Iako je 1. juna napunio tek šest godina Mirko Macanović iz Nikšića sve stiže - sije krompir, nosi pakete, obilazi starije sugrađane, sadi drveće... Stiže i da se s društvom poigra, a uskoro će se okušati i na fudbalskom terenu. Krenuo je u školu, trenutno mu je najdraži predmet engleski jezik, mada mu se svi predmeti sviđaju, a od dnevnica koje kod oca zaradi planira da kupi, ni manje ni više, nego traktor.
Od oca je naslijedio ljubav prema poljoprivrednim radovima, od majke empatiju i humanost, a posjeduje neodoljiv šarm.
“Iako živim u gradu, selo baš volim, a posebno volim da radim. Na Krnovu smo posadili krompir i tamo često idem s ocem. Pomažem sve što treba. Nekad i pokupim krompir, donosim pakete... Ništa mi nije teško, već mi je zabavno”, kaže Mirko i onda održa kratak čas o poljoprivredi.
Pričao je o traktoru, vadilici, o žutom i crvenom krompiru (bijeli ne priznaje), o razlici između “dobrog i lošeg krompira”. Ali i o selu, macama, o psu Vulu.
“Znaš, truo krompir ne valja, a oni koji su zeleni znači da još nijesu porasli. Zdrav krompir je dobar krompir”, kaže Mirko, a njegova ozbiljnost i posvećenost selu zadivljuju.
Otac mu, navodi, plati dnevnicu kao i ostalim radnicima, a on od tog novca pola daje dvije godine starijoj sestri Manji, a drugu polovinu zadrži za sebe.
“Radim ja za oboje, i za sestru, i za mene. Otac mi dnevnicu plati 20 eura, a dobio sam jednom i 30, kada sam više radio. Svoj dio čuvam i čekam da dovoljno skupim, a kada skupim kupiću nešto veliko - mali traktor. I otac skuplja da kupi veći traktor”, ponosno kaže Mirko.
A ponosan je i što mu je otac prosvjetni radnik, majka veliki humanitarac, što sestra pjeva u “Zahumlju”. Ali i što će ga “čika Mrdelja povesti na trening FK Čelik”.
“Majka radi u Crvenom krstu i idem i ja tamo ponekad. Obilazim starije, nosio sam poklone bakama za 8. mart i sjećam se kako je jedna baka baš bila srećna. Najbolji drugari u Crvenom krstu su mi čika Dragan, čika Goran i čika Mrdelja. Sa čika Mrdeljom sam dosta puta išao na akcije. Išao sam i da sadim drveće. Sadio sam na Trebjesi, ali i ispred ulaza. Na Trebjesi sam posadio bor, a ispred ulaza bukvu. Ljepši mi je bor.”
Kaže da voli sve sportove, ali da mu je fudbal najdraži. Trenutno, jer je donedavno trenirao i džudo. Naglašava da voli i školu.
“Volim ja i da učim. Posebno volim engleski jezik. Ne znam još šta bih volio da budem kad odrastem. Možda da predajem engleski”, kaže Mirko.
Čime god se bude bavio, vjeruje da će mu poljoprivredni radovi i selo uvijek biti pri srcu. Kao i humanost.
Bonus video:
