Otvoreni podaci su dobar mehanizam za društveno odgovorno ponašanje i unapređenje transparentnosti javne uprave, smatraju predstavnici poslovne i akademske zajednice, civilnog društva i medija.
U saopštenju Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) navodi se da bi zbog toga Vlada Crne Gore trebalo da edukuje zaposlene u javnoj upravi da kreiraju i upravljaju otvorenim podacima, sa obzirom na njihov značaj za društvo i privredni sektor.
Kako su kazali iz UNDP-a, jedan od ključnih ciljeva projekta „Ubrzanje digitalnog upravljanja” kojim podržavaju Vladu Crne Gore u procesu digitalne transformacije, jeste da podrži Ministarstvo javne uprave u unapređenju sistema upravljanja otvorenim podacima.
„Takođe, UNDP prvi put u Crnoj Gori razmatra otvorene podatke od velikog značaja u skladu sa Direktivom Evropske unije (EU), kao posebnu potkategoriju otvorenih setova podataka čija je ponovna upotreba povezana sa značajnim benefitima za društvo, životnu sredinu i privredu uopšteno“, kaže se u saopštenju.
Iz UNDP-a su rekli da su istraživanjem koje je rađeno u okviru projekta, a u kojem su učestvovali predstavnici poslovnog sektora, akademske zajednice, nevladinih organizacija i medija, identifikovani ključni nedostaci u funkcionisanju portala otvorenih podataka.
Oni su kazali da su date preporuke za tu oblast, koja je u Crnoj Gori još u početnoj fazi, uzimajući u obzir razliku između otvorenih podataka i podataka i informacija dobijenih u skladu sa procedurama o slobodnom pristupu informacijama.
„Pojam otvorenih podataka se odnosi na podatke u mašinski čitljivom i otvorenom formatu, koji su fizičkim i pravnim licima dostupni za „ponovnu upotrebu“ u cilju stvaranja nove vrijednosti, odnosno dijeljenje bez ograničenja“, dodaje se u saopštenju.
Navodi se da građani i privreda imaju izuzetno pozitivan stav o otvorenim podacima, što potvrđuje podatak da značajan broj ispitanika smatra da su otvoreni podaci izuzetno važni - 93,4 odsto.
Iz UNDP-a su kazali da gotovo 90 odsto ispitanika smatra da portal nije dovoljno medijski promovisan, iako se otvoreni podaci smatraju mehanizmom za unapređenje transparentnosti, digitalizacije i uopšte reforme javne uprave.
Kako su naveli, predstavnici poslovne i akademske zajednice, civilnog društva i medija vide u otvorenim podacima i portalu dobar mehanizam za društveno-odgovorno ponašanje.
„Pa su tako ključni motivi za korišćenje otvorenih podataka rješavanje konkretnog problema - 66 odsto ispitanika, unapređenje usluge za građane i klijente - 61,7 odsto, kao i razvoj inovativne usluge/web sajta - 57,4 odsto“, kaže se u saopštenju.
Iz UNDP-a su rekli da najveće interesovanje vlada za otvorene podatke iz oblasti obrazovanja, statistike i finansija.
Kako su naveli, za otvorene podatke u sektoru obrazovanja zainteresovano je 95,7 odsto ispitanika, za oblast statistike 89,4 odsto, dok je interesovanje za finansije na centralnom i lokalnom nivou pokazalo 87,2 odsto ispitanika.
„Oni smatraju da otvoreni podaci povećavaju efikasnosti u radu i povećavaju produktivnost, ali da u javnoj upravi i među donosiocima odluka postoji nerazumijevanje o značaju otvorenih podataka“, kaže se u saopštenju.
Iz UNDP-a su rekli da je jedan od zaključaka istraživanja da je potrebno jačati kapacite unutar organa javne uprave i lokalnih samouprava na svim nivoima, kao i svijest o značaju otvorenih podatka, a sve u cilju stvaranja pune otvorenosti javne uprave.
Stalna predstavnica UNDP-a u Crnoj Gori, Daniela Gašparikova, podsjetila je da je za postizanje ciljeva održivog razvoja važno da država koristi sve raspoložive resurse.
Ona je kazala da stepen i brzina napretka države ka članstvu u EU i ostvarivanju Agende 2030 umnogome zavisi od efikasnosti i transparentnosti javne uprave.
Zato je, kako je poručila Gašparikova, važno jačati proaktivno objavljivanje podataka, uz istovremeno poboljšanje kvaliteta transparentnosti, tako da podaci budu lako dostupni i pretraživi, mašinski čitljivi i u skladu sa potrebama društva i privrednog sektora.
„Na primjer, ako uzmemo u obzir sektor saobraćaja, analizom otvorenih podataka o saobraćajnim nezgodama mogu se identifikovati ugrožene grupe učesnika u saobraćaju na osnovu demografskih karakteristika, kao i uzroci, načini i lokacije na kojima se najčešće dešavaju nezgode“, navela je Gašparikova.
Ona je rekla da je na osnovu tih setova podataka moguće napraviti modele za predviđanje saobraćajnih nezgoda, uticati na izmjenu režima saobraćanja i sanirati kritične tačke na identifikovnim lokacijama.
„Dodatno, kombinacija setova podataka iz drugih oblasti dobra je baza za kreiranje i digitalnih alata koji će automatski slati signale nadležnim službama ukoliko su prekršena pravila koja potencijalno ugrožavaju saobraćaj na tim lokacijama“, navela je Gašparikova.
Ona je kazala da se ponovnom upotrebom otvorenih podataka i njihovim kombinovanjem i uvezivanjem utiče na povećanje efikasnosti poslovanja, kreiranje politika, ali i novih proizvoda i usluga koji unapređuju kvalitet života i poslovanje.
Ministar javne uprave Maraš Dukaj istakao je da u okviru setova otvorenih podataka posebnu kategoriju predstavljaju podaci visoke vrijednosti (high-value open data sets).
Ti podaci, kako je kazao, nijesu fiksna kategorija, već se vremenom prepoznaju novi, na bazi faktora kao što su uticaj na održivi razvoj, ekonomski efekti, potencijal za inovacije, kvalitet podataka.
„Imajući to u vidu, uz podršku UNDP-a je prvi put, u skladu sa Direktivom EU za podsticanje ponovne upotrebe otvorenih podataka u državama članicama, urađena procjena seta tih podataka“, naveo je Dukaj.
Kako je rekao, otvoreni setovi podataka od velikog značaja, u koje spadaju geoprostorni, posmatranje zemlje i životna sredina, meteorološki podaci, statistika, vlasništvo u kompanijama i mobilnost, ključni su resurs za digitalno upravljanje, naročito kreiranje novih digitalnih rješenja koja ponovnom upotrebom tih podataka dobijaju na vrijednosti.
Bonus video:
