.
Objašnjava da je uslov da konkuriše kod IPARD-a bio da na polovini imanja ima zasađen voćnjak, a da su projektom planirali da zasade dodatnih 2.200 sadnica, da na deset hiljada kvadrata postavi protivgradne mreže, uradi putnu infrastrukturu, bunar i halu od 250 metara kvadratnih.
"Mislim da je ovo zdrava investicija da se bavimo proizvodnjom hrane. Imamo tri sina. Sjutra želimo da ih, kad odrastu, ukoliko budu željeli, uputimo na ovo. Sad su investicije stale. Krajem aprila smo predali projekat i svu potrebnu dokumentaciju. U IPARD-u su nam rekli da su imali manjak zaposlenih radnika, kao i sajber napade, tako da je moja supruga tek 27. decembra potpisala ugovor sa njima. Poslije potpisivanja ugovora raspisali smo ponudu za izbor izvođača radova koja je završena 14. januara ove godine. Sa njim smo potpisali ugovor 22. januara i kada sam pokušao da prijavim radove da bih počeo rekli su mi da se projekti moraju raditi po Eurokod standardu", objašnjava Šljivančanin.
Kaže da nije mogao prije Nove godine da traži dozvolu za gradnju jer bi to mogao da bude jedan od razloga da mu IPARD ne prihvati projekat, pošto bi ispalo da je dozvolu tražio prije nego što im je projekat odobren i što su potpisali ugovor.
"Sad bismo morali da radimo novi projekat i krenemo u novu proceduru, a nemamo ni novca, ni vremena. Stari projekat sam platio, a dok se uradi novi projekat, dok IPARD pogleda svu dokumentaciju, odobri nam projekat, mi ponovo raspišemo tender za izbor izvođača radova, dođe 1. jun, a prema potpisanom ugovoru nama do tada treba svi radovi da budu završeni. Tada bi trebalo da nas obiđe terenska kontrola IPARD-a koja bi ustanovila da li je sve urađeno po projektu i vratili bi nam 70 odsto uloženog novca", kazao je Šljivančanin.
Obratili su se ministarki Ani Novaković Đurović od koje očekuju odgovor, a u međuvremenu, kako kaže, generalni direktor Direktorata za plaćanje Vladislav Bojović pokušava da im pomogne.
"Mi samo tražimo da se svima nama koji smo uradili i revidovali projekte do 29. jula, dakle do objave da će Eurokod standard biti na snazi od 1. januara, dozvoli da dobijemo dozvolu za gradnju da bismo počeli sa investicijama. Ukoliko nam ne dozvole blokiraće se ko zna koliko miliona eura, jer toliko vrijede projekti svih nas. A svi ti projekti nijesu dobri samo za nas, nego i za državu", poručio je Šljivančanin.
Iz Ministarstva ekologije i urbanizma "Vijestima" je nezvanično rečeno da pokušavaju da pronađu model da građani koji su uradili projekte prije donošenja Eurokod standarda ne budu oštećeni.
"Narednih dana znaćemo šta i kako. Trudimo se da pronađemo način da pomognemo građanima da ne budu oštećeni i nadamo se da ćemo uspjeti u tomu i da ćemo i oni i mi biti zadovoljni ponuđenim rješenjem", kazali su "Vijestima" iz resornog Ministarstva.
Bonus video:
