MEP: EU opredijelila 75 miliona eura za pet infrastrukturnih projekata u Crnoj Gori

U okviru ovog paketa podrške, EU će izdvojiti sredstva za pet investicionih grantova za infrastrukturne projekte u oblasti zaštite životne sredine i jedan projekat tehničke pomoći za pripremu projektne dokumentacije u oblasti energetike u Crnoj Gori, saopštilo je Ministarstvo evropskih poslova

5420 pregleda 8 komentar(a)
Ministarka evropskih poslova Maida Gorčević, Foto: Vlada Crne Gore
Ministarka evropskih poslova Maida Gorčević, Foto: Vlada Crne Gore

Operativni odbor Zapadnobalkanskog investicionog okvira (WBIF) danas je, na sastanku održanom u Londonu, Crnoj Gori odobrio šest grantova za zaštitu životne sredine i energetiku, ukupne vrijednosti 75 miliona eura.

U okviru ovog paketa podrške, Evropska unija će izdvojiti sredstva za pet investicionih grantova za infrastrukturne projekte u oblasti zaštite životne sredine i jedan projekat tehničke pomoći za pripremu projektne dokumentacije u oblasti energetike u Crnoj Gori, saopštilo je Ministarstvo evropskih poslova.

“Ukupna vrijednost šest investicija, uz nacionalno kofinansiranje i povoljne kredite, iznosiće 171.5 miliona eura. Implementacijom ovih važnih projekata, unaprijedićemo sisteme za snabdijevanje vodom i tretman otpadnih voda širom Crne Gore i poboljšati kvalitet života naših građana u Kotoru, Tivtu, Ulcinju, Prijestonici Cetinje, Nikšiću i Pljevljima”, kazala je ministarka evropskih poslova Maida Gorčević koja se u rad Operativnog odbora uključila onlajn.

Crna Gora će, kako je istakla, imati višestruku korist od ovih projekata.

Modernizacija i proširenje vodovodne infrastukture, kako je saopšteno, doprinijeće poboljšanju javnog zdravlja i unaprijediće kvalitet života građana.

“Takođe, preduslov uspjeha u sektoru turizma je pouzdano snabdjevanje vodom i efikasno upravljanje otpadnim vodama, posebno u popularnim turističkim destinacijama, pa će pozitivan uticaj na ovu privrednu granu biti osjetan. Pored infrastrukturnih projekata, očekuje se da Crna Gora od Evropske banke za obnovu i razvoj dobije podsticaj u iznosu od miliona eura i u oblasti energetike”, kazala je Gorčević.

Pored jasne praktične vrijednosti, dodala je ona, implementacija ovih projekata će imati značajan uticaj na dinamiku ispunjavanja obaveza tokom procesa pristupnih pregovora. Rekla je da će, "dok naporno radimo" da Plan rasta za Zapadni Balkan postane stvarnost, ovi projekti podržani od strane WBIF pozitivno uticati na ispunjavanje zahtjeva za zaključenje pregovora u Poglavlju 27 – Životna sredina.

“Pristupanje EU suštinski je transformativan proces. Na njegovom kraju, Crna Gora će u ekonomskom, društvenom i institucionalni smislu pripadati zajednici najrazvijenijih evropskih država. Zadatak Vlade je da iskoristi sve mogućnosti koje se kroz evropsku integraciju pružaju Crnoj Gori kako bi kroz sprovođenje kvalitetnih projekata osnažila ekonomiju i poboljšala životni standard građana”, kazala je Gorčević.

Ona je dodala da je dobijanje IBAR-a prošle sedmice "velika pobjeda" Crne Gore na njenom evropskom putu, ali i obaveza da "ni najmanje ne posustajemo kako bismo do 2028. postali 28. članica". Proces evropskih integracija, ističe se, ne stvara samo bolje institucije i viši stepen demokratije i vladavine prava Crnoj Gori, već i konkretnu ekonomsku korist.

"Ministarka Gorčević se u svoje i u ime Vlade Crne Gore zahvalila kolegama iz DG NEAR-a, Delegacije EU u Crnoj Gori, vodećim IFI-ima i crnogorskoj administraciji na svoj podršci, posvećenosti i radu kako bi današnje odobrenje bilo moguće", navodi se u saopštenju.

Crnoj Gori su, u okviru 10. investicionog poziva na sastanku Operativnog odbora ZIO koji je održan u Londonu odobreni za usvajanje sljedeći projekti:

1) Unapređenje sistema za prikupljanje otpadnih voda u opštinama Nikšić i Pljevlja, s predloženim iznosom granta EU od 17,8 miliona eura;

"Projekat uključuje izgradnju II faze kanalizacione mreže sa pumpnom stanicom u Nikšiću, kao i izgradnju II faze kanalizacione mreže u Pljevljima, čime će se stvoriti optimalni uslovi za funkcionisanje cjelokupnog sistema za prečišćavanje otpadnih voda u ovim opštinama i povećati obuhvat ekvivalent stanovnika kroz rad postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Ukupna vrijednost projekta je 31,5 miliona eura, od čega EU obezbjeđuje investicioni grant od 17,8 miliona eura, Evropska investiciona banka kredit od 6 miliona eura, već obezbijeđena podrška EU za pripremu projektne dokumentacije je 950.000 eura, a ostatak predstavlja nacionalno kofinansiranje", navodi MEP.

2) Unapređenje sistema vodosnabdijevanja na Cetinju, s predloženim iznosom granta EU od 12,6 miliona eura;

"Projekat se odnosi na unapređenje sistema vodosnabdijevanja u Prijestonici Cetinje, kroz rekonstrukciju postojeće i izgradnju nove vodovodne mreže, kao i instalaciju novog sistema pumpnih stanica koje će omogućiti jednostavniju dostavu pijaće vode do krajnjih korisnika. Ukupna vrijednost projekta je 21,2 miliona eura, od čega EU obezbjeđuje investicioni grant od 12,6 miliona eura, Evropska investiciona banka kredit od 4 miliona eura, već obezbijeđena podrška EU za pripremu projektne dokumentacije je oko 500.000 eura, a ostatak predstavlja nacionalno kofinansiranje", dodaje se.

3) Infrastruktura vodosnabdijevanja i prikupljanja otpadnih voda na Jadranskoj obali – Bokokotorski zaliv s predloženim iznosom granta EU od 3,89 miliona eura;

"Cilj projekta je da na održiv način riješi pitanje vodosnabdijevanja i tretmana otpadnih voda u Bokokotorskom zalivu, posebnu u priobalnom dijelu Opštine Kotor i naseljima Risan i Perast. Ovim dodatnim grantom doprinosi se finansijskoj održivosti projekta, koji je prethodno bio predmet već dva odobrena investiciona granta ZIO. Ukupna vrijednost projekta je 33,6 miliona eura, od čega EU obezbjeđuje novi investicioni grant od 3,89 miliona eura, već odobrena bespovratna sredstva EU iznose 8,9 miliona eura, Njemačka razvojna banka (KfW) je obezbijedila kredit od oko 12 miliona eura, a ostatak predstavlja nacionalno kofinansiranje", piše MEP.

4) Vodovod i tretman otpadnih voda na crnogorskom primorju, faza V, komponenta 2 – Opština Tivat s predloženim iznosom granta EU od 9,5 miliona eura;

"Kroz infrastrukturna ulaganja predviđena projektom, predviđeno je da se u Opštini Tivat poboljša vodovodna mreža, umanje problemi koji se odnose na nedostatak vode tokom ljetnjih mjeseci, otklone uska grla postojećih sistema i poveća operativna efikasnost i finansijska održivost komunalnog preduzeća. Projekat se odnosi na pribalni dio oko Tivatskog zaliva, gdje je koncentrisan glavni dio populacije i turističke aktivnosti. Ukupna vrijednost projekta je 24,5 miliona eura, od čega EU obezbjeđuje investicioni grant od 9,5 miliona eura, Njemačka razvojna banka (KfW) je obezbijedila kredit od 12,1 miliona eura, a ostatak predstavlja nacionalno kofinansiranje", navodi se u saopštenju.

5) Vodosnabdijevanje i sanitacija u Ulcinju – Faza 1- Komponenta 2: Izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda (PPOV) i prateće infrastrukture) s predloženim iznosom granta EU od 30,6 miliona eura

"Cilj projekta je sveobuhvatna rekonstrukcija vodovodne mreže i izgradnja kanalizacione mreže, sa sistemom pumpnih stanica, bunara i odvoda sa postrojenjem za prečišćavanje otpadnih voda u urbanom dijelu opštine Ulcinj. Rezultat projekta biće potpuno poštovanje evropskih standarda u oblasti tretmana otpadnih voda, čime će biti dodatno unaprijeđen kvalitet morske vode u priobalnom dijelu. Ukupna vrijednost projekta je 60,7 miliona eura, od čega EU obezbjeđuje investicioni grant od 30,7 miliona eura, već odobrena bespovratna sredstva EU za pripremu projektne dokumentacije iznose 1 milion eura, Njemačka razvojna banka (KfW) je obezbijedila kredit od 27 miliona eura, a ostatak predstavlja nacionalno kofinansiranje", dodaje MEP.

Kada je u pitanju 30. poziv za tehničku podršku u pripremi projektne dokumentacije, prethodno je pozitivno ocijenjen projektni predlog „Izgradnja novog 110 kV dalekovoda Virpazar-Briska Gora-Ulcinj sa nastavkom na 110/35 kV Virpazar i 110/35 kV Ulcinj, Crna Gora” u iznosu od milion eura. "Odobrenim grantom biće finansirana priprema studije izvodljivosti sa analizom troškova i koristi, kao i studija procjene društvenog i uticaja na životnu sredinu", zaključuje se u saopštenju, uz podsjećanje da je vodeća finansijska institucija Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD).

Bonus video: