Znanje mladih o devedesetima u Crnoj Gori i regionu je ograničeno, krhko i oslonjeno na neformalne izvore, pokazalo je istraživanje Centra za građansko obrazovanje (CGO).
Iz CGO je saopšteno da je istraživanje ukazalo na to da su devedesete u kolektivnoj svijesti mladih u Crnoj Gori uglavnom obilježene negativnim događajima i posljedično negativnim osjećanjima, mada postoji i sloj kulturnih i ličnih sjećanja koji čini složenom percepciju tog perioda.
“Dominantno je uvjerenje da je taj period važan za naše društvo, ali to ne prati adekvatno znanje, u čemu je posebno podbacio formalni obrazovni sistem”, jedan je od nalaza danas predstavljenog istraživanja CGO o poznavanju činjenica i stavovima mladih o devedesetim godinama u Jugoslaviji.
Saradnica na programima u CGO Maja Marinović rekla je da ispitanici 90-te u Crnoj Gori i regionu najčešće povezuju s ratovima i konfliktima, ekonomskim poteškoćama, ali i određenom muzikom i kulturom.
To, kako je dodala, ukazuje na složenu, iako uglavnom negativno obojenu, percepciju tog perioda.
Marinović je navela da značajan broj nije imao jasno formiranu asocijaciju na 90-te, što može ukazivati na generacijski jaz, nedostatak informacija, ili emocionalnu distancu od tog perioda.
„Znanje mladih o 90-ima u Crnoj Gori i regionu je ograničeno, krhko i oslanjeno na neformalne izvore, uglavnom na priče roditelja, bližeg okruženja, kao i medija, društvenih mreža, dok je formalno obrazovanje mnogo manje zastupljeno kao izvor informacija“, kazala je Marinović.
Iz CGO su naveli da su se u okviru istraživanja ispitanici određivali oko pitanja odgovornosti za ratna dešavanja, rada Haškog tribunala, odnosa prema NATO, ali i da su dali opšte viđenje 90ih.
Marinović je kazala da je preovlađujuće uvjerenje kod mladih da su za zločine tokom ratova 90-ih odgovorni pojedinci, a ne nacije, ali i percepcija da je upravo njihova nacija najviše stradala tokom tih ratova.
„Mladi su uglavnom pri stavu da pravosnažne presude Haškog tribunala moraju svi poštovati, uz umjerenu saglasnost oko ispunjenosti osnovnog cilja tog suda u dijelu procesuiranja najodgovornijih za ratne zločine i selektivnosti u radu“, rekla je Marinović.
Prema njenim riječima, preovlađujuća je pozicija mladih da je NATO izvršio agresiju na Saveznu Republiku Jugoslaviju (SRJ).
Mladi, kako je navela Marinović, u značajnom obimu vjeruju i da je NATO počinio zločine tokom bombardovanja Crne Gore.
Ona je rekla da dominira stav da ideologije i politike koje su dovele do ratnih sukoba i zločina tokom 90-ih i dalje postoje u Crnoj Gori, kao i značajna podrška za sankcionisanje građana Crne Gore koji su počinili ratne zločine.
„Dominantan je stav da mladi tokom formalnog obrazovanja treba da uče o 90-im, što do sada nije bio slučaj kod većine, iako su oni koji su o tome učili u formalnom obrazovnom sistemu uglavnom zadovoljni načinom na koji je to urađeno”, naveli su iz CGO.
Kako je kazala Marinović, najviše mladih, koji su u školi učili o 90-im, učili su o NATO bombardovanju SRJ i ratu na Kosovu, kao i o ratu u Bosni i Hercegovini, a najmanje o operaciji "Bljesak" i sporazumu u Kumanovu.
„Značajan je procent onih koji su nesigurni, ili ne znaju da li su učili o određenim događajima”, istakla je Marinović.
Koordinator programa Ljudska prava u CGO-u Damir Suljević kazao je da dvije trećine mladih ispitanika navodi da je Crna Gora učestvovala u ratovima 90-ih na prostoru bivše Jugoslavije, oko petine smatra suprotno i oko petine se ne određuje oko tog pitanja.
„Nešto više od polovine mladih navodi da su čuli za napad na Dubrovnik u oktobru 1991. godine, a većina među njima smatra da napad nije bio opravdana vojna akcija. Među mladima koji su čuli za napad na Dubrovnik, gotovo dvije trećine ne zna koliko je crnogorskih građana poginulo u njemu”, rekao je Suljević.
Iz CGO je saopšteno da istraživanje ukazuje da je najveći broj onih koji ne znaju ili odbijaju da odgovore na pitanje da li je na teritoriji Crne Gore bilo ratnih zločina – 42,2 odsto.
„Među mladima koji su na to pitanje odgovorili potvrdno (38,6 odsto), najviše je onih koji su čuli za slučajeve Deportacija (47,2 odsto) i Štrpci (45,6 odsto), a najmanje za slučaj porodice Klapuh (22,8 odsto)“, naveli su iz te nevladine organizacije (NVO).
Suljević je kazao da je veliki broj ispitanika, 73,8 odsto, upoznat sa dešavanjima u Srebrenici.
Kako je rekao, na pitanje da li je u Srebrenici počinjen genocid, 66,9 odsto je potvrdno odgovorilo, 14,6 odsto negativno, a 18,4 odsto je onih koji se ne određuju.
„Među onima koji negiraju genocid u Srebrenici najčešće su tri linije mišljenja – da su u pitanju rat i stradanja, da je u pitanju zločin, ali ne genocid, a ima i onih koji idu u potpuno negiranje događaja i teorije zavjere, poput toga da je to sve iscenirano“, naveo je Suljević.
On je kazao da je približan broj mladih koji nijesu i onih koji su čuli za vojnu akciju Oluja iz 1995. godine - oko 40 dosto.
„Da je operacija Oluja udruženi zločinački poduhvat, kako je to i navedeno u presudi Haškog suda, smatra 61,7 odsto mladih među onima koji su čuli za Oluju“, rekao je Suljević.
On je naveo da sa slučajem Lora nije upoznato 57 odsto mladih, da 17 odsto jeste, a 26 odsto se ne određuje.
„Četiri petine mladih je upoznato sa NATO bombardovanjem SRJ, ali najveći broj među njima ne zna ili odbija da odgovori na pitanje o tome koliko je ljudi poginulo u Crnoj Gori tokom NATO bombardovanja“, kazali su iz CGO.
Kako su rekli iz te NVO, za antiratni pokret koji je 90ih godina postojao u regionu nije čulo 63,2 odsto mladih, a za antiratni pokret u Crnoj Gori nije čulo 68,8 odsto istih ispitanika.
Istraživanje je, kako je saopšteno, pokazalo i da su mladi ograničeno informisani o spomeničkoj kulturi koja se odnosi na žrtve ratova 90ih, kako u regionu, tako i Crnoj Gori.
Iz CGO su rekli da većina mladih ispitanika nije sigurna ili odbija da se izjasni o tome da li se Crna Gora suočila sa svojom ratnom prošlošću iz 90-ih godina.
Kako su naveli, među onim koji su se izjasnili, nešto više vjeruje da se država suočila sa prošlošću – 30,8 odsto u poređenju sa onima koji smatraju da to nije slučaj – 28,4 odsto).
Suljević je rekao da većina ispitanika, 44 odsto, podržava proces suočavanja sa ratnom prošlošću 90-ih godina u Crnoj Gori, ali da je značajan broj među mladima koji ga ne ne podržava – 26 odsto ili nemaju stav – 30 odsto.
„Na pitanje da li znaju da je neko od građana Crne Gore optužen za ratne zločine počinjene u Crnoj Gori ili van nje tokom 90ih, najviše je onih koji ne znaju odgovor na to pitanje“, naveli su iz CGO.
Istraživanje je sprovedeno od 17. do 23. septembra ove godine, CAPI metodom, na stratifikovanom slučajnom uzorku od 500 ispitanika starosti od 18 do 25 godina.
Stručnu podršku u sprovođenju istraživanja pružio je Institut DAMAR.
Istraživanje je dio projekta Muzej 90-ih – regionalni centar za pomirenje, obrazovanje i buduću saradnju, koji sprovode CGO i Kulturni front iz Srbije uz podršku Ministarstva vanjskih poslova Holandije.
Bonus video:
