Sve veći interes javnosti za izradu Strategije za smanjenje rizika od katastrofa 2025-2030. rezultira inkluzivnim procesom koji, osim članova radne grupe, uključuje i druge relevantne organizacije i institucije, što značajno doprinosi kvalitetu ovog dokumenta.
To je saopšteno na prvom tehničkom sastanku povodom izrade Strategije za smanjenje rizika od katastrofa 2025-2030, koji je organizovao Direktorat za zaštitu i spašavanje Ministarstva unutrašnjih poslova u Podgorici, kako prenosi PR Centar.
V.D. generalnog direktora Direktorata za zaštitu i spašavanje, Miodrag Bešović istakao je da je važno osigurati da se Strategija za smanjenje rizika od katastrofa 2025-2030. završi u skladu sa planiranom dinamikom, uzimajući u obzir međunarodne obaveze države, kao i potrebu za efikasnim sistemom za upravljanje rizicima od katastrofa.
„Nesumnjivo je da su članovi radne grupe ključni u procesu izrade ovog dokumenta. Međutim, važno je istaći da je javnost već prepoznala izuzetan značaj ove inicijative i predstavlja nam zadovoljstvo što se u proces izrade uključuju i druge organizacije i institucije, koje su zainteresovane za ovaj rad, što dodatno obogaćuje perspektivu i doprinosi kvalitetnijoj izradi Strategije“, naveo je Bešović.
Član radne grupe za izradu Strategije, Radoje Novović, koji je načelnik Odsjeka za istraživanje i razvoj obrazovnog sistema u Zavodu za školstvo Crne Gore, istakao je da su Zavod i Ministarstvo prosvjete uložili napore u analizu trenutnog stanja u obrazovnom sistemu Crne Gore radi podrške procesu izrade Strategije.
„Ova analiza obuhvata detaljne informacije o broju osnovnih i srednjih škola, vrtića, kao i tipu njihove gradnje. Takođe, ističe se identifikacija prošlih rizika, broj učenika i nastavnika u obrazovno-vaspitnim ustanovama, kao i nadležnosti Zavoda za školstvo i Ministarstva prosvjete, te kako se ove nadležnosti mogu iskoristiti za efikasnu realizaciju aktivnosti u okviru Strategije za smanjenje rizika od katastrofa 2025-2030“, naveo je Novović.
Smatra da je potrebna dodatna reakcija Ministarstva prosvjete kako bi se podigla svijest o važnosti djelovanja u vanrednim situacijama i unaprijedila infrastruktura.
„Uloga Zavoda za školstvo u realizaciji aktivnosti strateških dokumenata za prevenciju rizika od katastrofa do sad je bila značajna, uključujući organizaciju više od 60 seminara koji su od izuzetne važnosti za edukaciju djece o rizicima, preventivnim mjerama i postupcima u vanrednim situacijama. U narednom periodu potrebno je obučiti nastavnike, sprovesti istraživanje o efektima nastave o rizicima, unaprijediti programe i pružiti podršku direktorima i nastavnicima u implementaciji ovih aktivnosti“, rekao je Novović.
Ukazao je i na potrebu za dodatnom finansijskom podrškom, uz napomenu da je Zavod za školstvo već uložio značajne napore, ali da je podrška države neophodna kako bi se ideje sadržane u Strategiji u potpunosti ostvarile.
Slavica Micev iz Zavoda za hidrometeorologiju i seizmologiju, koja je takođe članica radne grupe za izradu Strategije, istakla je ključnu ulogu Zavoda u procesu razvoja nove Strategije.
„Znamo da su brojni rizici vezani za vremenske nepogode i hidrometeorološke pojave, koji su već detaljno obrađeni u prvom dokumentu Procjena rizika od katastrofa. Zavod će, u novoj strategiji, detaljno razraditi aktivnosti vezane za finansiranje i aktiviranje meteorološkog radara- Ovaj plan će uključivati i obuku osoblja koje će upravljati radarima i pratiti meteorološke pojave, uz fokus na njihovoj ulozi u pravovremenom upozoravanju na nepogode“, rekla je Micev.
Pojasnila je da su rane najave hidrometeoroloških nepogoda ključne za smanjenje rizika od katastrofa, a da je Zavod jedina državna institucija koja se bavi ovom važnom funkcijom.
„U okviru cijelog sistema ranih najava, Zavod pruža informacije Direktoratu za zaštitu i spašavanje, koji dalje šalje upozorenja i informacije građanima. Sve ove aktivnosti doprinose unapređenju sistema upravljanja rizicima od katastrofa i važne su za osiguranje sigurnosti i zaštite građana“, kazala je Micev.
Bonus video:
