Svi javni funkcioneri koji uspiju da za pet godina “pobjegnu” nadležnima zbog skrivanja imovine, nakon tog perioda neće zbog toga odgovarati.
Abolirani će biti i svi oni koji su se ogriješili o Zakon o sprečavanju korupcije prije eventualnog stupanja na snagu novog propisa.
Nacrt zakona o sprečavanju korupcije predviđa da se postupci utvrđivanja povrede odredaba tog propisa - sprečavanje sukoba interesa, poklone, sponzorstva i donacije i izvještaje o prihodima i imovini javnih funkcionera “ne mogu pokrenuti nakon proteka roka od pet godina od dana učinjene povrede”.
“Ovo znači da suštinski neće biti odgovornosti ni Mila Đukanovića, ni Veselina Veljovića, ni Vesne Medenice, ni Miomira Mugoše, ni Ivana Brajovića, a ni mnogih drugih visokih javnih funkcionera koji su krili svoju imovinu. Ovakvo zakonsko rješenje je direktno suprotno elementarnim principima vladavine prava i procesa evropskih integracija, i zato su izgovori da se ono donosi radi dobijanja IBAR-a krajnje licemjerni”, kazala je “Vijestima” direktorka Mreže za afirmaciju nevladinog sektora (MANS) Vanja Ćalović Marković.
Ona je naglasila da Nacrt zakona, kojim se predviđa zastara u slučaju lažnog prijavljivanja imovine, predstavlja “veliko razočarenje i pokazuje nedostatk političke volje za stvarnu borbu protiv korupcije”.
“Zakonska rješenja kojima se aboliraju korumpirani funkcioneri nije se usuđivalo predlagati ni prethodni režim, a sada smo to dočekali od nove vlasti koja je tvrdila da će se obračunati sa korupcijom i kriminalom. Ovakvim izmjenama zakona se suštinski uvodi amnestija za sve one funkcionere koji su skrivali milione eura stečenih od korupcije i podnosili lažne podatke u svojim prijavama imovine”, rekla je Ćalović Marković.
Podsticanje nezakonitog ponašanja
MANS je na tu odredbu upozorio i Ministarstvo pravde, koje je rukovodilo pisanjem teksta Nacrta izmjena zakona o sprečavanju korupcije.
Istakli su da takva odredba ne postoji u Zakonu koji je na snazi od 2016. godine
Iz te NVO obrazložili su da se radi o “najproblematičnijem članu Nacrta, jer se njime neosnovano uvodi zastarelost od samo pet godina u slučaju kršenja zakona od strane javnih funkcionera koji su u prethodnom periodu skrivali svoju imovinu ili prihode”.
“Radi se o neopravdano kratkom ograničenju. Takvo kratko vremensko ograničenje za zastaru može biti neopravdano, posebno ako se uzme u obzir složenost procesa otkrivanja finansijskih nepravilnosti i prikrivanja imovine. Složeni slučajevi korupcije i prikrivanja imovine često zahtijevaju dugo vremena da se otkriju, pogotovo ako uključuju međunarodne transakcije ili složene finansijske sheme”, upozorila je Ćalović Marković.
Takva odredba, smatra ona, podsticala bi na nezakonito ponašanje.
“Postavljanjem kratkog perioda zastare, postoji rizik da se javnim funkcionerima pošalje poruka da, ako mogu sakriti svoje nezakonite radnje dovoljno dugo, izbjeći će pravne posljedice. Ovo može podstaći koruptivno ponašanje i smanjiti efikasnost zakonodavnog okvira u borbi protiv korupcije. To takođe onemogućava povraćaj javnih sredstava koja su možda nezakonito prisvojena, čime se šteti javni budžet”, naglašava Ćalović Marković.
Selektivno postupanje
Produženi periodi zastare, upozorava ona, posebno u kontekstu istorije selektivnog postupanja od strane oba direktora Agencije, doveli bi do toga da odgovornost ne bude utvrđena ni nakon što dođe do promjene u rukovodstvu Agencije.
“To bi omogućilo pojedincima da se oslone na zastarijevanje, kako bi izbegli istrage ili sankcije. Kratak period zastare favorizuje određene pojedince ili grupe, odnosno abolira sve funkcionere koji su sakrili svoje prihode ili imovinu prije 2019. godine, a nisu procesuirani od strane Agencije. Praksa selektivnog postupanja ukazuje na nužnost jačanja mehanizama kontrole i nadzora unutar Agencije. Produženi periodi zastare mogu pružiti dovoljno vremena da se takvi mehanizmi uspostave i primjene, čime se osigurava da nijedan slučaj korupcije ili nezakonitog ponašanja ne ostane neistražen zbog proceduralnih ograničenja”, kazala je Ćalović Marković.
Prema njenim riječima, usvajanje te odredbe će predstavljati signal javnosti da se ne preduzimaju konkretne mjere za borbu protiv korupcije.
“…Već se funkcioneri prethodnog režima koji su skrivali svoju imovinu aboliraju. Ovako kratka zastara pokazuje nedostatak političke volje za borbu protiv korupcije, što će još više erodirati povjerenje građana u vladavinu prava i pravednosti. Takođe, međunarodne organizacije i stručnjaci za borbu protiv korupcije zagovaraju strože mjere kada je riječ o finansijskom kriminalu, uključujući duže periode za zastaru. Postavljanje petogodišnje zastare je u suprotnosti sa ovim preporukama i najboljim praksama, čime se potencijalno kompromituje međunarodna slika zemlje u pogledu borbe protiv korupcije”, zaključila je Ćalović Marković.
Institut Alternativa: Vlada da usvoji Nacrt skupštinske Radne grupe
Nacrt zakona o sprečavanju korupcije, koji je Ministarstvo pravde pripremilo i stavilo na javnu raspravu, pokazuje izostanak političke volje aktuelne Vlade da unapređenjem pravnog okvira doprinese borbi protiv te pojave.
To su juče saopštili iz nevladine organizacije Institut alternativa (IA).
Istraživačica javnih politika u IA Dragana Jaćimović kazala je da Vladin Nacrt zakona ne donosi bitna unapređenja, niti će, ukoliko bude usvojen, unaprijediti sprečavanje korupcije.
IA je predložio Vladi da, kao Predlog zakona, usvoji tekst koji je usaglašen u Radnoj grupi koju je 2023. godine formirala Skupština Crne Gore.
Jaćimović je podsjetila da je radna grupa Odbora za antikorupciju, u kojoj su učestvovali i predstavnici nevladinog sektora, tokom prošle godine pripremila Nacrt zakona o sprečavanju korupcije.
Takođe, kako je navela, taj Odbor je u maju prošle godine organizovao i okrugli sto na kojem je razmatran Nacrt zakona.
“Posljednja radna verzija, u koju je predstavnica IA u toj radnoj grupi imala uvid, predstavlja značajno kvalitetniji tekst, iako se i on mogao dodatno unaprijediti, budući da smo u odnosu na pojedine odredbe tog nacrta imali primjedbe i rezerve”, kazala je Jaćimović.
Posebno, ocijenila je ona, zabrinjava to što se u novom Nacrtu zakona nijesu našle odredbe koje propisuju obavezu članova komisija koje sprovode postupke javnih nabavki, privatizacija, javno-privatnih partnerstava i dodjele koncesija čija je procijenjena vrijednost veća od 100.000 eura, da dostavljaju izvještaje o prihodima i imovini.
Jaćimović je kazala da u Nacrtu zakona nema ni nadležnosti Agencije za sprečavanje korupcije da utvrđuje postojanje sukoba interesa u vršenju javne funkcije u oblasti prostornog planiranja, urbanizma, koncesija i javnih nabavki u skladu sa posebnim propisima koji uređuju te oblasti.
Bonus video:
