Istraživanje o sajber nasilju, koje je nevladina organizacija (NVO) “Alfa centar” sprovela u Nikšiću, pokazalo je da trećina ispitanika i ispitanica navodi da su doživjeli neki vid online neugodnosti, dok 18,3 odsto je odgovorilo da su bili žrtve sajber nasilja.
Istraživanjem je bilo obuhvaćeno 252 srednjoškolaca i srednjoškolki, uzrasta od 14 do 18 godina.
“Istraživanje je pokazalo da jedna trećina ispitanika i ispitanica poznaje nekoga iz svoje bliže okoline ko je bio žrtva sajber nasilja. Skoro tri četvrtine ispitanika i ispitanica smatra da sajber nasilje ima veliki uticaj na mentalno zdravlje i kvalitet života žrtve, dok samo 0,8 odsto smatra da sajber nasilje uopšte nema uticaja”, kazala je za “Vijesti” Nada Radović iz “Alfa centra”, koordinatorka projekta “Šta (ni)je sajber nasilje?” u sklopu koga je sprovedeno istraživanje.
“Nebrojeno puta su mi sa lažnih profila stizale poruke uvredljivih sadržaja, jer čim je pojedinac svjestan da može da se krije iza anonimnog izvora, on stiče hrabrost za ovakve stvari i misli da ima pravo da ljude naziva pogrdnim imenima”, odgovorila je jedna ispitanica.
“Napravljena je viber grupa na kojoj su pisali jako ružne stvari o pojedinim učenicima naše škole, naročito onim koji dolaze iz siromašnijih porodica”, bio je odgovor jednog od ispitanika.
Ispitanicima i ispitanicama je bilo omogućeno da daju više odgovora na pitanje o tome kome bi trebalo da se obrate u slučaju da prepoznaju da su oni ili neko iz njihove okoline žrtva nasilja.
“Dominantna većina ispitanika i ispitanica (81,7) smatra da se treba obratiti roditeljima, polovina njih je odgovorila da se treba obratiti nadležnim službama, malo više od jedne četvrtine smatra da se treba obratiti nastavnicima u školi, dok je dva odsto njih navelo da probleme treba sami da rješavaju jer smatraju da je svaka osoba jaka da podnese sve sama i bez pomoći drugih”, kazala je Radović.
Da bi mladi bili svjesni sajber nasilja potrebna je edukacija, a prema riječima Radović, srednjoškolci smatraju da je takva edukacija potrebna i njihovim roditeljima.
“Na pitanje da li se osjećaju dovoljno zaštićeno i da li smatraju da bi dobili adekvatnu podršku ukoliko bi i oni bili žrtva sajber nasilja, učesnici su odgovorili da ne bi. Zbog toga ističu da bi bilo poželjno održati neke radionice i sa roditeljima, jer, kako su odgovorili, ni oni nisu dovoljno upućeni u probleme koji mogu nastati na Internetu, niti kako da reaguju u slučaju da njihovo dijete postane žrtva sajber nasilja”.
Skoro četvrtina učesnika ankete smatra da im edukacije o sigurnosti na Internetu mogu pomoći, skoro 16 odsto je mišljenja da je potrebna kontrola i nadzor roditelja, dok 13,5 odsto smatra da je komunikacija sa djecom ključna.
Iako skoro 90 odsto ispitanika i ispitanica smatra da su veoma ili donekle sposobni da prepoznaju online prevare i potencijalno opasne situacije, ipak su svjesni situacije da dobar dio mladih nije. Neki od odgovora učesnika anketa kako povećati bezbjednost od sajber nasilja bili su:
“U školi bi trebalo više pažnje posvećivati sprečavanju nasilja, pa tako i digitalnog. Ipak su škole vaspitno-obrazovne ustanove, što znači da bi pored učenja ustaljenog gradiva trebalo posvetiti pažnju vaspitanju djece. Djecu treba osvijestiti da je svaki vid ostavljanja malicioznog komentara na nečijem profilu, ozbiljan oblik nasilja i da može mnogo uticati na psihičko zdravlje osobe kojoj je komentar upućen”.
“Roditelji bi trebalo više da razgovaraju sa djecom u vezi društvenih mreža, kao i da imaju kontrolu nad njima u nekom mlađem uzrastu”.
“Širenje svijesti o tome kakve posljedice mogu biti ako se djeca ne edukuju o tome”.
Projekat “Šta (ni)je sajber nasilje?” podržan je od ReLOaD2 programa, koji finansira Evropska unija, a sprovodi UNDP u partnerstvu sa lokalnim samoupravama.
Bonus video:
