Kao srednjoškolac, na državnom takmičenju iz programiranja prije nekoliko godina osvojio je nula bodova. To za njega nije bio i razlog da odustane od programiranja. Danas, student osnovnih studija Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta Crne Gore (PMF UCG), Jovan Vuković iz Podgorice iza sebe ima četiri uspješna hakatona, a na posljednjem, u organizaciji OpenAI kompanije, na kojem je učestvovalo preko 7.000 takmičara, njegov tim bio je treći.
U programiranje je, malo je reći, zaljubljen. I to se osjeti iz svake njegove riječi. Voli da uči i kaže da mu ne pada na pamet da zbog neke dobre poslovne ponude ostavi studije. Jer, biće vremena i za posao. U međuvremenu, ne miruje i, pored aplikacije sa kojom je njegov tim nedavno bio treći, za ljeto najavljuje bum!
”Riješio sam problem koji postoji generacijama, sve što ću vam reći je da nećete više imati potrebu da koristite flešku. Završio sam ja to, istestirao… Nego nemam sad vremena, ispiti su. Volim da istražujem. Volim da radim na nečemu što će ljudi da koriste, da ima primjenu…”, priča on u razgovoru za “Vijesti”.
Jedini iz Crne Gore među više od 7.000 takmičara
Povod za razgovor posljednji je uspjeh studenta PMF-a - treća nagrada na OpenAI hakatonu, takmičenju u programiranju koji je organizovala internacionalna kompanija za istraživanje i implementaciju vještačke inteligencije. Na takmičenju koje je održano od 24. februara do 3. marta, 7.319 takmičara (programera, dizajnera i inovatora), stvarali su kreativna rješenja za određen problem, odnosno izazov.
Vuković je bio jedini takmičar iz Crne Gore i lider tima koji je razvio projekat radnog naziva Miraa_. U pitanju je aplikacija koja nudi niz digitalnih usluga - kreiranje logotipa, reklame za društvene mreže… koje se mogu koristiti za brendiranje, digitalni marketing, veb razvoj i video-produkciju. Za razvoj rješenja, kako je pojasnio, poželjno je bilo da autori koriste alate kompanije OpenAI. Ova kompanija poznata je široj javnosti po ChatGPT platformi.
”Zato sam se prijavio, volim konkurenciju, volim kad ima dosta takmičara, gdje nema ograničenja u godinama. Na ovom su bili i doktori nauka koji predaju na univerzitetima širom svijeta… Uspjeh zavisi od toga kakva vam je ideja konceptualno, prezentacija te ideje, tehnologije koje ste koristili”, priča on.
Za Miraa_ aplikaciju koristili su, pored ostalog, tehnologije za vještačku inteligenciju kao što su Midjourney, Whisper, Dalle, Codex, DeepFake…
Vuković kaže da prije ovog takmičenja nije imao iskustva sa vještačkom inteligencijom, niti, kaže, zna kako to radi.
”Nije mi ni trebalo, bitno je samo da znam da koristim njihove alate, da znam da povežem i napravim funkcionalnu aplikaciju koja ljudima može da pomogne”, rekao je on.
Kaže i da je jedan od razloga zbog kojih se prijavio na takmičenjer je taj što ga je zanimalo da nauči i primijeni i tu tehnologiju.
Dodaje i da za učešće na sličnim takmičenjima nije najvažnije da ste “vrhunski programer”.
”Ali je poželjno ako mislite da ostvarite neki dobar rezultat, jer se koriste najmodernije tehnologije… Ogroman je plus ako imate iskustvo”, rekao je on.
Aplikacija koju je njegov tim razvijao, izgleda kao jednostavan alat gdje krajnji korisnik proizvod dobija kroz nekoliko klikova.
”To je cilj”, pojašnjava Jovan.
Aplikacija Miraa_ za potrebe korisnika zapravo generiše sadržaje kao što su fotografije, tekst, video… Vuković pojašnjava da je moguće, osim tekstualno, unijeti i glasovnu poruku kojom se aplikaciji daju zadaci, a aplikacija to, ponovo uz pomoć AI alata, prevodi.
”Toliko smo to napravili ‘user friendly’ (jednostavno za korišćenje), da na dva klika možete da dobijete sve. Cilj je bio da digitalni paket potreban za firmu dobijete brzo i jednostavno”, dodaje Vuković.
Aplikacija je, kaže, u osnovi namijenjena startapima, ljudima koji otvaraju firme, kojima tada treba logo, reklama, video reklama, vebsajt...
”Mi sve napravimo kroz taj digitalni paket i time ste prilično uštedjeli, jer koliko biste dana potrošili na montažere, dizajnere… dok im objasnite šta želite. Ovo je idealno za početak, da vas pogura na tržištu. Ali, ne mora to da bude startap, može za bilo šta to da iskoristite, ako recimo prodajete stripove…”, kaže Vuković.
Dodaje i da aplikacija Miraa_ analizira zahtjeve korisnika, na osnovu čega se podaci dalje analiziraju i još bolje razumiju potrebe.
Do ljeta će, kaže, biti završen i paket za kreiranje filmova.
”To vam niko ne brani i to je super za profesore, za ljude koji imaju predavanja i slično. Otvara se mnogo širok spektar stvari koje možemo da radimo”, kaže on.
Na takmičenjima se uči, o drugima i sebi
Jovan se prvi put u programiranju takmičio lani, kada je studentska organizacija EESTEC LC Podgorica organizovala Infinite Loop. Na tom događaju učestvovalo je deset timova sa sva tri crnogorska univerziteta, a izazov je bio kreiranje streaming aplikacije. Jovan se takmičio sam i bio je drugi.
”To je jedan od mojih prvih većih uspjeha i to me baš motivisalo, svidio mi se koncept takmičenja, jer za kratko možete dosta novog da naučite. Rekao sam poslije sebi zašto se ne bih oprobao u nečem većem, jer neko sam ko je radan, volim da učim, zanimaju me nove stvari”, priča on.
Uslijedio je OpenAI Whisper Hackathon, Jovanov prvi svjetski hakaton, na kojem je učestvovalo oko 1.700 takmičara. Njegov tim tada je bio treći.
”Bio sam u šoku, jer nije 1.700 ljudi malo. Nakon toga sam se prijavio na ovaj OpenAI hakaton, bio lider tima. Drago mi je bilo što sam već imao iskustvo, učio sam na greškama, znao sam šta sam pogriješio, šta treba da ispravim, i ovoga puta smo baš razvalili”, priča on.
Na takmičenjima ne izostaju i nagrade, ali one, kaže Jovan, ne treba da budu motiv za učešće.
”Cilj je da naučite nešto novo, upoznate veliki broj ljudi, sa kojima sjutra možete da osnujete firmu. Na takmičenjima komunicirate, razmjenjujete ideje, iznenadite se nekad načinom razmišljanja drugih ljudi. Valja da ima čovjek širu sliku o tome kako drugi ljudi razmišljaju, ja to vidim kao mogućnost da se prošire vidici i radi na sebi”, kaže on.
Posebno mladima poručuje da je važno da stiču iskustvo i da vole to što rade.
”Idem logikom - mlad sam, šta ima da izgubim? Mogao sam i ja da osvojim ništa, da ne uđem u top tri, bilo je preko 2.000 ekipa, niko nije garantovao taj uspjeh. Izašao sam i apsolutno me bilo briga, a napravio sam lijepu ekipu sa kojom i sad radim”, kaže Jovan.
Neuspjeh nije razlog za odustajanje
Za sebe kaže da nije vrhunski programer.
”Znam dosta, ali evo - u srednjoj sam na državnom takmičenju iz programiranja osvojio nula bodova. A spremao sam se dosta. To me tako bacilo u depresiju, htio sam potpuno da batalim programiranje. Sve zavisi od toga kakav pristup imate. Ako padnete na nečemu i odustanete, to je na vama”, poručuje on.
Kaže i da kod razvoja aplikacija, vrhunska ideja nije uvijek garancija uspjeha, već da o tome presuđuje tržište.
”Imate vrhunske aplikacije koje su možda najoptimalnije, ali ako se ljudima ne sviđa, džaba”, poručuje on.
Programiranje otvara mnoga vrata
U razgovoru za “Vijesti”, Jovan je više puta podvukao koliko voli da uči i kako je zaljubljen u programiranje. Kaže i da je srećan jer je upisao PMF, iako je, kao đak srednje elektrotehničke škole, razmišljao da upiše elektrotehniku.
”Na PMF-u je najjače programiranje, imamo i kurseve i predmete koji pokrivaju sve oblasti. Profesori, kadar uopšte, ljudi su od kojih može da se mnogo nauči”, kaže on i poručuje da fakulteti u Crnoj Gori nisu lošiji od svjetskih.
Dodaje i da mladi poslije srednje škole možda nisu dovoljno informisani, ali za one koji žele na PMF, kaže da neće pogriješiti za koji god da se smjer odluče. A sa programiranjem, kaže on, mnogo je mogućnosti:
”Otvara vam se cio IT sektor, možete da budete programer u banci, da radite u privatnoj ili državnoj firmi, da radite kao senior developer ako se pokažete da imate dovoljno iskustva. Možete da pravite vebsajtove, desktop aplikacije, da održavate servere… Možete apsolutno sve, to je dobra strana programiranja, jer niste ograničeni ako ne znate jedno, da ne možete nešto drugo, samo je stvar da li vam se programiranje sviđa. Ako vam se ne sviđa studiranje na ovakvom fakultetu, pametnije je da razmislite šta želite da radite, nije mala stvar četiri godine života. Bolje se posvetite nečemu što vas stvarno zanima”, kaže sagovornik “Vijesti”.
Nema stručnjaka bez znanja
Iako su mu nudili, posao zasad odbija, jer kaže - fakultet, pa sve ostalo.
”Vjerujem da je fakultet obavezan za dalje obrazovanje, ne možete sebe nazivati stručnjakom, ako niste potkovani znanjem. Ja programiranje učim iz knjiga, kupujem i skidam s interneta i stranu literaturu. Ima ljudi koji se bave programiranjem i završili su samo kurs, kurs može da pokrije dijelom, ali ne može u detalje da objasni kako nešto radi”, kaže Jovan i dodaje kako nije dobro da se nekim poslom bavite cio život, a ne znate kako neke stvari rade.
Algoritam može biti dobar i kad ne radi
Komentarišući to što je kao srednjoškolac na državnom takmičenju iz programiranja osvojio nula bodova, a danas osvaja nagrade kao programer, Jovan kaže da je to jer se na školskom vrednuje samo da li algoritam radi, a ne i ideja koja stoji iza njega.
”Bio je to malo drugačiji vid takmičenja, nije aplikativno... Imate neki logički zadatak i pokušavate da ga riješite. Najveći problem je jer nisu ocjenjivali valja li to, nego doslovno, radi li ili ne. To je preloše, od toga da li algoritam radi, mnogo je važnije ako imate dobar pristup. Neko i ne stigne za četiri sata da završi do kraja, možda mu se provuče neka greška… to je loše”, poručuje Jovan.
Bonus video:
